Mladi na tržištu rada: Dualno obrazovanje kao put do radnog iskustva i pre stupanja u radni odnos

Prema Anketi o radnoj snazi za drugi kvartal 2024. godine, koju sprovodi Republički zavod za statistiku (RZS), stopa nezaposlenosti mladih od 15 do 24 godine iznosila je na nivou Srbije 20,2 posto. Opet, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), broj mladih uzrasta od 15 do 30 godina koji su bili nezaposleni u martu 2024. godine iznosio je 72.269, što predstavlja 18,63 posto ili skoro petinu od ukupnog broja nezaposlenih na republičkom nivou.

Subotica se uklapa u ovaj prosek. Lokalni akcioni plan zapošljavanja za period 2024 – 2026. godine operiše sa podatkom da je na dan 31. decembar 2023. godine ukupan broj nezaposlenih mladih do 30 godina iznosio 682 lica ili 20,74 posto u ukupnoj nezaposlenosti na području Grada Subotice.

Isti dokument konstatuje da mladima na tržištu rada u Subotici proces prvog zaposlenja najviše otežava nedostatak radnog iskustva, pa je i procenat onih koji prvi put traže posao izuzetno visok.

U prilog ovoj činjenici govori i podatak, naveden u Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji za 2024. godinu, da tranzicija od škole do prvog stabilnog ili zadovoljavajućeg posla traje veoma dugo – skoro dve godine (23,4 meseca).

Deo prepoznatih strukturnih problema nastoji se rešavati kroz razvoj koncepta dualnog obrazovanja, koji je uspešno zaživeo u subotičkim srednjim školama počev od 2019, a njegovoj efikasnosti, kao i benefitima kako za učenike, tako i za poslodavce razgovarali smo sa master pravnicom Nađom Vukmirović, samostalnom stručnom saradnicom Regionalne privredne komore Severnobačkog upravnog okruga, zaduženom za edukaciju i koordinaciju ovog programa.

Koliko dugo postoji program dualnog obrazovanja u Subotici i kako ocenjujete uspešnost ovog programa?

Krajem 2017. godine, Narodna skupština Srbije usvojila je Zakon o dualnom obrazovanju, koji je u punoj primeni od 2019. godine. Dualno obrazovanje je od tada prisutno u ponudi škola u gradovima i opštinama gde poslodavci iskažu potrebu i mogućnost za prijem učenika na učenje kroz rad. U Subotici je odmah nakon usvajanja Zakona iskazana potreba za ovakvim modelom obrazovanja, što znači da su naši učenici mogli da pohađaju nastavu „po dualu“ već od 2019. godine.

Visoko ocenjujem uspešnost uvođenja modela dualnog obrazovanja u obrazovni sistem Srbije, time je samo ojačan. Benefiti ovakvog obrazovanja su mnogobrojni i za učenike i za poslodavce. Uključivanje je na dobrovoljnoj osnovi.

Koliko učenika je u Subotici od početka do danas prošlo kroz ovakav model školovanja?

Privredna komora Srbije vodi i redovno ažurira Registar poslodavaca za koje je utvrđeno da ispunjavaju uslove za izvođenje učenja kroz rad i Registar ugovora o dualnom obrazovanju. Evidenciju o tačnom broju učenika koji su završili srednju školu po ovom modelu vode srednje škole. Poslodavci koji prepoznaju da za njih postoji interes, javljaju se nadležnoj regionalnoj komori i iskazuju spremnost da prime određen broj učenika. Okvirno, od uvođenja dualnog modela obrazovanja pa do danas, na našem regionu po dualnom modelu školovalo se preko 650 učenika.

Šta zapravo nudi đacima dualni model školovanja?

Učenici uče kroz rad, što znači da teoriju uče u školi, a praktična znanja i veštine stiču kod poslodavca, što je odlična prilika da se prvi put susretnu sa realnim radnim okruženjem i upoznaju sa svetom rada.

Sve kompanije koje su uključene u model dualnog obrazovanja dobile su akreditaciju od Privredne komore Srbije, što znači da sve kompanije mogu praktično da nauče učenika potrebnim znanjima i veštinama. Izuzetno je važno da je sve ono što učenik radi u kompaniji prilagođeno njegovom uzrastu u pogledu bezbednosti i zaštite na radu. Takođe, učeniku u kompaniji pomažu instruktori koji poseduje licencu, što dosta olakšava sam proces praktičnog učenja.

