Bednarik Prokec: Naknada za autorska prava ne bi ugrozila obnovu knjiškog fonda Biblioteke “Eržebet Juhas”

Javne biblioteke u Srbiji će od 1. januara naredne, 2025. godine biti obavezne da plaćaju taksu u visini od 15 dinara za svaki primerak knjige koji izdaju svojim članovima, a tako prikupljeni novac će biti uplaćivan autorima izdatih naslova kao naknada za autorska prava.

Ovakvu odluku je donela Organizacija za ostvarivanje reprografskih prava u Srbiji, a sagasnost za takav vid naplate naknade za autorska prava prethodno je dao Zavod za intelektualnu svojinu Srbije.

U vezi sa tim, Bibliotekarsko društvo Srbije saopštilo je prošle nedelje da je Vladi i Skupštini Srbije predalo peticiju sa 10.500 potpisa građana sa zahtevom da se naplata takse odloži jer bi njenim sprovođenjem, kako procenjuju, bio ugrožen rad svih biblioteka u Srbiji.

Sa ovakvim stavom Društva slaže se i direktorka bačkotopolske Biblioteke “Eržebet Juhas”, Bednarik Prokec Zita, premda, kako kaže, ova ustanova nije ugrožena kao druge jer je oko polovine njenih naslova, iz fonda koji broji oko 110.000 knjiga, na mađarskom jeziku, te se na njih naknada ne odnosi.

Ona za Magločistač ocenjuje da je razmišljanje Društva bibliotekara racionalno, navodeći da konkretno biblioteku u Bačkoj Topoli dnevno poseti do 20 čitalaca koji u proseku odnesu ukupno 30-50 knjiga. Ukoliko se pretpostavi da je polovina izdatih naslova na srpskom jeziku, može se doći do računice od prosečnih 300 dinara naknade za autorska prava dnevno.

Istovremeno, u svih 6 ogranaka Biblioteke “Eržebet Juhas”, u kojima su u skladu sa nacionalnom strukturom stanovništva raspoređene i knjige, članarine se, u zavisnosti od kategorije, kreću u rasponu od 300 do 800 dinara. Sve ukupno, na nivou cele opštine, ova ustanova broji oko 2.500 članova, a sredstva prihodovana od naplate članarine se usmeravaju isključivo za kupovinu novih nasova.

“Naše biblioteke nisu u situaciji da mogu da preuzmu te troškove. Ne bi trebalo da se napravi prilika da nam to bude teret koji ne možemo da isplatimo, jer autorima naknada treba da se plati, ali mislim da ovaj način nije dobar i nadam se da će peticija pomoći da se to reši”, smatra Bednarik Prokec.

Pored toga, dodaje ona, za biblioteke bi takav sisitem predstavljao i ogroman administrativni posao, posebno za dvojezične kakva je bačkotopolska:

“Naša biblioteka je specifična jer je polovina naših knjiga na mađarskom jeziku, što znači da je potrebno izvući fond svih izdatih knjiga za određeni period, pa potom filtrirati one koje su na srpskom jeziku za koje se plaća taksa, a za ilustratore, autore i prevodice čije smo naslove kupili u Mađarskoj ne bi trebalo da plaćamo”.

Ukoliko se, međutim, taksa bude morala plaćati, u ovoj biblioteci neće dopustiti da zbog toga ispašta knjiški fond, već će se za pomoć u plaćanju naknade autorima obratiti Opštini.

“Ja se ne plašim da ćemo kupovati manje novih knjiga. To u našem slučaju neće biti veliki iznos jer je, kao što smo rekli, naš fond dvojezičan i verujem da možemo računati na pomoć Opštine”, ocenjuje Bednarik Prokec.

Ona je, ističe, na ovu temu razgovarala i sa kolegama iz Mađarske i Rumunije, gde se naknada za autorska prava naplaćuje, ali – ne preko biblioteka.

“Kako kažu, u Mađarskoj je bilo pokušaja da se isti sistem sprovede, međutim, odustalo se od toga, i u obe susedne zemlje tu taksu rešava država sa autorima i institucijama, a biblioteke time nisu opterećene”, navodi direktorka bačkotopolske Biblioteke “Eržebet Juhas”, Bednarik Prokec Zita.