IZVEŠTAJ: VLAST NOVINARSTVO SHVATA KAO PR DELATNOST

Većina medija u Srbiji piše blagonaklono o vladi, ali vlast svaku primedbu tretira kao pokušaj rušenja premijera Aleksandra Vučića i vlade, budući da novinarstvo shvata kao PR delatnost, konstatovali su autori godišnjeg izveštaja “Ljudska prava u Srbiji” Beogradskog centra za ljudska prava.

Uticaj vlasti na uređivačku politiku je veliki, a povećan je i broj napada na novinare, rečeno je.

“Stepen slobode medija u 2015. godini našao se pred najvećim iskušenjima u 21 veku. Veoma je proširen uticaj vlasti na uredjivačku politiku medija, a široka tabloidizacija, izuzetno težak ekonomski položaj i široko i svakodnevno kršenje profesionalnih standarda su uzroci takvog stanja”, rekao je novinar Ivan Protić predstavljajući izveštaj.

Kako je naveo, pažnja koju mediji u toj situaciji posvećuju ljudskim pravima je manja nego ranije i više obojena političkim, nego analitičkim i kritičkim tonovima.

Većina medija vrlo blagonaklono izveštava o koaliciji na vlasti i pozitivno izveštava o Vladi Srbije i premijeru, dok aktuelna vlast svaku kritičku primedbu procenjuje kao pokušaj rušenja premijera i vlade i koristi pritom termine “plaćenici” i “neprijatelji”, rekao Protić.

“Aktuelna vlast shvata novinarstvo kao PR delatnost, sa isključivim ciljem njene promocije. Istovremeno, Srpska napredna stranka napada političke protivnike neprimerenim, nepristojnim populističkim rečnikom i u to se uključuju i neki drugi politički lideri”, ocenio je Protić.

Prema njegovim rečima, ljudi iz vlasti i oni bliski njoj su shvatili privatizaciju medija koja je završena prošle godine kao mogućnost da preko privatnih vlasnika utiču na medije, kao i da se novac od projektnog sufinansiranja iskoristi u propagandno-političke svrhe.

“Kao primer daću da je za 300.000 evra Radojica Milosavljević, nekadašnji pomoćnih gradonačelnika u Kruševcu, član SPS, kupio osam medija. Kupio je TV Kruševac za 14.000 evra, a od grada je na ime projektnog sufinasiranja tog istog medija inkasirao 17.000 evra ili 3.000 evra neto dobitka”, kazao je Protić.

On je rekao da izveštaj ukazuje i na to da su napadi na novinare u 2015. godini bili daleko brojniji, nego prethodne godine.

Bilo je oko 60 napada, 32 fizička, a tu se , kako je naveo, i ne pominju kampanje, poput poslednje protiv urednika KRIK-a Stevan Dojčinovića.

“Ovakva situacija ima dvostruki efekat – prvo krše se ljudska prava ljudi koji rade u medijima, a sa druge strane i ljudska prava svih ostalih gradjana jer nemaju verodostojne, tačne i pravovremene informacije zbog čega počinju da veruju u virtuelni sve, koji im se servira, a koji se znatno razlikuje od stvarnog”, zaključio je Protić.

U izveštaju o ljudskim pravima za 2015. godinu je navedeno da su u primeni medijskih zakona uočeni brojni problemi koji su posledica nepostojanja političke volje, ali i zato što su zakoni nedorečeni, bez adekvatnih nadzornih mehanizama i bez ikakvih sankcija.

Navedeno je i da je javno oglašavanje netransparentno i jedno od najvažnijih načina pritiska na uredjivačku nezavisnost medija.

O uticaju izvršne na zakonodavnu vlast

Zaključak je da je generalno stanje ljudskih prava 2015. bilo lošije nego prethodne godine, između ostalog, i zbog odnosa izvršne i zakonodavne vlasti.

“Uticaj izvršne na zakonodavnu vlast je jasan, kad počnete da analizirate načine usvajanja zakona u skupštini. Recimo, samo u 2015. skoro 50 odsto zakona je usvojeno po hitnoj proceduri, sa usvajanjem onih amandmana koje je usvojila sama Vlada”, rekla je Vesna Petrović iz Beogradskog centra za ljudska prava.

Najozbiljnije sumnje u nezavisnost pravosuđa izaziva podatak da je veoma mali broj slučajeva u kojima se ukazivalo na korupciju ili nezakonito postupanje završen ozbiljnom i delotvornom istragom, podizanjem otpužnice ili presudom.

Kako se dodaje, zabrinjava što još nije izabran tužilac za ratne zločine, kao i oko 30 javnih tužilaca.

Prema izveštaju, nezavisna tela bila su izložena diskriminaciji, a položaj nevladinih organizacija bio je nepovoljan, dok je zabeležen rast poverenja gradjana u nezavisne institucije.

Zamereno je što nije donet novi zakon o zaštiti podataka o ličnosti, iako je poverenik dostavio svoj predlog nadležnim institucijama.

U izveštaju je navedeno da velik broj radnika ostao bez posla, da je ugašeno oko 400 državnih preduzeća, a više od 20.000 radnika je uzelo otpremninu.

Učestali su štrajkovi, uglavnom izazvani lošom finansijskom situacijom i gubitkom posla, i sve je veći broj osiromašenog stanovništva. Privredni rast nije zadovoljavajući zbog slabog priliva stranih investicija, ali i nedovoljnog ulaganja države.

U izveštaju je navedeno i da nisu otvorena dva najvažnija poglavlja 23 i 24 u pregovorima sa EU, što ukazuje na blagi zastoj u evrointegracijama Srbije.

Sloboda medija je ograničena, a većina medija bila je naklonjena koaliciji na vlasti i pozitivno je izveštavala o aktivnostima vlade i premijera, piše u izveštaju.

Izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava Vesna Petrović je rekla da međunarodni akteri za sada imaju prilično tolerantan stav kada je u pitanju stanje ljudskih prava u Srbiji, ali da ipak veruje da će to biti promenjeno kada se završe krize koje su potresale Evropu u 2015. godini.

Vesna Petrović je istakla da Srbiji predstoji ozbiljan rad na usvajanju u i implementaciji velikog broja propisa, medju kojima je najznačajnija promena Ustava i jačanje administracije, pre svega jačanje kapaciteta javne uprave.

Izvor: N1 Beograd/Beta