Za učenje kroz rad učenik je plaćen, za svaki sat proveden u kompaniji. Mislim da novčana naknada učenika stimuliše u radu i učenju. Učenje kroz rad realizuje se u skladu sa školskim kalendarom tokom školske godine, najduže 8 sati dnevno.

Ono što bih posebno istakla je da učenik nakon završetka srednje škole nije uslovljen radom u kompaniji, već može i da ostane da radi u kompaniji, ali i da nastavi sa daljim školovanjem.

Kako su se snašle škole, a kako učenici?

Uvođenje novina je uvek zahtevan proces, ali ako postoji volja i vera da je nešto bolje i da nosi benefite kako poslodavcima, tako i učenicima, onda je takav rad lak. Škole su otvorene za saradnju i za novine, komunikacija nam je izuzetno dobra. I Privredna komora Srbije i škole promovišu dualni sistem obrazovanja, a sada već i stariji učenici mogu da prenesu svoja iskustva mlađima, što mislim da je jako značajno.

Koja zanimanja su u Subotici i dalje deficitarna i u kojoj meri ovaj model pomaže da se taj problem reši?

U Subotici su deficitarni bravari-zavarivači, industrijski mehaničari, električari, operateri za izradu nameštaja, operateri osnovnih građevinskih radova, dekorateri zidnih površina, rukovaoci građevinskom mehanizacijom, pekari, poslastičari, tehničari modelari odeće i drugi.

Sigurna sam da je motivišuće za svakog učenika obrazovanje koje osim teorijskog znanja pruža i veliko praktično, funkcionalno znanje u realnom radnom okruženju, koje je pre svega bezbedno, ali i plaćeno. Takođe, odmah nakon završenog školovanja učenik je osposobljen za samostalan rad i postaje kvalitetan i kvalifikovan kadar. Smatram da je dobro da učenici imaju mogućnost da izaberu da svoje srednje stručno obrazovanje stiču po ovom modelu.

Da li mladi koji završe školovanje ostaju u Subotici da rade zapošljavajući se u našim kompanijama i fabrikama ili, kao i u mnogim drugim oblastima, postoji trend odlazaka u inostranstvo zbog većih mogućnosti i zarada?

Pri srednjim školama oformljeni su timovi za karijerno vođenje i savetovanje učenika koji, između ostalog, prate dalji rad i razvoj svakog svog učenika, pa bi na ovo pitanje oni mogli dati precizniji odgovor.

Naravno da je trend odlaska u inostranstvo prisutan, pogotovo u našem pograničnom regionu, ali jačanjem obrazovanja i mogućnošću zapošljavanja odmah nakon završenog školovanja, on se ublažava.

Na kakve prepreke ste nailazili tokom rada, kakve su zapravo zamke dualnog obrazovanja?

Uložili smo velike napore da ovaj model obrazovanja bude dobar i poslodavcima i učenicima, osluškivali smo potrebe privrede i tražili njihove predloge za unapređenje ovog modela.

Nove izmene i dopune Zakona o dualnom obrazovanju stupile su na snagu u septembru 2023. godine, kojima je znatno olakšan proces akreditacije kompanija, ali i povećan obim učenja kroz rad. Možda bih kao prepreku u dosadašnjem radu izdvojila obimnu i detaljnu dokumentaciju koju su kompanije trebale da dostave kako bi ispunile uslove za izvođenje učenja kroz rad odnosno dobile akreditaciju, što je mnogima predstavljalo problem i oduzimalo dosta vremena, međutim, novim izmenama i dopunama Zakona ceo proces je ubrzan i unapređen, na zadovoljstvo i kompanija i škola.

Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta “Urbana kultura povezuje mlade na Zapadnom Balkanu”, čiji su nosioci Centar lokalne demokratije (LDA) iz Subotice, Udruženje “AktivUm” iz Kumanova, i Agencija za lokalnu demokratiju iz Nikšića, a pridruženi partneri Grad Subotica, Opština Kumanovo i Opština Nikšić.

Inicijativa je deo regionalnog ReLOad 2 programa koji implementira UNDP uz finansijsku podršku EU, a cilj projekta je podsticanje mobilnosti i angažovanja mladih u regionalnoj saradnji i razmeni dobre prakse u oblasti njihovog ekonomskog osnaživanja i zapošljavanja, sa posebnim akcentom na unapređenju znanja i preduzetničkih veština mladih za razvoj start-apova u ICT sektoru, te popularizaciji inovativne promocije lokalnog kulturnog nasleđa kroz unapređenje regionalne saradnje i razmenu dobre lokalne prakse u tri grada.