VOJVODINA: 80 ODSTO MLADIH MAĐARA ŽELI DA ODE IZ SRBIJE

“Radi se o 25-godišnjem zamaranju materijala. Ovo naše celokupno društvo, uključujući mlade i starije generacije, živi permanentno u egzistencijelnoj nesigurnosti, a ponekad i u fizičkoj nesigurnosti. I meni se čini da je ljudima sve to dozlogrdilo i da svako misli da mora pobeći od ovakve naše stvarnosti i svakodnevice. To bežanje od preteće egzistencijalne katastrofe sada je došlo na naplatu”, konstatuje Laslo.

Čak 80 odsto mladih Mađara iz Vojvodine želi da ode iz zemlje, mada je samo 20 odsto njih za “drugu zemlju” odabralo Mađarsku. Slična je situacija u svim zemljama Karpatskog basena u kojima žive Mađari, ali je procenat onih koji žele da napuste domicilnu državu ipak najveći u Srbiji – govori istraživanje nevladine organizacije “Savez porodičnih organizacija Karpatskog basena” iz Budimpešte.

Istovremeno, istraživanje pokazuje i da oko 50 odsto njih bi želelo da iz Srbije ode zauvek. U Subotici, pak, gotovo da nema porodice mađarske nacionalnosti iz koje neko već nije otišao preko granice.

Marija Lađak živi sama u Subotici, a najbliža rodbina koju ima je u Segedinu. Ima ih i nešto dalje, u Budimpešti, ali i u Americi. Nekoliko najbližih njenih prijatelja žive u Austriji i Nemačkoj, i svi su oni otišli uglavnom tokom, ili posle devedesetih.

“Ja se ne čudim da mladi odlaze jer ovde budućnosti nema. Deca mog brata koja su otišla vrlo su se lepo snašla i jako dobro žive, takođe i deca mnogih mojih prijatelja su otišla”, navodi Marija Lađak.

Sličnu situaciju ima i Irena Varga, bivša prosvetna radnica.

“Iz moje porodice je unuk otišao preko. On je otišao u Beč, iako je ovde imao posao, ali je bio jako malo plaćen. Sada u Beču zarađuje oko 1700-1800 eura i sa tim mogu nešto da učine sa svojim životom. Takođe, mnogi moji bivši učenici, otišli su iz zemlje i koliko znam, ne nameravaju da se vrate”, ističe Varga.

Nema perspektive, ljudima dozlogrdilo

Postotak onih koji napuštaju zemlju tražeći bolju životnu šansu u Subotici je visok i među svim drugim nacijama, ali je, svakako, posedovanje mađarskog pasoša velika prednost u tome.

Motivi za odlazak svih njih su, pre svega, ekonomske prirode, pa tako i kad je reč o mladim Mađarima, kaže Verona Molnar, koja godinama vodi udruženje “Otvorene perspektive” koje radi uglavnom sa mladim preduzetnicima.

“Ovde ne postoji perspektiva za mlade kao recimo u Evropi. Srbija jednostavno ne podržava mlade preduzetnike, nema nikakvih start up programa. Postoje, doduše, bankarske kreditne linije za pomoć mladim preduzetnicima, ali za to je potrebno da već imaš uspešno preduzeće. Nekako, postoji vakuum u tome”, pojašnjava Molnar.

Joža Laslo, prvi predsednik Nacionalnog saveta Mađara, napominje da je taj hronični egzistencijalni problem doveo do svojevrsnog zamora materijala.

“Radi se o 25-godišnjem zamaranju materijala. Ovo naše celokupno društvo, uključujući mlade i starije generacije, živi permanentno u egzistencijelnoj nesigurnosti, a ponekad i u fizičkoj nesigurnosti. I meni se čini da je ljudima sve to dozlogrdilo i da svako misli da mora pobeći od ovakve naše stvarnosti i svakodnevice. To bežanje od preteće egzistencijalne katastrofe sada je došlo na naplatu”, konstatuje Laslo.

On navodi da je dvojno državljanstvo koje su sebi obezbedili mnogi Vojvođani, ne samo Mađari, samo olakšalo takve odluke.

Ipak, pored ekonomskih problema, koji isuviše dugo traju, u pozadini nesumnjivo leži i činjenica da je status nacionalne manjine u državi Srbiji već samim Ustavom definisan kao drugorazredni.

Višegodišnje institucionalno insistiranje da je ovo, pre svega, država srpskog naroda – svakako ima svoje negativne implikacije.

“Nema otvorenih pretnji kao što je bilo, recimo, u tim ratnim vremenima. Međutim, svest o jačanju nacionalne države je evidentno postojeća, uz to i vrlo sofisticirani problemi u pogledu mogućnosti za rešavanje egzistencije pripadnika svih manjina imaju svoje koren u ovoj pojavi, bez sumnje”, zaključuje Joža Laslo.

Izvor: Radio Slobodna Evropa (Vesela Laloš)