JVP “Vode Vojvodine”: Ilegalne brane na Krivaji ne utiču na nivo vode u Bačkotopolskom jezeru

JVP “Vode Vojvodine”: Ilegalne brane na Krivaji ne utiču na nivo vode u Bačkotopolskom jezeru

Bačkotopolsko jezero kod mostića prema Karađorđevu, foto: MS/Magločistač

16.12.2024

Kategorija: Bačka Topola , Društvo

Prema podacima Javnog vodoprivrednog preduzeća „Vode Vojvodine“ dostavljenim Magločistaču, nivo vode u Bačkotopolskoj akumulaciji je 10. decembra iznosio 96,3 mnm, što prema oceni tog preduzeća – nije istorijski minimum za ovu akumulaciju, niti je ugrožavajući za živi svet u njoj.

„Trenutno je nivo vode u akumulaciji za 30 cm viši od kote minimalnog radnog nivoa i obezbeđuje uslove za opstanak živog sveta. Kako se očekuju padavine u narednom periodu, i nivo vode će porasti, te smatramo da nema mesta za zabrinutost“, odgovaraju iz „Voda Vojvodine“.

Tragovi variranja vodostaja Krivaje uzvodno od jezera, foto: MS/Magločistač

Međutim, kako procenjuju zabrinuti ribolovci, tek nešto više od 30 cm vode je ostalo kod mostića prema naselju Karađorđevo, gde se, kako kažu, „mogu videti ptice kako stoje u vodi“.

„Smanjen je broj ribolovaca i generalno smo svi zabrinuti za sudbinu jezera. Dubina vode u najdubljim delovima jezera je metar i po do dva a, na primer, na mostiću kod Karađorđeva sigurno ne prelazi pola metra u najdubljoj tački“, procenjuje jedan od dugogodišnjih ribolovaca koji je želeo da ostane anoniman.

Vodoprivreda vodi podatke o merenjima nivoa vode od 1989. godine, dok je akumulacija izgrađena 11 godina ranije, te u tom preduzeću odgovaraju da su se „slične situacije dešavale i u prošlosti“ i da su 90-tih beležene iste vrednosti vodostaja.

Naš sagovornik, međutim, ocenjuje da su sada okolnosti ipak drugačije:

„Situacija jeste i tada bila slična, ali s tom razlikom što pre 30 godina mulj u jezeru nije bio na nivou sadašnjeg, nisu postojali bunari iz kojih se crpela voda za zalivanje u letnjem periodu i nije bilo nelegalnih brana na vodotoku Krivaje uzvodno od jezera koje se poslednjih godina javljaju na više mesta”.

Iz „Voda Vojvodine“ su, s druge strane, za Magločistač 11. decembra odgovorili da nemaju informacije o tome da trenutno na vodotoku Krivaje postoje nelegalne brane premda im je, prema saznanjima našeg medija, u oktobru preduzeće „Aqua Top“ iz Bačke Topole koje upravlja zaštićenim područjem Parka prirode “Bačkotopolske doline”, kao i ribarskim područjem Bačkotopolsko jezero, uputilo dopis sa informacijama o postojanju najmanje pet takvih lokacija.

Rečno korito Krivaje ispred brane, foto: MS/Magločistač

Nakon toga, „Vode Vojvodine“ su od nadležnog VPD „Severna Bačka“ zatražile izveštaj u kojem je protumačeno stanje za svih pet lokacija, a koji je kao odgovor, u koji je Magločistač imao uvid, 10. decembra prosleđen „Aqua Topu“ iz Službe za melioracije „Voda Vojvodine“.

U odgovoru se navode procene za svih pet prijavljenih lokacija:

Na ustavi kod Malog Beograda (H:5083058, E:391836) nalaze se džakovi, koji usporavaju protok vode.

Ustava kod Starog Žednika (H:5085510, E:391575) u vidu kamenog nabačaja – ustava je legalna, formirali su je zaposleni u DTD “Severna Bačka” u vreme izgradnje uzvodne akumulacije, kako bi održavala nivo vode u toj akumulaciji.

Ustava na Pavlovačkom kanalu (H:5089893, E:391319) – postoji šut nabacan od strane NN lica, isti će biti uklonjen u sklopu redovnog održavanja.

Ustava kod Žednika (H:5090938, E:390735) – postoji nabacana zemlja.

Železnički propust na Pavlovačkom kanalu (H:5092585, E:390074) – postoji ozbiljna količina nabacanog šuta i kamionskih guma, koji se moraju ukloniti.

„Na uzvodnom delu Krivaje ne postoje nikakve brane i pregrade koje onemogućavaju dotok vode. Prema podacima nadležnog Vodoprivrednog preduzeća ’Severna Bačka’, do sada nije stigla nijedna prijava o pregrađivanju ove reke“, odgovaraju iz „Voda Vojvodine“.

Istovremeno, dan ranije, u odgovoru ovog preduzeća na dopis „Aqua Top“ u zaključku odgovaraju:

„Kako na području sliva vodotoka Krivaja, tako i na slivu Pavlovačkog kanala postoji ozbiljan problem u vidu nestašice vode usled nedovoljnih padavina poslednjih godina. Iako se zahtev odnosi na ovih pet lokacija, stanje je isto i na zapadnom kraku vodotoka Krivaje, skroz do granice sa Mađarskom. Vodni inspektor je obavešten o nelegalnim branama i nabacanom šutu i izvršiće obilazak terena”, navodi se u odgovoru ovog preduzeća.

U napomeni se dodaje i da „na predmetnim slivovima postoji ozbiljan problem, načinjen od strane NN lica, ali problem nestašice vode se neće rešiti uklanjanjem prepreka i šuta, jer nema dovoljno vode!”.

Na lokaciji pod brojem tri 14. decembra stoji betonska brana „osigurana“ pur penom. Uzvodno od nje, rečno korito Krivaje je široko 10-15 metara.

Brana na Pavlovačkom kanalu, foto: MS/Magločistač

U svojim odgovorima i Magločistaču, kao i „Aqua Topu“, iz „Voda Vojvodine” identično odgovaraju da uklanjanje ovih brana ne bi podiglo nivo vode u Bačkotolskom jezeru, te da je jedino trajno rešenje izgradnja kanala Čik-Krivaja kojim će se voda iz Tise dopremati u ovu akumulaciju.

A na pitanje da li je realno očekivati da će jezero „preživeti“ još jedno sušno leto i još jednu sezonu crpljenja vode iz bunara, i dočekati puštanje tog kanala u funkciju, za Magločistač odgovaraju:

„JVP ‘Vode Vojvodine’ čine sve u svojoj nadležnosti kako bi se spajanje kanala od Čika prema Krivaji uradilo što pre, a jezero dobilo neophodnu količinu vode. Trenutno je u toku inoviranje projektno-tehničke dokumentacije i usklađivanje sa važećom zakonskom regulativom, nakon čega će se steći uslovi za realizaciju samog projekta. Do tada snabdevanje akumulacije vodom zavisi isključivo od atmosferskih padavina”.

Lihi Atila: Poređenje satelitskog snimka 20.11.2021. kada je površina vode iznosila 1,348,801 metara kvadratnih, i 4.11.2024. kada te mere iznose 1,098,171 kvadratnih metara, što je razlika 250,630.

Podelite sa prijateljima:

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.