Izvor: theglobeandmail.com
U 14 opština u Srbiji na snazi je vanredna situacija zbog izlivanja reka posle obilnih kiša. Premijer Aleksandar Vučić je najavio da ću u pogođenim opštinama biti proglašeno stanje elementarne nepogode.
Poplave ponovo, samo dve godine nakon onih katastrofalnih iz 2014. godine, nameće pitanje: šta je sa obećanjima da se to ne sme nikada više ponoviti, da će se učiniti sve da Srbija ima stabilan sistem odbrane od poplava?
Profesor Šumarskog fakulteta dr Ratko Ristić kaže za RSE da Srbija nije u međuvremenu preduzela potrebne korake.
„Kao prvo, treba znati da mi živimo u regionu gde se na čitavoj teritoriji južno od Save i Dunava mogu očekivati bujične poplave i tom smislu ovo nije nikakvo iznenađenje. Mi, kao i poslednjih 20-ak godina ne radimo dovoljno na preventivi, kako bismo ublažili i minimizirali bujične poplave. Od maja 2014. urađeno je mnogo, međutim, u najboljem slučaju to je samo popravka onoga što je oštećeno maja 2014. godine, ali nismo radili na preventivi”, navodi profesor.
Preventiva bi, navodi profesor Ristić, značila “da obavljamo obimne tehničke radove u rečnim i potočnim koritima, da pravimo protivbujične brane za zaustavljanje nanosa, a na slivovima pošumljavanje goleti i slično.
„Pored toga, puno stvari nije urađeno na državnom nivou. Pre svega, nije promenjen član 23. Zakona o vodama po kome je sva odgovornost za projektovanje, izgradnju i održavanje objekata za zaštitu od erozije i bujičnih poplava na teretu lokalnih samouprava. Poznato je da naši gradovi i opštine nemaju za to ni finansijske niti ljudske resurse“, ukazuje dr Ratko Ristić.
On kaže da sve ono što se od velikih poplava 2014. do danas radi o parama iz stranih donacija. A šta se novcem koji se naplati po Zakonu o vodama?
„To je naknada za vodno zemljište, ogromna sredstva koja ulaze u budžet Srbije, a odlaze za neke druge namene. Dakle, mi novca imamo, ali je on preusmeren na neke druge stavke u potršnji. To jednostavno nije prihvatljivo“, tvrdi profesor Ristić.
„Dalje, problematičan je status vodoprivrednih preduzeća. To su preduzeća koja treba da rade cele godine na preventivi i moraju biti pod nadzorom i vlasničkim učešćem države, kao u svim ozbiljnim zemljama. Postoji i odgovnorst lokalnih samouprava. Šta one treba da rade? One treba da donose planove za odbranu od poplava, da sprovedu komunalni red. Da se ne baca đubre u vodotokove. Videli smo da je u Novom Pazaru sada jedan od glavnih uzroka izlivanja voda bila ogromna količina đubreta koja je zapušila potoke i reke tako da se voda izlila“, objašanjava profesor Ristić.
Na pitanje da li vlast konsultuje stručnjake on kaže da se to dešava samo sporadično i da nema jasne namere države da se ova oblast strateški analizira, donesu odgovarajuća dokumenta, akcioni planovi i da se po tome postupa. Uprkos iskustvu iz ogromnih poplava 2014. godine.
Poljane opet pod vodom
U Poljanama, jednom od najugroženijih sela u obrenovačkoj opštini, reka Peštan polavila je čak 45 kuća, rekao je za RSE meštanin Poljana Dragan Petrović.
„Visina vode bila je oko pola metra. U nekoliko kuća voda je ušla, a većina pomoćnih objekata je poplavljena. Voda je u štalama, svinjcima, u šupama… Sve je pod vodom, u podrum mi je ušla voda, i eto… Trenutno se voda povlači, opala je jedno tridesetak centimetara. Međutim, pošto nema odvodnih kanala, voda nema gde da ode, poplavljene su sve okolne njive i bašte“, navodi Petrović.
Ovo selo teško je postradalo je i u velikim poplavama 2014. Dragan Petrović kaže da su meštani revoltirani jer od prošle poplave nije mnogo preduzeto da se ne dogodi nova.
„Gospodin Goran Vesić, iz Grada Beograda, izjavio je da je kompletno korito koje prolazi kroz Poljane kanalisano i očišćeno. Međutim, prava istina je da korito nije uopšte pipnuto. Nijedno drvo, nijedna kašika nije iskopana niti je očišćeno korito reke Peštan kroz Poljane. Reka je kanalisana i urađeni su nasipi do sela Poljane i od sela Poljane. Poljane i Konatice, znači leva i desna obala Peštana, nije uopšte ništa rađeno. Početa su dva kanala da se rade, kad bude poplava pa kao da izvlače tu vodu. Međutim i to je samo u povoju, znači ništa od toga nije urađeno“, kaže Petrović.
Zbog ranijih iskustava, meštani Poljana sami su se organizovali da, koliko toliko, ublaže nalet vode. Kako sa lica mesta kaže Dragan Petrović, više se ne nadaju pomoći od opštine i države.
„Ako nisu mogli ništa da urade za ove dve godine, kad su sigurno dobili sredstva od Evropske unije, onda šta možemo da očekujemo. A mi 60 godina plaćamo vododoprinosna davanja. Ništa od toga mi videli nismo“, dodaje Petrović.
