● “U Srbiji se ne sprovode zakoni u ovoj oblasti i ne kažnjavaju se neodgovorni vlasnici. Rešenje problema napuštenih pasa svakako nije u prihvatilištima, jer se kapacitet prihvatilišta može popuniti za nekoliko dana, a problem i dalje ostaje. Bez masovnog čipovanja, sterilizacije napuštenih životinja i kažnjavanja neodgovornih vlasnika problem nikad neće biti rešen…” ● “Velika većina njih koji umiru, umiru nama i veterinarima na rukama. Ostajemo zajedno do poslednjeg momenta”
[clear]
Volonterke Udruženja “Anima Subotica” su u protekle dve godine sa subotičkih ulica sklonile, izlečile i sterilisale više od 300 pasa i mačaka. Preko njihove Facebook stranice je u protekloj godini udomljeno oko 500 pasa i maca. Sabina Pavlović, volonterka udruženja, govori za portal “Magločistač” o problemima sa kojima se suočavaju tokom rada i na terenu, o razlozima zbog kojih je mnogo napuštenih životinja na ulicama, o (ne)odgovornosti vlasnika, države i lokalne samouprave, o mogućim rešenjima ovog problema, kao i o traumatičnim iskustvima nakon tragičnih odlazaka pojedinih pasa i maca…
[clear]
Koji su najčešći problemi sa kojima se suočavate tokom rada u udruženju i na terenu?
Nama je generalno problem pre svega nedostatak materijalnih sredstava i nedostatak prostora da zbrinemo sve životinje za koje nam građani javljaju. Mi nemamo azil i nemamo neki svoj prostor gde bi smeštali pse i mačke. Nekad i pored dobre volje ne uspevamo da sklonimo svaku životinju sa ulice za koju nam jave. Naravno, za svakog teže povređenog psa ili macu mi smo prinuđeni da nađemo rešenje. Imamo veliku podršku naših sugrađana koji su se uključili u spašavanje životinja, te povređenim psima i macama pružaju privremeni smeštaj u svojim kućama, a mi organizujemo veterinarsko zbrinjavanje, a kasnije i udomljavanje životinja.
[quote color=”#000000″ bgcolor=”#f9f9f9″ bcolor=”#990000″]Udruženje građana “Anima Subotica” bavi se zaštitom prava životinja i životne sredine. Osnovano je u februaru 2014. godine i ima tri člana. Članovi “Anime” su zaposleni, imaju porodice, a aktivnostima u udruženju se bave u slobodno vreme, volonterski, iz ljubavi prema napuštenim životinjama. Članovi organizacije su dugogodišnji borci za prava životinja. Aktivnosti su im usmerene na sklanjane i zbrinjavanje ugroženih i bolesnih pasa i mačaka sa ulica, njihovo lečenje, sterilizaciju i udomljenje.[/quote]
Zašto imamo mnogo napuštenih životinjama na ulicama?
Veliki broj napuštenih pasa na ulicama je pre svega posledica neogovornog vlasništva kao i decenijskog zanemarivanja problema od strane države i lokalne samouprave. U Srbiji se ne sprovode zakoni u ovoj oblasti i ne kažnjavaju se neodgovorni vlasnici. Takođe, država i Grad su to godinama rešavali na neadekvatan način, skupljanjem pasa od strane šinterskih službi i njihovim smeštanjem u prihvatilišta gde nisu bili adekvatni uslovi. Nikad nije sprovedeno kažnjavanje neodgovrnih vlasnika i nikad nisu sprovedene masovne sterilizacije i označavanje napuštenih životinja.
Kakva je, prema Vašem mišljenju, odgovornost države i lokalne vlasti, pa i samih građana kada su u pitanju životinje koje žive na ulici?
Zakon nalaže svakom vlasniku psa da svog ljubimca čipuje, vakciniše i da spreči neželjena potomstva. Kada bi se svaki odgovoran vlasnik pridržavao ovih zakonskih mera, na ulicama bi bilo manje napuštenih životinja. Odgovornost države i lokalne samouprave je kažnjavanje neodgovornih vlasnika i podizanje svesti o važnosti Zakona o dobrobiti životinja.
Na koji način građani tokom zimskih dana mogu da pomognu životinjama na ulici?
Životinje na ulicama su pre svega ugrožene zbog nedostatka hrane i vode za piće. Zbog toga je najbitnije da građani hrane i poje pse i mačke na ulicama. U ovom zimskom periodu je takođe bitno da se ugroženim životinjama naprave skloništa od vremenskih neprilika. Kućice za ulične pse i mace mogu se vrlo lako napraviti od kartonskih kutija obloženih stiroporom i najlonom. Uputstvo za pravljenje se može pronaći na našoj Facebook stranici “Anima Subotica”.
