Boris Aleksov, menadžer subotičkog IT Klastera: Startape pokreću mladi umovi

Prosečna starost osnivača startapa u Srbiji iznosi 35,2 godine, dok mladi starosti od 15 do 29 godina čine preko četvrtinu osnivača startapa – navodi se u izveštaju “Startap skener 2024”, baziranom na istraživanju koje četvrtu godinu za redom realizuje inicijativa “Digitalna Srbija” u okviru projekta “Preduzmi ideju”.

Sprovedeno istraživanje pokazuje da je domaći inovacioni ekosistem najviše prisutan u domenu primene veštačke inteligencije, te obrade i analitike podataka, ali i u oblastima hrane, poljoprivrede, biotech-a i medicinskih tehnologija.

Porast udela “mladih” startap timova u ovom ekosistemu, kao i porast broja osnivača mlađih od 30 godina sa sobom donosi i potrebu za više podrške u najranijim fazama razvoja, a tri najveća izazova za startape u Srbiji su pristup finansiranju, pridobijanje kupaca i zapošljavanje adekvatnog kadra, posebno u sektoru prodaje, navodi se u godišnjem izveštaju “Startap skener 2024”.

Šta je uopšte startap (od engleske reči start-up), koliko startapa ima u Subotici, i koliko se mladi upuštaju u ove inovativne vode, te kakvi vidovi podrške su im na putu razvoja njihove ideje potrebi, razgovarali smo sa Borisom Aleksovim, menadžerom IT Klastera Subotica.

Šta je startap?

Startap u prevodu znači ‘krenuti sa poslom’, sa nekim dešavanjem. Startap je institucija sačinjena od ljudi, dizajnirana da isporuči novi proizvod ili uslugu u uslovima gde je dosta stvari nepoznato (rekao Erik Ris, autor čuvene knjige). Imamo Zakon o inovacionoj delatnosti u Srbiji koji isto definiše startape, gde je malo apsurdno da zakonodavac definiše šta je to.

Dakle, startap je novonastalo privredno društvo ili preduzetnik koji obavlja inovacionu delatnost koja ima potencijal brzog i velikog rasta. Tu je u pitanju inovativna ideja ili proizvod na tržištu, da je taj startap spreman za brzi rast i za prilagođavanje tržištu. Znači, inovacija, skalabilnost, rizik i neizvesnost, i obično spoljno finansiranje jer startapi nemaju dovoljno sredstava da sami krenu, ali i agilnost i prilagođenje tržištu. Problem je što većina ljudi smatra da je startap nešto što nastaje od tuđih para, što i nije baš tako.

Koliko startapa u IT sektoru ima u Subotici?

Nije moguće sa sigurnošću dati ovaj podatak jer nema nikakve obaveze da se startap bilo gde i registruje. Sama ideja startapa je nastala u jednom tržištu koje je vrlo dinamično (govorim prevashodno o Americi i o tom zapadnom tržištu) gde svaki preduzetnik gura neku svoju ideju i ona se jednostavno pojavi na tržištu i tek onda se vidi. U tom kontekstu mi imamo posredne pokazatelje. Analizirajući ono što imamo od Privredne komore i nekih srodnih organizacija kao što je Biznis inkubator, možemo govoriti samo o nekoliko desetina pokušaja startapa u ovom trenutku. Možda je realnije gledati neke startape koji su prerasli u neki održivi posao. Specifičnost IT sektora je činjenica da se on može pojaviti bilo gde na internet – to dodatno zamagljuje pravu sliku šta bi bio subotički IT startap. Može biti neki Subotičanin koji više ne živi u Subotici, a pravi startap koji pokriva širu regiju.

Koji je njihov značaj za privredu Subotice?

Startapi imaju ekonomski, socijalni, kulturni značaj kao mesto za stvaranje okruženja za buduće startape, buduće poslovne poduhvate. I u tom kontekstu i startapi na nivou Subotice, kada govorimo o IT startapima, imaju svoje posebno mesto. Subotica ima jednu dugačku tradiciju informacionih tehnologija. Puno je ljudi koji su na Ekonomskom fakultetu i na Višoj tehničkoj školi bili osvetljeni sa informacionim tehnologijama, pa bih rekao da startapi koji su nastali od takvih preduzetnika utiču na to da naše okruženje ide napred.

Koliko mladih pokreće startape?

Ja bih rekao da startape pokreću mladi umovi, a koliko godina ti mladi umovi imaju, potpuno je irelevantno. Ima primera u svetu i kod nas da ljudi u srednjim godinama imaju ideje od kojih bi se postidela i neka mlađa populacija koja se jednostavno nije snašla da to osmisli i gurne preko startapa kao inovativnu ideju i napravi posao od toga. Međutim, mladi su dominantna sila zato što su jednostavno nesputani u smislu pristupa poslu. Njima je digitalno okruženje potpuno normalno, da li preko socijalnih mreža, i zato znatno više nelinearno razmišljaju o raznim poslovnim modelima.

