Izvor: zeda.ba
Od ukupno 884 predmeta, po kojima je postupljeno, najviše pritužbi bilo je podneto zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti i etničkog porekla – 124, što čini 18% svih podnetih pritužbi. U poređenju sa 2013. godinom, zabeležen je porast takvih slučajeva od 5,9%.
Logo
“Iako je pravni okvir zaštite nacionalnih manjina u Srbiji zadovoljavajući, pripadnici nacionalnih manjina osećaju se diskriminisano, a istraživanja pokazuju postojanje socijalne distance prema pojedinim nacionalnim manjinama – Albancima, Romima, Hrvatima i Bošnjacima“, navodi se u Redovnom godišnjem izveštaju Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2014, koji je publikovan marta ove godine.
Od ukupno 884 predmeta, po kojima je postupljeno, najviše pritužbi bilo je podneto zbog diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti i etničkog porekla – 124, što čini 18% svih podnetih pritužbi. U poređenju sa 2013. godinom, zabeležen je porast takvih slučajeva od 5,9%.
Najviše problema u ostvarivanju svojih prava, pripadnici nacionalnih manjina imali su s organima javne vlasti, kao što su ministarstva, lokalne samouprave, zdravstvene ustanove, policija, protiv kojih je i podnet najveći broj pritužbi, a najčešće prepreke zbog nacionalne pripadnosti ili etničkog porekla zabeležene su u sferi zapošljavanja ili na radnom mestu.
Što se tiče obrazovanja, najviše pritužbi podneo je Nacionalni savet bošnjačke nacionalne manjine protiv nekoliko osnovnih i srednjih škola, predškolskih ustanova, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja zbog neostvarivanja kolektivnih manjinskih prava na obrazovanje na bosanskom jeziku.
Od ukupno 19 pritužbi zbog diskriminacije po osnovu nacionalne pripadnosti i etničkog porekla u oblasti pružanja javnih usluga, 7 se odnosilo na javno informisanje i medije, 5 na povrede prava u oblasti socijalne zaštite, a 4 u oblasti zdravstvene zaštite.
Statistika beleži i 5 podignutih krivičnih prijava zbog izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti, i to prema romskoj nacionalnoj manjini, koja je iz godine u godinu najzastupljenija u strukturi diskriminisanih. Naime, čak 40% pritužbi podneto je zbog diskriminacije Roma. Slede Bošnjaci sa 26, Bugari sa 11, Vlasi sa 5, te Rumuni sa 4 pritužbe.
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti u svom Redovnom godišnjem izveštaju posebno apostrofira značaj odluke Ustavnog suda Srbije od januara 2014, kojom su utvrđene kao neustavne pojedine odredbe Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
„Polazeći od činjenice da su Ustavom određene četiri oblasti u kojima pripadnici nacionalnih manjina preko svojih izabranih nacionalnih saveta, radi očuvanja svog identiteta, ostvaruju dodatna, kolektivna prava (obrazovanje, kultura, informisanj i službena upotreba jezika i pisma), Ustavni sud, između ostalog, utvrdio je da su neustavne odredbe kojima je dato ovlašćenje nacionalnim savetima u drugim oblastima od značaja za očuvanje identiteta nacionalnih manjina, a ocenio je i da odredba kojom se propisuju ovlašćenja nacionalnih saveta u odnosu na tzv. ustanove od posebnog značaja za nacionalne manjine ne ispunjava osnovne standarde određenosti i predvidljivosti, što je ključni element ostvarivanja načela vladavine prava“, navodi se u Izveštaju.
Na tom temlju, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave pristupilo je tokom 2015. izradi teksta Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, što je predviđeno kao aktivnost u Nacrtu Akcionog plana za Poglavlje 23 (Pravosuđe i osnovna prava), a čije usvajanje se očekuje tokom 2016. godine.
(Magločistač)
Tekst “Ogledalo statistike: Raste broj pritužbi zbog diskriminacije po osnovu nacionalne i etničke pripadnosti“ nastao je u okviru projekta “Međuetnička distanca u uslovima društveno-ekonomske krize”, koji je realizovan uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje. Za sadržaj priloga odgovornost isključivo snosi Udruženje građana „Centar građanskih vrednosti“ i redakcija portala “Magločistač”. Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju nužno stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje.
[clear]
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.