Da li postoje drastični primeri kršenja prava životinja u Subotici?
Drastični primeri se odnose na fizičko povređivanje životinja od strane ljudi. To se najčešće odnosi na napuštene pse koji su na ulici i samim tim su izloženi susretu sa raznim ljudima. Takođe se u praksi susrećemo i sa zlostavljanjem životinja od strane njihovih vlasnika. Uvek apelujemo na građane koji imaju saznanja o slučajevima zlostavljanja životinja da podnesu prijave nadležnim institucijama.
[quote color=”#000000″ bgcolor=”#f9f9f9″ bcolor=”#990000″]Nadležne institucije za prijavljivanje zlostavljanja životinja
[clear]Krivično delo ubijanje i zlostavljanje životinja je sankcionisano Krivičnim zakonikom i prijavljuje se dežurnoj službi nadležne Policijske uprave na broj 192.
[clear]Držanje životinja u neadekvatnim uslovima, bez hrane i vode, na kratkom lancu, bez skloništa prijavljuje se Veterinarskoj inspekciji u Subotici na broj telefona 024/558-582. Radno vreme radnim danima je do 15 časova.
[clear]Informacije o zlostavljanim životinjama možete prijaviti i Kontakt centru Gradske uprave na broj 024/626-999, a prijave stižu komunalnom inspektoru u Subotici.
[clear]U slučaju da na ulici vidite izgubljenog i unezverenog psa, psa koji ima oglicu, rasnog psa ili psa koji po svom izgledu i ponašanju deluje kao vlasnički, možete pozvati Komunalnu policiju koja dežura 24 sata. Komunalni policajci imaju čitač čipa i mogu izaći i očitati čip kako bi se proverilo da li pas ima vlasnika. Broj Komunalne policije je 024/626-988.
[clear]Slučajeve o zlostavljanim životinjama možete prijaviti i na Facebook stranici “Anima Subotica”.[/quote]
Da li prihvatilišta za napuštene životinje mogu predstavljati deo rešenja ovog problema?
Rešenje problema napuštenih pasa svakako nije u prihvatilištima, jer se kapacitet prihvatilišta može popuniti za nekoliko dana, a problem i dalje ostaje.Bez masovnog čipovanja, sterilizacije i kažnjavanja neodgovornih vlasnika, problem nikada neće biti rešen.
Šinteraji postoje decenijama u Srbiji, ali problem napuštenih pasa i dalje nije rešen. Stotine hiljada pasa su ubijani u tim šinterajima, što je ranije bilo dozvoljeno zakonom, a problem ni na takav način nije bio rešen. Razvijene evropske zemlje poput Nemačke, Austrije, Francuske su svoj problem rešile čipovanjem, sterilizacijom i kažnjavanjem neodgovornih vlasnika. U Srbiji je eutanazija zdravih pasa u prihvatilištima zabranjena, mada, bilo je polemike o tome da li eutanaziju treba dozvoliti. Problem je ostao jer su neodgovorni vlasnici i dalje izbacivali svoje pse ili neželjeno potomstvo svojih pasa i tako se problem stalno vrti u krug.
Kakav je Vaš odnos sa Gradskom upravom i da li ste o problemima koji postoje razgovarali i sa gradonačelnikom Subotice?
U više navrata aktivisti našeg udruženja su imali kontakt sa gradonačelnikom. Izneli smo svoje predloge za rešavanje ovog problema, ali do sada naši predlozi nisu prihvaćeni.
Na koji način bi se problem napuštenih životinja mogao rešiti?
Rešenje je pre svega da lokalna samouprava na celoj teritoriji Grada Subotice prvo sprovede popis svih pasa u domaćinstvima. Nakon toga bi trebalo da se obezbedi adekvatan rok građanima da obave svoje zakonske obaveze u pogledu čipovanja pasa. Takođe je neophodno da se iz budžeta Grada izdvoje određena sredstva za sterilizacije vlasničkih pasa, te da se ta sredstva uplate veterinarskim stanicama u kojima bi građani mogli besplatno da sterilišu svoje kujice. Građanima bi trebalo omogućiti da svoje pse čipuju besplatno ili po minimalnoj ceni jer je trenutna cena od 1.550 dinara nažalost za većinu građana suviše visoka. Kada bi se sproveo popis i masovno čipovanje, mnogo bi lakše mogla da se sprovede kontrola, kao i eventualna kažnjavanja nesavesnih i neodgovornih vlasnika. Sredstva koja bi se kažnjavanjem slila u gradski budžet mogla bi da se opredele za dalje rešavanje ovog problema.