Kakvo je Vaše mišljenje o mladim preduzetnicima u IT industriji?

Izvrsno. Članovi klastera su divni primeri kako su ti mladi preduzetnici od startapa ili nekih ad hoc ideja uspeli da naprave održive poslovne sisteme koji su respektabilni. Počevši od srednjih škola, ne samo Ekonomskog fakulteta i Visoke tehničke škole strukovnih studija, koje daju neke osnove koje pružaju mladim ljudima mogućnost da razmisle o alternativi. Smatram da to ima veliki potencijal.

Da li se mladi obraćaju subotičkom IT Klasteru za pomoć u razvoju svojih inovativnih rešenja?

IT Klaster okuplja IT stručnjake ili IT firme, edukativne institucije, i on je prevashodno neprofitan, tako da taj ekonomski impakt na startape nije velik. Sa druge strane, mi pružamo podršku u segmentu koji želimo da istaknemo, a to je edukacija, veštine bitne za startap, što podrazumeva i promociju ideja. Radimo i sada u okviru projekata na edukacijama, zajedničkom radu, komunikacionim platformama za dalji rad, i zaista mislim da ćemo dati jedan konkretni doprinos potencijalnim preduzetnicima koji razmišljaju o nekoj inovativnoj ideji koju žele da poguraju kroz startap. Ovde nam nedostaje upravo taj ekonomski propratni momenat, ali i tu pokušavamo da uspostavimo veze sa raznim organizacijama sa kojima već sarađujemo, a uz pomoć kojih bismo podstakli i sam rast startapa.

Da li se za pomoć obraćate Gradu Subotica?

To je prostor koji pokušavamo da osvojimo. Imamo neke ideje koje možda Grad preuzima, koje zajedno sa njima pokušavamo uraditi – da li su to naučno-tehnološki parkovi, ideje u okviru dokumenata strategije razvoja grada i slično, ali konkretnije je to bazirano na operativnom delu gde smo jedan od projekata realizovali u prostorima koje nudi Grad, i smatram da je ovo deo gde bismo mogli poraditi više, da intenziviramo našu saradnju sa Gradom. Jer, kontakt upravo treba da imamo sa Gradom tj. lokalom.

Koja znanja najviše nedostaju mladima da bi njihov startap biznis zaživeo?

To je pravo pitanje za preduzetnike koji bi trebalo da kažu šta je to što njima nedostaje. Ali sa aspekta klastera, na bazi dosadašnjih iskustava, rekao bih da treba razmišljati o poslovnim modelima, digitalnoj transformaciji, otpornosti na promene u lokalnom i globalnom okruženju, analizi rizika, razmišljati o tome kako preduprediti ili kako naći alternativu nekim preprekama što je kao bazna linija za svakog preduzetnika i mladog čoveka koji razmišlja o startap biznisu. U tom kontekstu bi IT Klaster mogao da pruži i više nego što trenutno radi, da pravimo radionice.

Naša sestrinska organizacija IT Subotica 2030, Startap centar pri Ekonomskom fakultetu, Biznis inkubator su sve elementi koji doprinose da se mladima pruži više znanja za pokretanje startap biznisa. I mislim da generalno ima prostora za saradnju sa svim srodnim organizacija, neprofitnim udruženjima na višestruku korist, što bi bila moja glavna poruka – da razmislimo malo o tome šta bi mi mogli dodatno da uradimo, a ne da se nadmećemo u ovom domenu koji je definitivno vrlo otvoren.

Meetup: PIERRE – jedan primer razvoja subotičkog startapa

U četvrtak, 28. novembra, u InspiraHub-u (Korzo 1) će biti održan meetup na kojem će biti predstavljen primer razvoja jednog subotičkog startapa – PIERRE, čija smart home rešenja postaju sve poznatija u svetskim krugovima.

Predavanje će pokriti razvojni put PIERRE-a, od početne ideje do pozicije prepoznatljivog smart home rešenja u region, a fokus će biti na izazovima sa kojima se ovaj startap susretao tokom razvoja, greškama i naučenim lekcijama, kao i ključnim prekretnicama u poslovnom rastu. O ovim temama govoriće Vladimir Čočović, Head of Sales u kompaniji PIERRE.

Meetup počinje u 18 časova, a zainteresovani za učešće na ovom događaju treba da se prijave putem ove forme.

Događaj realizuje organizacija “IT Subotica 2030” u saradnji sa Centrom lokalne demokratije, a u  sklopu projekta “Urbana kultura povezuje mlade Zapadnog Balkana”. Inicijativa je deo Regionalnog programa lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2) koji finansira Evropska unija, a sprovodiProgram Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).