DISTANCA PREMA IZBEGLICAMA STVARA NERAZUMEVANJE, A NERAZUMEVANJE STRAH

Međuetnička distanca između izbeglica, vlasti i lokalnog stanovništva bila je osetna u svim gradovima u kojima su boravile izbeglice

Izbeglice na prostoru stare Ciglane, foto: Magločistač

Izbeglice sa Bliskog istoka su pet godina koristile Suboticu kao tranzitni grad u kojem su se, u potpuno nehumanim i necivilizovanim uslovima, zadržavali dva do tri dana, a zatim krenuli dalje u zemlje Evropske unije. Ceo problem je postao vidljiviji prošle zime kada su mediji izveštavali o detetu koje se nalazi na prostoru stare Ciglane na minus pet stepeni u uslovima u kojima je nemoguće boraviti ni minut, a ne nekoliko sati ili dana; bez odeće, obuće, ćebeta, hrane, vode i lekova. Kako su mediji izveštavali, dete je imalo dve godine i bilo je prehlađeno. Pomoć su pružile humanitarne organizacije, a prvenstveno nevladina humanitarna organizacija “Istočnoevropska misija” iz Subotice.

Ljudi su se vremenom u sve većem broju okupljali u Ciglani. To su pretežno bili oni koji više nisu imali novca i nisu imali drugu alternativu. Dolazili su u grupama, sa ženama, decom i bebama. Tada su ih u javnosti zvali lažnim azilantima, da bi na leto, kada je eskalirala kriza, postali migranti, a termin “izbeglice” koristile su mahom humanitarne organizacije koje su im pomagale, pojedini strani i retki domaći mediji i humani građani.

Međuetnička distanca između izbeglica, vlasti i lokalnog stanovništva bila je osetna u svim gradovima u kojima su boravile izbeglice. Distanca prema njima stvarala je nerazumevanje, a nerazumevanje strah. Osim što su ih u javnosti zvali ilegalnim migrantima, za lokalne vladajuće strukture u gradu, od gradonačelnika do čelnika Gradske uprave, oni su bili i “pojava”, “opasnost za stanovništvo”, “izvor zaraza i epidemija” i slično.

Prostor stare Ciglane u Subotici, foto: Magločistač

Nakon što je državna politika ustanovila pravila ponašanja prema izbeglicama, a to je da im treba pomoći, pojedini mediji su se držali nekakvih “okvirnih pravila” dok su drugi upozoravali na predestojeću islamizaciju Srbije i terorizam. Ovakvi mediji su i na svojim internet portalima širili mržnju, ksenofobiju i rasizam prema ovim ljudima. U tome su prednjačili i lideri Saveza vojvođanskih Mađara (SVM). Poslanik u ove stranke u Skupštini Srbije Balint Pastor je krajem jula rekao da „ti migranti idu kroz njive i voćnjake i pričinjavaju veliku štetu poljoprivrednim proizvođačima, ko će da nadoknadi tu štetu. U pošti su redovi migranata, ugostiteljski objekti puni migranata, nema mesta u autobusima za naše građane. Gubici u turizmu su veliki jer ljudi otkazuju aranžmane zbog migranata“. Lider SVM-a Ištvan Pastor je u istom periodu rekao “ako čovek treba da bira između empatije prema kršiocima zakona i sopstvenog naroda onda biram ovo drugo“.

Najdrastičniji primeri mržnje prema izbeglicama zabeleženi su u avgustu u Kanjiži gde je predsednik opštine Kanjiža Mihalj Bimbo tada rekao da izbeglice “ne poseduju najosnovnije elemente opšte kulture i skrnave groblja, grobove, kapele, uništavaju javne površine, parkove, njive i voćnjake”. Kao rasistički i šovinistički potez predstavljala je i kupovina posebnih autobusa za prevoz školske dece u Kanjiži, kako se ne bi vozila istim autobusom sa izbeglicama, što svakako predstavlja segregaciju putnika na rasnoj osnovi.

Osim što su izbeglice najčešće peške prešle hiljade kilometara, svako od njih je sa sobom poneo ostatke života i svoju ličnu tragediju. Umesto da im se olakša put i da se pomogne ljudima koji beže od sigurne smrti iz svojih razorenih država tokom puta često su se suočavali sa krijumčarima, kriminalnim bandama, a kako su tvrdili, i pojedinim policajcima koji su iskoristili njihov položaj i uzimali im stvari i novac. Neki su za takva nedela odgovarali, a neki su, na žalost, prošli nekažnjeno.

Deca u Ciglani, izvor: youtube (sreen print, subotica.info)

I pored loših istupa pojedinaca u lokalnim sredinama, svakako treba istaći da je vlast u ovoj situaciji zaista pokazala humanost i da je politika prema izbeglicama vođena u skladu sa tim principima, za razliku od susedne Mađarske u kojoj se otvoreno zagovara mržnja i širi ksenofobija prema ovim nesrećnim ljudima. Tako je svet imao prilike tokom leta da vidi uznemirujući video-snimak koji je preplavio društvene mreže a koji pokazuje kakav tretman imaju izbeglice u glavnom izbegličkom kampu u Mađarskoj na granici sa Srbijom. Snimak obiluje scenama na kojima se vidi kako ih policajci hrane kao da su životinje u oboru. Snimak, koji je tajno napravio austrijski volonter, pokazuje kako se oko 150 ljudi svim snagama otima o kese sa sandvičima koje im mađarski policajci, sa šlemovima i higijenskim maskama, bacaju u ograđen prostor u prostranom holu.

Nakon što je izbeglička kriza splasnula, kroz Srbiju svaki dan prođe oko 1.000 do 2.500 izbeglica koje se nalaze u Šidu i Preševu, čekajući da idu dalje u neke srećnije evropske države. Ne treba zaboraviti da u svakom trenutku i sami možemo ostati bez svega što smo u životu stekli, bez ljudi koje volimo i lako možemo postati izbeglice ili migranti. Izbeglice su samo ljudi u nevolji. Vaša pomoć i lepa reč im je uvek dobrodošla.

Natalija Jakovljević (Magločistač)

[clear]
Tekst “Distanca prema izbeglicama stvara nerazumevanje, a nerazumevanje strah” nastao je u okviru projekta “Međuetnička distanca u uslovima društveno-ekonomske krize”, koji je realizovan uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje. Za sadržaj priloga odgovornost isključivo snosi Udruženje građana “Centar građanskih vrednosti” i redakcija portala “Magločistač”. Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju nužno stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje.

[clear]