Autori žele da postave pitanje na koji način mediji i institucije u post-jugoslovenskim društvima kreiraju javni prostor i na taj način oblikuju kolektivno sećanje.
Izložba „Rendered History“ Vladimira Miladinovića biće otvorena u petak, 13. marta u 18 časova u galeriji „Likovni susret“ u Subotici. U pitanju je serija crteža rađenih tušom na akvarel papiru.
Okosnica projekta „Rendered History“ jeste rad sa ratnim i postratnim traumama nekadašnjih jugoslovenskih društava. Projekat je primer umetničkog rada sa medijskim, forenzičkim, političkim i moralnim identifikacijama i prezentacijama ratnih zločina, odnosno sa aktuelnim tranzicijskim ideologijama njihovog negiranja i brisanja. Autori žele da postave pitanje na koji način mediji i institucije u post-jugoslovenskim društvima kreiraju javni prostor i na taj način oblikuju kolektivno sećanje.
Cilj, kako se navodi u pozivu na izložbu, jeste rad sa umetnošću kao oblikom kontrajavne sfere koja pokreće pitanja ratne medijske propagande, manipulacije, istorijske odgovornosti i intelektualnog angažmana.
Jedan od osnovnih ciljeva projekta koji je započet 2012. godine, bio je odlazak u dostupne arhive i istraživanje perioda ratnih devedesetih godina na prostoru bivše Jugoslavije. Građa koja je u prvom mahu bila dostupna bio je arhiv dnevne štampe iz Narodne biblioteke Srbije. Tada je započet rad na istraživanju dnevnih novina u Srbiji tokom 1991. i 1992. godine i naslovnih strana vezanih za rat u Hrvatskoj i BiH. Nakon što su selektovani neki od ključnih naslova, nastala je serija crteža laviranim tušem na papiru. U prvom mahu bile su obrađene novine sa prostora Srbije kao što su Politika, Večernje novosti, Politika ekspres i Borba. Kasnije je ovaj rad proširen i na štampu iz regiona, poput Oslobođenja iz Sarajeva ili Kozarskgog vjesnika iz Prijedora u BiH. Ova serija crteža danas obuhvata i internacionalni kontekst, tako da su u projekat uključeni i novinski listovi poput španskih El Pais i El Mundo, ili irskih The Irish Independent i The Irish Times. U ovom trenutku radi se na istraživanju austrijskih novina poput Die Kronen Zeitung, Der Standard, Die Presse, Kurier. Osim rada na analizi i reartikulciji dnevne štampe, danas ova serija obuhvata i analizu arhive Međunarodnog suda za ratne zločine u Hagu. U okviru projekta se na taj način mogu videti različite vrste dokumenata, spiskova i ostalih arhivskih artefakata vezanih za period rata na prostoru nekadašnje Jugoslavije.
Vladimir Miladinović (1981.) diplomirao je na fakultetu Primenjenih umetnosti, student doktorskih studija na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, Centar za interdisciplinarne studije, odsek – Teorija umetnosti i medija. Od 2007. god. ima status slobodnog umetnika. Dobitnik nagrade 53. Oktobarskog salona. Deluje u okviru Radne grupe „Četiri lica Omarske“, član je i jedan od osnivača Inicijative za savremenu umetnost i teoriju. Od 2009. godine, bavi se naučno – istraživačkim radom. Izlaže na brojnim izložbama u zemlji i inostranstvu.
Tekst preuzet sa prijateljskog portala “Kontrapress“
2 Komentara na
“MODERNA GALERIJA “LIKOVNI SUSRET”: „RENDERED HISTORY“ VLADIMIRA MILADINOVIĆA U SUBOTICI”
A,činjenice: 1. promena naziva Galerije u Savremena galerija Subotica i 2. naplaćivanje ulaznica ,itekako zaslužuju komentar.Po mom mišljenju ta Galerija je odavno napustila svoj prvobitni koncept -Likovni susret Palića.I,gle,zgrada palata Ferenca Rajhla je u procesu restitucije,i,eto nama povratka izvornom-Likovni susret na Paliću…Naplaćivanje ulaznica,u današnjem trenutku,smatram besmislenim,pogotovo za đake .
Galerija u najlepsoj zgradi u gradu, cija direktorica (naravno partijski kadar) za izlozbu sa temom Rajhl Palate poziva Beogradske umetnike koji u sred palate postavljaju zardjalu staru svetlecu reklamu.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.