Vojnić (HNV): Tri četvrtine nacionalnih saveta u Srbiji nema osnovne uslove za rad

Predsedavajuća Koordinacijom nacionalnih saveta nacionalnih manjina Srbije i predsednica Hrvatskog nacionalnog vijeća (HNV) Jasna Vojnić izjavila je danas u Hrvatskom domu – Matici u Subotici da tri četvrtine nacionalnih saveta nema osnovne uslove za rad, i da je u toku izrada Akcionog plana koji bi omogućio savetima da ostvare svoja prava.

Na sastanku je od ukupno 24 nacionalna saveta nacionalnih manjina bilo prisutno 16 predstavnika nacionalnih saveta.

Glavna tema diskusije odnosila se na sredstva potrebna za nesmetan rad saveta i kriterijume za njihovu raspodelu, kao i na aktivnosti vezano za izradu budućeg Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina.

Na osnovu analiza koje su uradili stručnjaci, Jasna Vojnić je rekla da je neophodno minimalno povećanje sredstava za njihov rad u iznosu od 20 miliona dinara po nacionalnom savetu.

„Srbija mora izdvajati više sredstava za rad saveta i sredstva bi se zaista morala udesetostručiti“, poručila je Vojnić.

Ona je podsetila da Srbija za nacionalne savete izdvaja minimalna sredstva u iznosu od 2,6 miliona dinara.

„Nama su zakonom poverena ovlašćenja u četiri područja: obrazovanje, kultura, informisanje i službena upotreba jezika i pisma. Ako neki nacionalni savet nema nijednu zaposlenu osobu, ne može ni na koji način ostvariti svoj minimum i zakonom propisana ovlašćenja“, ocenila je Vojnić.

Ona je rekla da radna verzija Akcionog plana iz 2022. godine ima mnogo nedostataka.

„Iako smo poslali konkretne predloge, do sada se u njemu nisu našle stavke koje se odnose na zaštitu i očuvanje naše materijalne baštine, proširenje mreže naših škola, demokratske participacije i finansiranje rada nacionalnih saveta nacionalnih manjina“, istakla je Vojnić.

Dodala je da će nakon izrade Akcionog plana zahtevi biti upućeni i Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Ministarstvu finansija, Savetu za nacionalne manjine i Vladi Srbije.

Sekretar Bošnjačkog nacionalnog veća u Srbiji Mirza Hajdinović rekao je da je Akcioni plan za njih važan dokument, navodeći da je nužno da se dozvoli ono što je Ustavom i zakonima predviđeno za savete da bi oni mogli svoja prava da ostvare u ovoj državi.

Na sastanku je bilo reči i o sedam nacionalnih saveta koji nemaju obezbeđeno finansiranje, ne ispunjavaju zakonom propisane minimume, ili je reč o minimalnim iznosima koje oni dobijaju.

Član Izvršnog odbora Nacionalnog saveta grčke nacionalne zajednice Apolon Savanov je istakao da je njihov savet uz podršku Mađarskog nacionalnog saveta povezao grčku manjinu iz Srbije sa grčkom manjinom u Mađarskoj, a da je tema bila saradnja u oblasti kulture.

„Nadam se da će ovaj temelj koji smo postavili da iskoriste i drugi nacionalni saveti, da povezuju pripadnike svojih zajednica iz različitih država i da time pojačaju svoje kapacitete delovanja i funkcionisanja“, naveo je.

Predsednik Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine Novica Janošević je rekao da njihov savet spada u grupu saveta čije se sedište nalazi u Petrovcu na Mlavi i da nemaju dovoljno sredstava kako bi ostvarili sve ono što je zakonom definisano u radu nacionalnih saveta, te da nemaju nijednu stalno zaposlenu osobu.

Kao pozitivan primer naveo je saradnju sa drugim nacionalnim savetima i razmenu iskustava.

Budući Akcioni plan mora da uvažava i sve razlike i interese koje postoje među nacionalnim manjinama, dodao je član Izvršnog odbora Nacionalnog saveta makedonske nacionalne manjine Ozren Simjanovski.