Dom za lica ometena u mentalnom razvoju “Otthon” iz Stare Moravice – daleko od očiju, daleko od srca

Ako bismo mogli da kategorišemo marginalizovane grupe prema stepenu zapostavljenosti od strane društva, ali i države, čini se da bi danas u Srbiji prva na tom spisku bila odrasla lica ometena u razvoju i ustanove u kojima oni borave.

Ovi ljudi van sistema prvi su na listi lišenih saosećanja, u vremenu kada empatije generalno nedostaje, nepopularni su čak i u političkim kampanjama, često bez dodira sa vanjskim svetom, zaboravljeni od svojih bližnjih, poslednji na listi države koja finansira rad ustanova koje ih zbrinjavaju.

Ovako situaciju opisuju staratelji štićenika staromoravičkog Doma za lica ometena u mentalnom razvoju “Otthon”, u kojem trenutno boravi 270 odraslih osoba, a čiji su kapaciteti 300 korisnika raspoređenih u 4 paviljona i 58 soba, sa kojima radi 116 zaposlenih. 

Jedna od starateljica štićenice smeštene u ovoj ustanovi socijalne zaštite obratila se našoj redakciji sa primedbom na nehigijenske i nehumane uslove, ističući da je njihova ćerka oslabila 10 kilograma za mesec dana, da su kod nje primetili vaške, te da u sobi boravi sa četiri muškarca.

“Uslovi su katastrofa. Objekat nije renoviran jedno 40 godina sigurno. Štićenica spava u sobi sa četiri muškarca, što nisu adekvatni uslovi. Pored toga, puni su vašaka na tom odeljenju, a moje dete je smršalo više od 10 kilograma za mesec dana, jer ne može samostalno da se hrani, da bi oni meni rekli da nemaju ljudstva i da je hrana nikakva”, priča za Magločistač majka jedne od štićenica, i dodaje:

“Nemaju posteljinu, kreveti su bolnički, nemaju peškire, i imaju jedan zajednički vešeraj na sve korisnike. Nemaju pelene, nemaju klimu na plus 40, nemaju ni televizore u sobama i ništa osim kreveta, nemaju video-nadzor”.

Poslednji nadzor zdravstvene inspekcije u “Otthonu” je bio obavljen u decembru prošle godine, a tom prilikom je zaključeno da zdravstvene usluge za 259 lica u toj ustanovi pruža jedan lekar opšte prakse i 19 medicinskih sestara, kao i jedan specijalista neuropsihijatrije.

Poslednja dezinsekcija bila je obavljena 15. juna zbog uništavanja muva, dok su prema analizama iz maja ove godine i voda i hrana bile mikrobiološki ispravne.

Sanitarna inspekcija je istovremeno u maju prošle godine uočila niz higijenskih nepravilnosti koje su se odnosile na rukovanje hranom, kao i na održavanje lične higijene, te je naložena pojačana higijena prostorija, hrane, opreme, dostavnih vozila, kao i svih zaposlenih lica.

Naša sagovornica naglašava da je, međutim, pri samom ulasku u objekat očigledan trud osoblja, koje, kako ocenjuje, daje maksimum:

“Vidi se da se osoblje maksimalno trudi u skladu sa mogućnostima. Brišu i čiste koliko mogu. Sestre se trude i pojedini štićenici brinu jedni o drugima, koliko mogu. Međutim, uslovi su katastrofa i sve fali – higijena, pelene, hrana”.

Zbog svega navedenog, probaće sama da pokrene akciju kako bi se korisnicima “Otthona” obezbedili kvalitetnijni uslovi boravka:

“Ja ću da pokrenem akciju, da zamolimo ministarstvo i inspekciju da dođu i urade šta mogu, da pomognemo svim korisnicima. Ja verujem da bi se odazvalo i mnogo donatora. To je za dobrobit svih korisnika, ali i zaposlenih”, zaključuje naša sagovornica.

Majlat: Vaške se pojave povremeno, trudimo se da odradimo sve što je do nas

Direktor Doma za lica ometena u mentalnom razvoju “Otthon”, Bela Majlat, upitan da prokomentariše navode majke jedne od štićenica, nije negirao prisustvo vašaka koje se, prema njegovim rečima, pojavljuju periodično, ali se i saniraju.

“Vaške se pojavljuju periodično jer je ipak reč o zajedničkom smeštaju. Naši korisnici su bez higijenskih navika i iracionalnog ponašanja, zato i jesu kod nas. Tako da se to dešava, ali mi uvek saniramo i pokušavamo da delujemo preventivno. Kada je u pitanju kolektivni smeštaj lica ometenih u razvoju, teško je vladati takvim izazovima”, izjavio je Majlat za Magločistač.