Predsednik Opštine Miroslav Čučković izjavio je da se u Poljanama reka izlila u dvorišta devet kuća. “U ostalim delovima Obrenovca nema problema”, rekao je Čučković.
Posledice gore nego pre dve godine
Zbog poplava vanredna situacija je proglašena na teritorijama opština Čačak, Arilje, Lučani, Topola, Požega, Ivanjica, Bajina Bašta, Kraljevo, Rača, Raška, Novi Pazar, Ljig, Kosjerić i Prijepolje. U opštinama Arilje, Požega, Bajna Bašta Kosjerić i Lučani poplavni talas se od utorka ujutro smanjuje.
Posledice ove poplave u nekim mestima su veće nego one od maja 2014. Najkritičnije je u Požegi gde su se izlile reke Moravica, Lužnica Skrapeđ, Đetinja i Zapadna Morava.
„Bujični potoci su doprineli da razmere ove poplave budu veće nego što smo očekivali”, kaže član Štaba za vanredne situacije, direktor požeške Direkcije za izgradnju Mikan Janković.
O tome da li se nešto naučilo od poplave u maju 2014. Janković kaže?
„Odradili smo nešto kada su u pitanju bujične rečice i potoci, međutim tu ima još dosta poslova, urešenje korita, ali mi nemamo sredstava, niti možemo uraditi nešto značajnije bez pomoći države.”
U požeškom kraju poplavljeno je oko 100 domaćinstava, nekoliko je evakuisano. Domaćinstvo Srećka Obradovića iz sela Goglja je evakuisano i u maju pre dve godine:
„Stoku sam uspeo da spasim, hranu sam sklonio, pa neka bude šta će biti. Šta ću ja, šta mogu da uradim? Ova poplava je za pola metra veća nego ona pre dve godine. Eno, sve mi bale sena poplavilo, ima ih 500. Ne znam čime ću hrabiti stoku, imam dve krave, ovce. Ne znam ni šta ću, ni kud ću! Sve mi se smučilo”, kaže Obradović.
U Bajnoj Bašti izlile su se reke Rogačica, Solotuša, Bačevska reka i Jelašnica. Više mostova je porušeno ili oštećeno. Ovi mostovi bili su oštećeni i u 2014. godine, kaže predsednik Opštine Bajna Bašta Radomir Filipović:
„Imamo šest oštećenih mostova, a oštećeni su i neki mostovi na državnim putevima. Mi imamo situaciju da je u proceduri 11 klizišta u okolini Bajne Bašte kod Puteva Srbije iz majskih poplava 2014. To su ozbiljni zahtevi, to ne može da se radi ad hoc“, naglašava Filipović.
U bajnobaštanskoj opštini najkritičnije je u selu Dub u zaseoku Petronijevići, gde je oko 40 domaćinstava odsečeno od sveta zbog oštećenja mosta, kaže meštanin Dragan Vukajlović:
„Mi smo prošle godine tražili od vlasti da se ova reka malo ‘opravi’. U nedostatku sredstava ili nedostatku volje nije urađeno ništa. Ako se ovaj most ne uradi za narednih par dana, pašće načisto, ne može se ni peške proći“, navodi Vukajlović.
U Kraljevu evakuisano 400 ljudi
Protekle noći dramatično je bilo u Kraljevu gde se izlila Zapadna Morava i poplavila više od 150 kuća iz kojih je do sada evakuisano 400 ljudi.
Gradonačelnik Kraljeva Tomislav Ilić kaže za RSE da je u naselju Grdica i u ponedeljak noću bilo najviše problema, zbog čega je Gadski štab za vanredne situacije izdao naredbu za evakuaciju stanovništva.
“Ugruženi su evakuisani u školu u tom naselju, odakle su raspoređivani na druga mesta. Pored njih veliki broj meštana je otišao kod svoje rodbine, a imamo i nekoliko porodica koje nisu htele da se evakuišu sa viših spratova svojih kuća, ali prema jutrošnjim informacijama i oni hoće da se evakuišu”, kaže Ilić.
Ekipe Odeljenja za vanredne situacije uz pomoć vojske i građana uspele su da odbrane Žičko polje na kome se nalaze bunari za snabdevanje Kraljeva vodom za piće.
Bez struje 3.500 domaćinstava
U Prijepolju, Novoj Varoši i Priboju oko 3.500 domaćinstava i dalje je bez struje. U Prijepolju u devet mesnih zajednica koje se graniče sa Crnom Gorom proglašena je vanredna situacija.
“Postoje veliki problemi sa snabdevanjem električnom energijom. Oko 1.180 potrošača nema struju, a 40 trafo stanica je van funkcije”, pojašnjava Emir Hašimbegović, predsednik opštine Prijepolje.
U Novoj Varoši najveći problem je 35 kilovatni dalekovod od Nove Varoši ka Kokinom Brodu, čija su tri rešetkasta stuba pala. U ovoj opštini bez struje je oko 2.000 potrošača.
Načelnik Štaba za vanredne situacije Radivoje Bujišić kaže da su ekipe Elektrodistribucije na terenu i da se očekuje da će kvarovi do utorka uveče biti sanirani.
“Dosta stubova je zbog vlažnog snega i kiše oboreno, ali radi se postepeno i prema prioritetu i nadamo se ukoliko ne bude ponovo kiše i snega da će se vrlo brzo sve završiti”, navodi Bujišić.
Zbog podzemnih voda u Novoj Varoši pokrenula se klizišta u Klaku, Negbini, Draževićima i Bistrici, dok su u Priboju pokrenuta dva klizišta.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.