Ono što, međutim, opominje su odgovori mladih koji tako nešto ne vide u državi u kojoj žive, pa svoju budućnost vide u nekom uređenijem društvu
U potrošačkom društvu sasvim je logično da građanin za uloženi novac traži odgovarajući kvalitet, bez obzira da li je reč o materijalnom ili duhovnom dobru. Međutim, kada se ova priča usmeri na odnos građanin – država (odnosno njene institucije na različitim nivoima) stvari neretko ne stoje tako: građanin-potrošač često prihvata svoj podređeni položaj u odnosu na instituciju-vlast i sva pravila koja je ova druga uvela. A ta „pravila“ u pravilu zaobilaze zakon i zalaze u sferu korupcije po kojoj se Srbija već godinama nalazi između 70. i 80. mesta u svetu.
Radeći neretko u uslovima centralizovanih, restriktivnih ili nedefinisanih zakonskih okvira sagovornici „Magločistača“ u ovom projektu pokazali su jednu zajedničku osobinu: samoinicijativnost.
To se podjednako odnosi na medicinskog radnika Hitne pomoći Zsolta Szendija, direktoricu Osnovne škole „Matija Gubec“ iz Tavankuta Stanislavu Stantić – Prćić ili direktoricu Savremene galerije Nelu Tonković. Kroz njihove, ali i odgovore člana Gradskog veća zaduženog za poljoprivredu Simona Osztrogonca, predsednika Skupštine Mesne zajednice Hajdukovo Istvána Haskóa, rukovodioca „Terra’sa” Snježane Mitrović i glumca Drame na srpskom Narodnog pozorišta Vladimira Grbića, uvek se provlači ista nit: snaći se na korist zajednice i onda kada za to objektivno nema sredstava, ali i onda kada ti iz raznoraznih razloga (birokratskih ili nekompetentnih službenika) država nije partner.
Iako su neki od njih – poput Osztrogonca ili Haskóa, na primer – i sami deo vlasti, njihovi odgovori možda najbolje svedoče o istinitosti ne samo one kako i nad popom ima pop nego i o tome kako je i pored poteškoća moguće biti na usluzi građanima. Neki od njih – poput Stanislave Stantić – Prćić ili Nele Tonković – vlast je postavila na rukovodeće položaje, ali je u oba slučaja do izražaja došla njihova sposobnost da vlastitu kreativnost sprovedu u delo. O kreativnosti, i to onoj buntovnoj, svakako se može govoriti i kada je reč o Grbiću, dok je Szendi svojim primerom pokazao najlepšu ljudsku osobinu: humanost i izvan „zadatih okvira“, odnosno izvan onoga što mu i inače spada u opis posla. Konačno, priča Snježane Mitrović pokazuje nam i sve prednosti (a možda još i više) i nedostatke partnerskog odnosa nevladinog sektora s državom.
Ipak, najotvorenije i najiskrenije odgovore dali su učenici Gimnazije „Svetozar Marković“ i Ekonomske srednje škole „Bosa Milićević“, koji su u prvi plan istakli da dobru upravu odlikuje nekorumpiranost, stručnost i vođenje računa o interesu svojih građana. Njihovi odgovori, međutim, otkrivaju i još jednu tužnu istinu: mnogi od njih u državi u kojoj žive ne vide tako nešto, pa su im i planovi za budućnost vezani za neko uređenije društvo. Njihove godine najbolja su opomena starijima da će, ukoliko nešto brzo i korenito ne promene, ovo društvo ostati bez mladih, osuđeno na uvenuće.
Na kraju, recimo da je izbor sagovornika „Magločistača“ u projektu „Dobre uprave i javnih politika u Subotici“ rađen u najboljoj nameri predstavljanja ljudi koji u različitim oblastima, zahvaljujući pre svega svom ličnom angažmanu, pokazuju da su pomaci nabolje zarad opšteg interesa ipak mogući. Naravno, naš izbor nije rađen s idejom da se predstavi kao jedini ispravan, jer sigurno postoji još veliki broj sličnih primera.
(Magločistač)
Tekst “Sedam primera dobre uprave u Subotici i okolini: Samoinicijativnost zarad zajedničkog interesa” nastao je u okviru projekta “Dobra uprava i javne politike u Subotici”, koji je realizovan uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji. Za sadržaj priloga odgovornost isključivo snosi Udruženje građana “Centar građanskih vrednosti”. Stavovi koji su u tekstu ne odražavaju nužno stavove Misije OEBS-a u Srbiji.
[clear]
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.