Poljoprivrednici sutra u Vladi Srbije o proizvodnji žitarica: Prema trenutnim cenama, ratari pod arendom u minusu

Predstavnici udruženja poljoprivrednika Srbije, među kojima su i članovi Udruženja poljoprivrednika Subotice, sastaće se u sredu, 7. juna, u Vladi Srbije sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, zatim Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, kao i Unije pekara Srbije i Privredne komore Srbije. Tema sutrašnjeg sastanka su cene i otkupa žitarica.

Kako udruženja navode u saopštenju za javnost, problemi o kojima će se razgovarati su nedefinisan uvoz žitarica, najavljeni problemi u prijemu i otkupu žitarica roda 2023, pomeranje valutnih rokova plaćanja finansijskih zaduženja sa 15. avgusta na 15. novembar 2023, kao i subvencionisanje troškova lagera.

Prema rečima poljoprivrednika pregovarača, pod tačkom ‘razno’ sutrašnjeg dnevnog reda “treba raspraviti dokle se planira degradacija poljoprivrednika, koji je krajni cilj i da li treba u budućnosti da gradimo partnerski odnos ili da kopamo rovove, pa ko duže izdrži”, navodi se u saopštenju.

Sastanak će početi u 10 sati, a pored predstavnika Udruženja za spas i opstanak stočara zapadne Srbije, Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije i Saveza poljoprivrednika Banata, sastanku će prisustvovati i Marko Gabrić i Miroslav Matković iz subotičkog udruženja poljoprivrednika.

Kako je ranije u Vladi Srbije rečeno poljoprivrednicima koji su tražili da se naša berza izjednači sa cenama u budimpeštanskoj ili pariskoj – država ne može da kontroliše tržište jer je ono slobodno. Međutim, iz udruženja i dalje insistiraju na intervenciji države po ovom pitanju.

“Ova tema je već bila deo pregovora, a Vlada je upoznata sa problemom i rečeno nam je da oni tu nemaju uticaj. Međutim, znamo da, kada treba da se zabrani izvoz i kada može da se proda pšenica po ceni od 40 dinara, onda mogu da intervenišu i utiču na našu štetu. Mi verujemo da je u pitanju samo dobra volja”, kaže za Magločistač Miroslav Matković iz Udruženja poljoprivrednih proizvođača Subotice.

“Prema informacijama koje smo dobili u Vladi, sa oko 800 hiljada tona viška domaće pšenice, sa trenutnim izvoznim tempom, treba nam oko četiri godine da se ona izveze, a stiže nam novi rod. Otkupljivači još drže prošlogodišnji rod koji su preuzeli kada je cena bila 36 dinara, a sada je 18 dinara plus PDV”, objašnjava Matković prvu tačku sutrašnjeg sastanka.

Poljoprivrednici će, dodaje on, tražiti i prolongiranje rokova dospeća zaduženja po osnovu poljoprivrednih kredita i veštačkog đubriva i hemije za tri meseca, uz zahtev da država finansira kamatu od 1 posto mesečno u trajanju od ta tri meseca. 

“Što se tiče troškova lagera, tražićemo da ih država subvencioniše, s obzirom na to da oni kreću od 0,5 ili 1 odsto na mesečnom nivou, a uz ulaz, kalo i rastur, pa onda nakon tri meseca i fumigaciju, to izađe i 2,5 posto”, objašnjava Matković.

On naglašava da će na sutrašnjem sastanku analizirati i ima li pomaka po tačkama obuhvaćenim sporazumom:

“Ovo je zapravo i nastavak prošlogodišnjih pregovora i onih koji su prethodili potpisivanju sporazuma sa ministarstvom. Dakle, ove teme su bile već načete, samo ih sada razrađujemo i proverevamo dokle se stiglo sa radom na usvojenim tačkama iz sporazuma, jer imamo informacije da kol-centar ne radi posao, da E-Agrar ne funkcioniše, ali i da još niko nije dobio obećanih 18 hiljada dinara po obradivom hektaru“, kaže Matković.

E-Agrar izeneverio, subvencije i dalje kasne

Poljoprivrednici kažu da im iz ministarstva unazad dve nedelje stižu rešenja za subvencionisanje biljne proizvodnje sa datumima pre 22. maja, odnosno pre potpisivanja sporazuma, te da još niko nije dobio obećanih 18 hiljada dinara po hektaru, dok neki još čekaju i prvobitnih 9.

Istovremeno, kako kažu, kada pozivaju kol-centar, samo se mole za strpljenje dok se ništa ne rešava, a ni e-Agrar ne funkcioniše efikasno kako se najavljivalo.

“Kako to da od 30.marta ne mogu da ubacim člana u gazdinstvo? Još uvek je obeleženo žutim, kao da je na čekanju. Ne možemo da dodamo parcele, a u ponedeljak je kraj prijave. U kol-centru kažu da se strpimo i to slušamo već mesec dana”, navodi jedan od poljoprivrednika, dok drugi kaže je njegov zahtev u obradi od prošle godine:

“Zahtev za subvenciju kupovine mehanizacije stoji i čeka odobrenje još od 2022. godine”.

Skoro 20 posto bačkotopolskih paora preuzelo eID za eAgrar: U jednom momentu će svako gazdinstvo morati da se registruje

Koliko poljoprivrednika 2023. košta jutro žita

Ukoliko je ratar ove godine sejao žito, primenjujući sve potrebne agrotehničke mere, a da je uz to imao svoju mehanizaciju i nije platio cenu rada, proizvodnja jutra hlebnog zrna koštala ga je oko 95 hiljada dinara.

Kada se ova cifra razluči na uložene inpute, dobija se 35 hiljada dinara za zakup zemlje, seme je koštalo 11.800 dinara, za tri vrste prihrane izdvojeno je ukupno 32 hiljade dinara, za zaštitu od biljnih bolesti i insekata 6.200 dinara po jutru, dok je za celokupnu proizvodnju potrebno oko 50 litara nafte, odnosno 8.800 dinara.

Istovremeno, ako je višegodišnji prosečan rod pšenice po jutru bio oko 3 tone, po aktuelnoj ceni od 21,6 dinara za kilogram ove žitarice, dolazi se do “zarade” od 64.800 dinara.

Dakle, ratar koji je ove proizvodne godine uzeo u arendu zemljište i gaji žito, biće na gubitku oko 30 hiljada dinara po obrađenom jutru, dok će onaj koji je obrađivao svoju njivu zaraditi oko 5 hiljada dinara po jutru pšenice.