Ono što smo mi od Grada tražili je i izmena gradske Odluke o držanju životinja, u pogledu ograničenja broja pasa i mačaka po domaćinstvu jer je potpuno nelogično ograničiti broj pasa i mačaka na dva iako je, na primer, u pitanju stan od 30m2 ili kuća od 300m2. To ograničenje treba brisati iz odluke, a broj mora biti u skladu sa uslovima koje svaki pojedinac, vlasnik pasa, ima.
Takođe smo tražili i ukidanje dela Odluke koji se odnosi na zabranu hranjenja pasa i mačaka na javnim površinama. Taj deo gradske Odluke nije u skladu sa Zakonom o dobrobiti životinja. Humanost ne sme biti zabranjena i kažnjavana.
Posao kojim se bavite neretko je izuzetno stresan i mučan. Na koji način uspevate emotivno da prevaziđete krize koje se javljaju nakon gubitka pasa ili maca koje ste prethodno spasili, ali su oni, u međuvremenu, usled bolesti, predali borbu za život?
Smrt je nešto što nas emotivno jako uzdrma, vrlo često danima budemo neraspoloženi i tužni. Mi se za njih vežemo, stvorimo posebne veze, pogotovo kad su bolesni i kad zahtevaju posebnu negu. Nekada je borba duga i po nekoliko meseci, i kad se već skroz opustimo i pomislimo da je najgore prošlo, njihovi izmučeni organizmi ne mogu dalje. Ko zna koliko vremena oni provedu na ulici bolesni, gladni i žedni pre nego što ih mi zbrinemo. Velika većina njih koji umiru, umiru nama i veterinarima na rukama. Ostajemo zajedno do poslednjeg momenta. Jedina uteha u svemu tome je što smo svesni da ja ta životinja do poslednjeg trenutka imala sigurnost da nije sama i da je voljena. Prevazilaženje je jako teško, ali nas vodi misao da još njih 60 sklonjenih čeka na nas, još koliko njih na ulici čeka da ih pronađemo. Tu više nema odustajanja. Koliko god da je sve ovo ponekad teško i bolno, ona lepa strana priče je kada od psa koji je bio na ivici smrti, koji se predavao, lečenjem i oporavkom dobijemo životinjicu koju savršeno udomimo. Nakon udomljenja mi ostajemo u kontaktu sa udomiteljima, dobijamo fotografije, pišu nam koliko su zadovoljni, koliko su spašene životinje zahvalne. To je pokretač, to je snaga. Svi mi zajedno učestvujemo u spašavanju. Mi ga započnemo, a udomitelji ga završe kao krajnji cilj.
Beskrajno smo zahvalni što su se mnogi ljudi uključili u naše akcije, što prate facebook stranicu, što nam pomažu finansijski, što dele naše fotografije i što udomljavaju od nas. Nas troje sami ne bismo mogli toliko da uradimo da nije svih njih koji nas podržavaju. Smejemo se i plačemo zajedno. Iako se ne poznajemo, imamo zaista jako lep odnos sa svim ljudima koji nas prate na facebook-u i sa onima koje upoznamo lično.
[quote color=”#000000″ bgcolor=”#f9f9f9″ bcolor=”#990000″]
Od suze do osmeha
Od suze do osmeha, put je nekada veoma težak… Pogledajte fotografije napuštenih kuca i maca. Na njima ćete videti taj dug, bolan i često težak put “Od suze do smeha”.
Ukoliko na bilo koji način želite i možete da pomognete rad Udruženja “Anima Subotica”, učinite to kako bi volonteri ovog udruženja i dalje mogli da pomažu ugroženim životinjama.
Donacije možete doneti lično u pet-salon “Tiffany” (subotom) ili uplatiti na sledeći račun:
PROCREDIT BANK
Dinarski račun: 220-132755-12
Devizni račun: 40-305-00000296 IBAN: RS35 2204 0305 0000 0296 52, SWIFT: PRCBRSBG
[/quote]
[clear]
Razgovarala: Natalija Jakovljević (Magločistač)
[clear]
Većina ovih kuca još uvek čeka na svoj novi dom
[huge_it_gallery id=”4″]
[clear]
[clear]
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.