UDRUŽENJE ZA ZAŠTITU PRAVA ŽIVOTINJA “ANIMA SUBOTICA”: NE TRAŽIMO SAŽALJEVANJE NI DIVLJENJE, SAMO RAZUMEVANJE

I dok ti pas umire na rukama oni se ljute što im na poruku nije odgovoreno. I sad trošiš vreme i reči na tekst koji će samo petoro ljudi pročitati i sutra će opet biti sve po starom

U poslednje vreme smo doživeli niz neprijatnosti od ljudi koji prate našu Facebook stranicu. Šalju nam poruke i komuniciraju sa nama. Sve je više nestrpljivih ljudi koji ne mogu da čekaju ni odgovor ni rešenje za problem, sve žele sad i odmah. Takođe je sve više onih koji ne prihvataju da nešto ne možemo, da nemamo mesta i da nismo u mogućnosti.

Većina onih koji nas kontaktiraju ne mogu, odnosno ne žele da urade baš ništa, a od nas traže da rešimo same sve. Uvek i za sve postoje razni izgovori, od toga da su žurili, da psa nisu nahranili jer nisu imali ništa kod sebe, a od nas traže da sednemo u auto i odemo na drugi kraj grada da nahranimo psa. Videli su psa u prolazu i misle da je povređen, ali nisu sigurni, a mi treba opet da sednemo u auto i odemo na drugi kraj grada da proverimo.

Poštujemo sve one koji na bilo koji naćin pomognu. Neko može da primi psa ali ne može da plati vetrinara, neko može da donira ali ne može da primi povređenu životinju, neko može da se ponudi za prevoz, neko (a po nama svako) može da nahrani gladnu životinju. A najčešće nam se javljaju oni koji ne mogu ništa!

Razmišljale smo dugo zašto dolazi do ovakvih situacija i shvatile smo da smo najvećim delom same krive za to. Zato sada osećamo potrebu da vam objasnimo kakvim životom mi živimo!

Mi smo dve sasvim obične žene, obe smo zaposlene, obe smo porodične, i mi moramo da platimo struju, i mi moramo da jedemo, i mi moramo da platimo ratu za kredit, i mi moramo da se istuširamo, i mi ne bi smele da sedimo na fb u radno vreme, i mi smo nekad bolesne, i mi smo nekad nervozne, i mi nekad moramo da spavamo. Pre svega, nama ovo nije posao, mi smo volonteri i za ovo ne primamo platu.

Foto: Anima Subotica

Teško je kada ti se svaki dan pretvori u odvođenje pasa kod veterinara, odgovaranje na poruke na stranici, razmišljanje gde i kako smestiti novog psa, kako nahraniti 60 pasa svakog dana, kako obezbediti troškove za lečenje svih njih, svakodnevno hraniš, pojiš, čistiš izmet za svojim psima kojih je sad već previše, neguješ povređene, menjaš pelene nepokretnima, bolesni i povređeni ti umiru na rukama, svađaš se sa mužem jer ti on svaki dan govori da ovo više nije život. Beba ti stalno plaće jer je u kući konstatno lavež. Prijatelje više nemaš jer nemaš vremena da se viđaš sa njima, čak ni da se čujete. Njihovi problemi su ti nevažni jer ti spašavaš živote i oni to osete, čak ti i porodica okreće leđa jer svima njima smeta što ti je ovo najvažnije u životu. Nemaš više vremena da svojoj porodici skuvaš ručak i ne pamtiš kad si pojela nešto kuvano, nemaš više vremena da spremiš kuću, a za sebe odavno nemaš vremena. Nekad se setiš da bi volela da pročitaš neku knjigu, da pogledaš neki film, želela bi bar ponekad da se doteraš, da izađeš negde, da proslaviš Božić, Novu godinu, da imas nedeljni ručak sa porodicom, želela bi nekad da odeš u šetnju, u bioskop, da imaš prijatelje kao nekad. Setis se kakav ti je bio život… imala si prijatelje, bila si duhovita, ljudi su voleli da provode vreme u tvom društvu, imala si život, muža koji te voli, izlazili ste, putovali ste. Sada si sve to izgubila, prijatelji te više ne zovu jer nikad nemaš vremena za njih, odavno više nisi duhovita, stalno si umorna, muž te više ne razume, a ponekad pomisliš i da te ne voli, svađate se. Više ne ideš na letovanje jer od spašavanja životinja ne možeš da uzmeš godišnji odmor, na poslu si odsutna, umorna, noćas nisi spavala, negovali ste povređenog psa i koristiš svaki moment da krišom odeš na fb stranicu. Sve češće plačeš, sve si više nervozna, ne provodis vreme sa svojim detetom, ne viđas se sa porodicom. Pitaš se da li si loša majka, loša supruga, loša domaćica, loša prijateljica, loša ćerka, loša unuka, loš radnik na poslu i gledaš u šta se pretvaraš.

I onda se na sve to jave nerazumni, nestrpljivi, nekulturni i bezobrazni. Oni koji ne biraju ni reči, nije ih briga da li će da te uvrede, obraćaju ti se kao da si šinter, bez i malo poštovanja, misle da ti je ovo posao, da moraš, da za to primaš platu. Uvek su tu i oni koji smatraju da sve ovo ne bi radila da nemaš neku korist, valjda polaze od sebe, pa, ako tako misle neka probaju. I njih nije sramota da sve ovo isprljaju svojim prljavim rečima na koja nemaju pravo i pitaš se dokle tako. I dok ti pas umire na rukama oni se ljute što im na poruku nije odgovoreno. I sad trošiš vreme i reči na tekst koji će samo petoro ljudi pročitati i sutra će opet biti sve po starom, ali bar znas da si pokušala.

Teši nas jedino to što ima Vas mnogo koji nas razumete, koji poštujete i kad nešto ne možemo jer ste realni, jer znate da su želje jedno a surova realnost nešto sasvim drugo.

Ovo je bio naš izbor, i ne žalimo se, jer znamo da sve ovo radimo zbog životinja kojima smo potrebne. Samo molimo još jednom za razumevanje. Mi smo zaista samo dve sasvim obične žene.

Izvor: Anima Subotica
[clear]

Povezane vesti:
USPEŠNO ZAVRŠENA AKCIJA POMOĆI NAPUŠTENIM ŽIVOTINJAMA: SUBOTIČANI OPET POKAZALI HUMANOST
SUBOTICA: AKCIJA PRIKUPLJANJA POMOĆI ZA NAPUŠTENE ŽIVOTINJE – SEGÉLYGYŰJTÉSI AKCIÓ AZ ELHAGYOTT ÁLLATOK RÉSZÉRE
UDRUŽENJE GRAĐANA ZA ZAŠTITU ŽIVOTINJA “ANIMA SUBOTICA”: HUMANOST SE NE SME KAŽNJAVATI

Mađarska verzija:
SIKERREL ZÁRULT AZ ELHAGYOTT ÁLLATOKAT SEGÍTŐ AKCIÓ: A SZABADKAIAK ISMÉT MEGMUTATTÁK EMBERIESSÉGÜKET

[clear]