Na pitanje da li ustanova ima dovoljan broj zaposlenih, Majlat je odgovorio da jedna medicinska sestra brine o preko 30 štićenika i štićenica:

“Mi imamo medicinske sestre i negovateljice. Jedna sestra uz negovateljice brine o grupi od 30 do 35 štićenika. To nije idealno, jer ova populacija zahteva više zaposlenih. Dvorište nam je ogromno i može svašta da se desi bez adekvatnog nadzora”.

Ipak, kako naglašava, svi zaposleni daju sve od sebe:

“Maksimalno su solidarni i empatični. Trudimo se da sve što je do nas odradimo i da to bude u redu. Nažalost, ekonomska situacija utiče i na nas i kada pogledam zemlje u okruženju, svuda je sada problem u smislu finansija, i kriza se svuda oseća”.

“Donacije nikada nismo odbijali”

Rad Doma za lica ometena u mentalnom razvoju “Otthon” iz Stare Moravice finansira se iz republičkog i pokrajinskog budžeta kroz projekte koji mahom obezbeđuju infrastrukturna ulaganja.

“Kod nas ogromna svota odlazi na amortizaciju. Korisnici često uništavaju sve oko sebe, pa je kod nas amortizacija duplo viša nego, na primer, u jednom gerontološkom centru. Ponekad štićenici istu kvaku polome tri puta na dan, polome lavabo ili WC šolju. Izdaci su ogromni i jedva se sustižemo i sa redovnom amortizacijom”, objašnjava direktor “Otthona”, i dodaje:

“Periodično nam puno pomaže Banka hrane Srbije. Takođe, prošle godine su nam dolazili lekari iz Amerike koji su donirali sitnu hiruršku opremu, kao i medicinske aparate, iz subotičkog ‘Karitasa’ dobijamo sredstva za dezinfekciju i čišćenje. Prihvatamo sve donacije i veoma smo zahvalni na njima”.

Konkretno, pojašnjava Majlat, prihvataju se donacije u vidu hrane, higijenskih paketa, kao i odeće:

“Potrebno je, naravno, da hrana bude ispravna i u važećem roku za upotrebu. Ono što naglašavamo – ako se donira garderoba – jeste da to bude bez dugmadi i sličnog što može da se otkine i proguta, zbog bezbednosti naših štićenika. Dakle, najviše nam zbog toga odgovara sportska garderoba”.

Neki od problema definisanih 2016. godine – prisutni i danas

Dom za lica ometena u mentalnom razvoju “Otthon” iz Stare Moravice je od 1968. godine specijalizovana ustanova za zbrinjavanje mentalno teže i teško ometenih odraslih lica sa teritorije cele Srbije, ali najviše iz Vojvodine.

Prema izveštaju Zaštitnika građana, koji je 2016. izvšio monitoring u sklopu aktivnosti vezanih za Nacionalni mehanizam za prevenciju torture, u radu ove ustanove je bilo uočeno više nepravilnosti.

Primedbe su se odnosile na lokaciju i pristupačnost jer je objekat izolovan u selu, gde nema gradskog prevoza. Navedeno je da zbog toga samo 44 štićenika imaju posete rodbine, ali i da je jedan od uzroka tome i jezička barijera, jer značajan broj zaposlenih ne govori srpski jezik.

U izveštaju je utvrđeno da “Otthon” nije odgovarajući za kontinuirani smeštaj korisnika, jer njegova lokacija ne omogućuje ni adekvatno učešće korisinika u socijalnoj zajednici, niti kontakt sa spoljašnjom sredinom.

Takođe, navodi se da broj osoblja nije dovoljan za negu korisnika u cilju osnovnog zadovoljavanja njihovih potreba, te da u pojedinim sobama boravi više od 4 korisnika različitog pola, i gde od nameštaja postoji jedino krevet.

Pored toga, ne postoje odvojena kupatila za korisnike i korisnice, a postojeća kupatila nemaju pregrade kojima se obezbeđuje privatnost štićenika.

Takođe, prilikom obilaska su utvrđene dve sobe za izolaciju, na osnovu kojih je zaključeno da se “prema pojedinim korisnicima postupa nečovečno i ponižavajuće, te da im se povređuje pravo na dostojanstvo i nepovredivost psihičkog i fizičkog integriteta”.

Godinu dana kasnije, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja “Otthon” je uvrstilo na listu prioritetnih objekata iz oblasti socijlne zaštite kojima je potrebno ulaganje radi unapređenja kvaliteta rada.