Književnik Filip David rekao je da ne može ništa da kaže za evropsku politiku premijera Aleksandra Vučića, ali da ga zbunjuju Vučićevi saradnici iz vremena Slobodana Miloševića i da se plaši da proevropska politika ne postane obmana
Raspisivanje vanrednih izbora Filip David vidi kao želju premijera Aleksandra Vučića da učvrsti vlast pred sprovođenje “unapred sastavljene liste” nepopularnih mera koje su neophodne na putu ka Evropskoj uniji. David kaže da su bivši radikali, a sada naprednjaci uzeli proevrospku politiku kao glavni adut, a da je on sam zbunjen jer na proevropskoj politici nema šta da zameri premijeru, ali da sumnja u njene motive.
“Pitanje je koliko je ta želja za EU iskrena, a koliko je to želja za fondovima da bi se pokrili neki problemi naše ekonomije”, kaže David.
Ne mogu ništa da kažem o premijerovoj proevropskoj politici, ali me zbunjuju njegovi saradnici. Da li se sa ljudima iz devedesetih i Miloševićevim ljudima može sprovesti ta politika. Plaši me da to ne bude velika obmana, jer mi smo takvih obmana u proteklih 20 godina i te kako doživeli”, rekao je David.
Kako je rekao u Novom danu, plaši ga i to što je duh Slobodana Miloševića i dalje živ.
“Čak i neki njegovi kritičari danas govore da bi iz današnjeg ugla bili blaži prema njemu i da nije bio za toliku osudu, kakvu su onda izrekli”, kaže David i dodaje da se nama uvek čini da je vreme u kojem danas živimo gore od onog prethodnog.
“Dmitrovićev tekst odvratan i antisemitski”
Davidovo ograđivanje od politike Tomislava Nikolića pri dodeli nagrade u Narodnoj biblioteci Srbije izazvalo veliku buru u javnosti, a književnik kaže da je posao intelektualaca da kritikuju svaku vlast, makar ona bila i najbolja.
Međutim, kako je David rekao u Novom danu, intelektualci ćute i približavaju se vlasti zbog eventualnih beneficija.
“Dobra vlast prihvata i razmišlja o kritici. Naše vlasti vrlo, vrlo nerado prihvataju kritiku. Ovde kada ulazite u politiku postajete nedodirljivi. Sve afere potiču ili iz politike ili su u vezi sa njom. To na kraju donosi katastrofalne rezultate”, rekao je David.
Kaže da njegov postupak prilikom primanja nagrada nije ništa posebno, već normalan gest.
“Pokušao sam da budem dosledan i to što sam uradio u Narodnoj biblioteci Srbije nije ništa posebno, čak sam verovao da će to biti prećutano. Iznenađen sam žestinom reakcija koje su stigle, kako pozitivnih, tako i negativnih”, rekao je David.
On objašnjava da nije znao da će predsednik Nikolić prisustovati dodeli priznanja i da je bio u dilemi šta da uradi.
“Bile su dve mogućnosti, da odem ili da ostanem i ogradim se. Tu nagradu mi nije dao Nikolić, već čitaoci i poseben žiri i njima sam bio dužan da ostanem, ali pod uslovom da se ogradim. Učinio sam to na pristojan način, nisam vikao, nisam vređao”, kaže David.
Sve reakcije koje su potom usledile on vidi kao posledicu apatije koja postoji u društvu zbog čega “takav normalan gest nailazi na ovakve reakcije”.
Pažnju javnosti posle njegovog gesta izazvao je tekst Ratka Dmitrovića, glavnog urednika Večernjih novosti, koji je upitao odakle Davidu pravo da kritikuje predsednika Srbije, naroda koji je njegovu porodicu spasavao tokom Drugog svetskog rata. Književnik kaže da je ovaj tekst odvratan i apsolutno antisemitski.
“Ali ne bih se ja pozivao na antisemitizam. Zašto neko ne bi imao pravo da kritikuje ono što radi predsesnik? Dmitorvićevi tekstovi iz devedesetih apsolutno su nemoralni i kada bi se oni danas objavili i on bi se stideo. Ipak, on je uvek bio urednik nečega, a to govori koliko smo se promenili od devedesetih”, objašnjava David.
On apatiju primećuje ne samo među intelektualcima, već i kod svih građana, a posebno je ističe među mladima.
“Većina mladih apsolutno je nezainteresovana. Devedesetih smo najveću podršku imali u Studentskom gradu i tada su se dešavale studentske demonstracije. Danas bi Studentski grad mogao samo da izađe da podrže Šešelja, da se suprotstave Hagu, ali ne i vlasti”, objašnjava David.
Zato kako kaže, i ne čudi što na izbornij listi Demokratske stranke ovaj put nema poznatih ličnosti.
“Malo je čudno da su nekada liste DS i LDP bile liste na kojima su bili pisci, umetnici, a sada ih nema. Ali ljudi su razočarani i zato ih danas nema. To je problem u Srbiji, razočaranje je prešlo u apatiju”, kaže David i dodaje da su ljudi devedesetih imali alternativu i nadu, a peti oktobar je pokazao da su se prevarili.
Satirom protiv jednoumlja
Branu jedoumlju i lošim stvarima David vidi u satiri i humoru, za koje kaže da su preko potrebni građanima Srbije.
“Naši političari ne shvataju ni smisao ni značaj satire. Svetislav Basara, koji je izvanredan pisac, iz dana u dan neguje satiričan pristup događajima i često nailazi na nerazumevanje i komentare koji su za tu vrstu posla smešni. Nedostaje nam odnos prema stvarnosti koji je kritički i nosi duh humora, koji je uvek optimistički. Ništa nije delotvornije od humora”, napominje gost Novog dana.
Kaže da i to što je tužno može da bude smešno ili tragikomično i dodaje da voli da čita kolumne Draže Petrovića ili gleda emisiju Zorana Kesića.
“To su ti svetionici u ovom našem mraku. To su ljudi koji duhovito pišu, tu je i njuz.net, ali nedostaje časopis kao što je nekada bio Jež u kojem će na jednom mestu moći da se pročita nekoliko takvih tekstova”, rekao je David.
On upozorava da su tabloidi i rijaliti programi pojeli ozbiljnu politiku i kulturu u Srbiji, a da se predizborna kampanja danas vodi upravo u tabloidima.
“Predizborna kampanja se nikada nije desila na ovaj način, da je vode tabloidi. Ponešto čujemo u Skupštini, ali to je zamarajuće. Tabloidi su u žestokom sukobu, a političari se tamo oglašavaju. To je naša tragična situacija. Uništavanje svake ozbiljnosti politike pokazuje dokle nam je kultura došla”, napominje David.
Izvor: N1
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.