Bačkotopolski Dom kulture održao radionice o mogućnostima primene lavande

Dom kulture opštine Bačka Topola je proteklih dana bio domaćin radionica na kojima su se učesnici upoznavali sa nekim od širokog spektra primene lavande – cveta koju je ova kulturna ustanova pre dve godine zasadila na parceli kraj Umetničke kolonije, da bi se dve godine kasnije iz osnovne ideje rodile i brojne druge.

Od davnina nam je poznata primena lavande u kozmetici. Kupovali smo i mirišljave jastučiće punjene njenim cvetom kako bismo se rešili moljaca ili oterali komarce. Ako smo imali sreće da naiđemo na prodavca sveže pokošenog buketa, mogli smo i danima da uživamo u mirisu lavande iz omiljene vaze.

U tradiciji naše kuhinje, ova sve popularnija mediteranska cvetnica, međutim, nije našla mesto, ali zahvaljujući radionicama poput onih koje je organizovao Dom kulture možda i pronađe svoj kutak, ocenjuje Žužana Odri iz Doma kulture, koja je polaznike radionice upoznavala upravo sa ovom temom.

“Za sve nas je ovo izazov. Učimo i istražujemo, upoznajemo svojsta lavande i testiramo njenu primenu. Ja sam shatila da se ona u kuhinji odlično kombinuje s limunom. Treba da naviknemo i na nove ukuse. Nekome je ukus lavande možda prejak, pa i tu limun dobro dođe da ublaži lavandu. Moja preporuka, kada je pitanju lavanda kao začin, jeste – umerena količina i svež cvet kad god je to moguće”, kaže Žužana.

Od lavande – kolačići, džem i sok

Poslednjeg dana radionice, koja je ujedno izazvala i najveću pažnju i interesovanje, pravile su se slane pogačice, zatim slatki keksići i kolači, čokoladna fontana, ali i sok i džem – sve od lavande. Najveće oduševljenje izazvao je upravo džem sa fantastičnim spojem ukusa, za koji su se recepti posebno zapisivali, a Žužine reči smo pribeležili i mi.

“Uzela sam kilogram voća, i to 3 limuna sa korom, dve oguljene narandže i jednu breskvu sa korom. Iseckala sam na kocke i stavila na 20 minuta da se kuva sa malo šećera. Na kraju sam dodala pola kašičiće sušine i pola kašičice sveže lavande, promešala i ostavila pokopljeno da se ohladi. Prenoćilo je u frižideru i ujutru bilo spremno za konzumaciju”, savetuje Žužana.

Ovakav džem idealan je kao premaz palačinki ili kolačića. Pored toga, za vrele letnje dane, ona preporučuje i sok od lavande, a procedura za izradu sirupa je sledeća:

“Litru vode staviti sa 500 grama šećera da prokuva. Potom u topao sirup staviti šaku mlevenog svežeg cveta i lista lavande. U toku zime može i sušena. I ovde je lepo dodati jedan limun i nekolko listova limunove trave za potpuno osvežavajući ukus. Sirup treba da odstoji jedan dan, potom se procedi i drži u frižideru. Idealo je osveženje leti i deluje umirujuće”, preporučuje Žužana.

U funkciji je i mala destilerija za eterična ulja

U prelepom ambijentu uz šumski pojas Bačkotopolskog jezera, cvrkut ptica, zujanje pčela i društvo leptira, dok se širi miris gastronomskih proizvoda od lavande, učesnici radionice su bili u prilici da vide i kako nastaje eterično ulje, čija je primena nadaleko i naširoko poznata.

“Smatra se da je eterično ulje vrhunski i najcenjeniji proizvod kod uzgoja lavande, pa smo nabavili i jedan hobi kazan za destilaciju. Na ovoj mini destileriji smo pokazali kako od suvog cveta lavande dobijamo aero so – hidrolat i eterično ulje, čije su primene u kozmetici veoma široke”, priča direktorica Doma kulture, Timea Čipe.

A širok je i spektar ideja koje zaposleni u Domu kulture imaju u vezi sa proizvodima svoje ljubičaste mini-plantaže.

“Ideje tražimo i od ljudi koji se lavandom bave na višem nivou. Konstantno pratimo plantaže u Mađarskoj koje su veoma aktivne na polju radionica. U Srbiji je najveći zasad lavande u Tamjanici, gde sam bila prošlog vikenda. Oni imaju ogromnu destileriju i raznovrsne proizvode koje prave u komercijalne svrhe, za razliku od nas koji to radimo usput i iz ljubavi. Međutim, korisno je i lepo videti kako oni to rade”, kaže Timea.

Ona dodaje da konstatno prate potrebe i sugestije građana, pa u skladu s tim će se razvijati i projekat “Lavanda”.

“Na zahtev učesnika radionice, ali i onih koji ovaj put nisu mogli da učestvuju zbog toga što se radionica održavala u jutarnjim satima, planiramo još jedan ciklus sa nekim novim temama. Voleli bismo da tom prilikom pravimo i sladoled od lavande, ako bude drugog ciklusa cvetanja, u septembru”, najavljuje Timea.

Tokom četiri dana, učesnici radionica su kućama odneli mirisne vrećice, ukrasne kompozicije od lavande, mirišljave deterdžente i sapune, kao i razne gastronomske proizvode, ali i saznanja o lekovitosti ove čarobne biljke, a od nastalih proizvoda, napravljena je i izložba.