Coder Club učestvovao na Svetskom prvenstvu iz robotike: Iskustvo koje pomera granice mladih bačkotopolskih programera

Od tri tima iz Srbije koja su se od 16. do 20. novembra nadmetala na Svetskom prvenstvu iz robotike WRO 2022 u nemačkom gradu Dortmund, dva su bila iz bačkotopolskog Udruženja za edukaciju i razvoj informacionih tehnologija Coder Club, dok je treći bio Elementary-Inforobik iz Ade.

Ove godine, svoja umeća na svetskom nivou je odmerilo 365 timova, a takmičenje se odvijalo u više kategorija. Mladi iz Bačke Topole su učestvovali u RoboMission nadmetanju, da bi u kategoriji juniora, gde su učešće uzeli predstavnici 82 države, Bačkotopolčani bili 62, dok je seniorska ekipa zauzela 49. mesto među timovima iz 72 države.

Ovakvim plasmanom, ali i samim učešćem kao značajnim iskustvom, izuzetno su zadovoljni i učesnici i njihov mentor, Čaba Vereš, koji je ujedno i predsednik Coder Club-a i ambasador Srbije za Evropsku nedelju programiranja.

“Zadaci se svake godine objavljuju u januaru tako da pravila znamo u napred i možemo se pripremati za njih. Međutim, na svetskom takmičenju postoje takozvana ‘pravila iznenađenja’ koja mogu da sruše sve ranije najavljeno, ali momci su se izuzetno trudili i svaki dan takmičenja su sakupili po neki bod. Sudija ih je posebno pohvalio, na šta sam izuzetno ponosan”, ocenjuje Vereš u izjavi za Magločistač.

On ističe da je ovo bilo jedno vrlo ozbiljno takmičenje, sa izrazito tačnim i eksplicitnim bodovanjem:

“Na ovom takmičenju je merodavan samo učinak takmičara, ništa drugo. Uz taj faktor, s obzirom na to da dolazimo iz jednog malog mesta i da smo se prvi put našli na svetskom nivou takmičenja, ja sam jako zadovoljan”.

Kako objašnjava Vereš, pripreme za samo takmičenje su bile zahtevne i radili su kad god su našli vremena za to:

“Tokom priprema, posebno pred samo svetsko prvenstvo, nismo uvek stizali zbog drugih obaveza svi redovno po planu da se okupljamo i radimo na robotu. Ko je kad mogao, dolazio je i radio. Trudili smo se da dođemo više puta nedeljno da stalno napravimo neki pomak, dodamo još nešto našem radu”.

Ivan Stojanović: “Dobio sam neke nove ideje za narednu godinu”

Među mladim ljubiteljima robota iz Bačke Topole, juniorsku ekipu su činili osmaci Fenyvesi Gergő, Puhalák Adrián i Kadvány Ivan, dok su učenici četvrtih razreda srednje škole nastupili u kategoriji seniora. Među njima su bili Milan Paripović, Urban Ištvan, kao i Ivan Stojanović, koji za Magločistač kaže da je za njega ovo iskustvo bilo fantastično:

“Bilo je jako lepo. Dortmund je proglašen za glavni evropski grad inovacija. Ima jako puno kompanija koje se bave ovim stvarima. Pored toga, svi učesnici koji su se takmičili u mojoj kategoriji su i približno mojih godina. Dobio sam neke nove ideje za narednu godinu, gledajući njihove robote. Upoznao sam neke nove prijatelje, družio se”.

Ivan nam je pojasnio i koji je bio njegov zadatak na takmičenju:

“Ja sam pravio robota koji ima zadatke koje treba da obavi. Treba mu dati uputstva da te zadatke odradi. Pri tom on mora da ima senzore pomoću kojih nešto ‘oseća’.  Kad se to rastavi, deluje lako, međutim, kad treba sastaviti i učiniti da on odradi neki zadatak za predviđeno vreme, bude malo nezgodno”.

Naš sagovornik pojašnjava da ovakve zadatke svi rade pod istim uslovima, aktivirajući svoju maštu i veštinu koje su zapravo presudne za krajnji rezultat:

“Svi imamo iste delove, istu osnovu, ali svako može drugačije da napravi robota, jer se on sastoji od tehničkih lego kockica, pa svako sa tim kockicama pušta svojoj mašti na volju i napravi šta želi. Pritom postoje samo ograničenja u vidu standarda kada je u pitanju veličina robota, kao i zadaci i vreme za koje robot mora da obavi taj zadatak”.

Ivan ima 18 godina i učenik je bačkotopolske gimnazije. U Coder Club-u je osam godina, od njegovog osnivanja. Kako kaže, i prve korake u programiranju je napravio upravo u ovom udruženju.

Nakon gimnazije sebe vidi na nekom od smerova tehničkog fakulteta. Kako kaže uz osmeh, po završetku studija, voleo bi da pravi robote:

“Možda ne baš ovakve koje pripremamo za takmičenja. Pre neke koji su malo praktičniji, koji će pomagati ljudima u nekim njihovim aktivnostima. Možda i neke pametne kuće, ili robote koji će raditi u poljoprivredi, što je sada vrlo popularno”, zaključuje Ivan Stojanović.

Vereš: Za veće uspehe potrebni su sponzori i vreme

Prema rečima predsednika Udruženja za edukaciju i razvoj informacionih tehnologija Coder Club, Čabe Vereša, samo učešće u takmičenju povećalo je ambicije i očekivanja mladih programera.

“Kako sam primetio, oni su željni još da nauče i da se iskuse u svetu robotike. Seniorska ekipa će imati priliku još jednu godinu da se pokaže, međutim, do toga ima još jako puno posla, rada i truda. Sad znaju šta sve još može da se nauči, došli su do svojih granica i pred nama je na leto novi krug finala na nivou Srbije, pa ćemo videti šta ćemo uraditi”, ocenjuje Čaba Vereš.

A za pomeranje dostignutih granica, kaže Vereš, uz naporan rad, potrebna im je i veća podrška sponzora kako bi uspeli da kupe dodatne elemente uz robote, čija je cena visoka:

“Znanje postoji, želja postoji, nedostaje nam vremena i podrške sponzora. Oko 600 evra košta samo robot, ali se više ne proizvodi, pa je sada na internetu njegova cena preko dve hiljade evra. Novi tip robota se još ne uvozi za Srbiju. Ne znam kako ćemo se snaći za narednu godinu, ali znam da ćemo se snaći”, kaže Vereš.

Kao dodaje, s obzirom na to da su ovogodišnji predstavnici Srbije na Svetskom prvenstvu iz robotike iz Bačke Topole i Ade, putovanje u Dortmund je ovaj put finansijski podržao Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine.