Ptići modrovrane, izvor: ED "Arkus"
Povodom Dana planete Zemlje, koji se širom sveta obeležava 22. aprila, Ekološko društvo “Arkus“ iz Bačke Topole je i ove godine raspisao dečiji likovni konkurs iz oblasti poznavanja i zaštite prirode. Ovogodišnja tema su ptica modrovrana i njeno stanište.
Konkurs je međunarodni i usmeren je na decu osnovnoškolskog uzrasta, a ima za cilj njihovo upoznavanje sa biljnim i životinjskim vrstama nastanjenim na našem području, koje imaju neku specifičnu vrednost ili ulogu, ili su ugrožene.
“Konkurs koji je bio aktuelan 90-tih godina, obnovljen je 2018. godine i, evo, sada ga organizujemo po šesti put. Očekujemo učesnike iz cele Srbije, ali i radove iz inostranstva”, kaže za Magločistač Edita Suturović iz “Arkusa”:
Ranijih godina, podseća Edita, teme konkursa su bile sova utina, divlje pčele, zatim cvet različak, tekunca i šumska žaba, a preko 200 radova stizalo je iz cele Srbije, mada najviše iz Vojvodine, ali i iz Mađarske.
Važnost i aktuelnost modrovrane kao teme ogleda se u činjenici da se ova vrsta u celoj Evropi bori za svoj opstanak, jer je veliki deo njenih staništa čovek ili izmenio, ili uništio.
“Modrovrana je ugrožena vrsta ptice koja zapravo ne pripada porodici vrana. Ona se unazad preko 50 godina nije gnezdila kod nas jer su joj staništa uzurpirana i nema mesta za gnežđenje. One se inače gnezde u dupljama, i bitno im je da imaju okolo otvoren prostor za ishranu, što je kod nas retkost”, objašnjava Edita.
“Potrudićemo se da ove godine događaj bude na višem nivou, pa ćemo na otvaranje izložbe pozvati i goste, među kojima će biti i naše kolege iz Subotice. Istovremeno, program zaštite ove vrste se sprovodi na međunarodonom nivou, pa je stoga i konkurs oglašen šire”, poručuju iz “Arkusa”.
Uzrasne grupe učesnika u likovom konkursu osnovnih škola podeljene su u tri kategorije po razredima. Radovi se mogu izvesti u bilo kojoj likovnoj tehnici primerenoj uzrastu, a učesnici mogu konkurisati i nezavisno od obrazovne ustanove.
Pristigle radove će oceniti tročlani stručni žiri iz ED “Arkus”. U svakoj kategoriji biće proglašena tri najbolja rada, a njihove autore očekuju nagrade u vidu knjiga, uz mogućnost dodele i specijalne nagrade.
Povodom međunarodonog Dana planete Zemlje, od radova pristiglih na likovni konkurs biće priređena izložba u izložbenoj sali Doma kulture opštine Bačka Topola.
Otvaranje izložbe i svečana dodela nagrada održaće se 8. maja, a rok za slanje radova poštom je 7. april.
Kako su poslednjih godina projekti ekoloških nevladinih organizacija širom Vojvodine dali rezultate, broj modrovrana se i kod nas povećava.
Tako je program aktivne zaštite doveo do toga da se na teritoriji Vojvodine sada gnezdi više od 400 parova modrovrane, dok je taj broj ranije iznosio manje od 20.
S obzirom na to da u Bačkoj Topoli 2016. godine nije uočen nijedan gnezdeći par modrovrane, Ekolško društvo “Arkus” bilo je jedno od onih čiji su se aktivisti uključili u projekat povratka ove vrste na područje Vojvodine.
“Mi smo se takođe uključili u postavljanje kućica za gnežđenje i rezultati su bili vidljivi ubrzo. Godine 2022. na teritoriji opštine Bačka Topola gnezdilo se 6 parova modrovrane, pri čemu je iz gnezda uspešno izletelo 24 ptića. Od nula parova i nula ptića 2016. godine do ovog broja se stiglo za sedam gnezdilišnih sezona“, kaže Edita Suturović.
Kako objašnjava, “Arkus” se programu aktivne zaštite modrovrane priključio oktobra 2015. godine učešćem na skupu o programu zaštite ove vrste, održanom na Ludašu, gde je organizovana i radionica za izradu veštačkih duplji. Tom prilikom u Bačku Topolu je stiglo 6 kućica, spremnih za gnezdilišnu sezonu 2016. godine.
“Sada je praktično cela Vojvodina pokrivena kućicama. Same duplje se najčešće postavljaju na bandere, a kod nas ih ima, osim na jezeru, i na više drugih odgovarajućih lokacija, prema Tomislavcima i Novom Orahovu, na primer”, kaže Edita, i nastavlja:
“U proleće 2020. godine imali smo jednu interesantnu vest. Naime, ptica koju je prstenovao naš kolega ornitolog, Jošef Šihelnik, pronađena je čak u Namibiji. Upravo zahvaljujući tom prstenu uspeli su da je identifikuju”.
Prstenovanjem se, objašnjava Edita, dobijaju informacije o razdaljini koju ptica pređe. Istovemeno, putem satelitskih odašiljača, koje imaju pojedina ekološka udruženja, prati se i putanja seobe ove vrste.
Modrovrana je lako uočljiva ptica selica, veoma živih i upadljivih boja.
Živi prvenstveno na drvećem prošaranim ravničarskim livadama i pašnjacima. Evroazijska je vrsta, u narodu poznata i kao – smrdivrana, a ovaj naziv je dobila jer kao odbrambeni mehanizam ispušta izmet intenzivno neprjatnog mirisa, slično kao smrdibuba.
Lovac je jakog kljuna, ali vitkog tela. Hrani se krupnim insektima, ali i sitnijim kičmenjacima. Sa ekološkog aspekta, bitna je karika u lancu ishrane jer drži pod kontrolom brojnost insekata.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.