Oni koji imaju podatke – imaju i veliku moć: Kako se zaštititi od zloupotrebe podataka o ličnosti?

Koliko puta vam se dešava da vam predveče ili tokom vikenda baš u vreme ručka zazvoni mobilni telefon, a sa druge strane čujete glas osobe koja vam kaže „Dobar dan. Moje ime je XY i radim istraživanje za agenciju XY o tome…“, a da se to vama nimalo nije dopalo. Nakon ljutite reakcije, zašto vas zovu u neadekvatno vreme, druga pomisao je odmah i „odakle njima moj broj mobilnog telefona“?

Ko sve može da zloupotrebljava naše lične podatke, ima li mesta zabrinutosti? Šta se dešava kada skrolujemo neki sadržaj a na kraju nas sitnim slovima pitaju da li smo saglasni sa ovim ili onim, a da najčešće nismo ni pročitali šta tamo piše, već smo kliknuli na kvačicu da bismo što pre došli do željenog sadržaja? Zvuči vam poznato…?

Boris Aleksov ispred subotičkog IT klastera upozorava da je neophodno znati da svako od nas ima pravo da svojim ličnim podacima raspolaže i da može da traži da se oni modifikuju, brišu i na drugi način upotrebe, a da postoje jasna pravila na osnovu kojih privredni subjekti i drugi mogu da koriste naše lične podatke.

„Svi mi imamo neka iskustva sa anketarima koji su došli do naših brojeva telefona i druge pozive, a da mi ne želimo iz bilo kog razloga da budemo uznemiravani, što je danas možda najvidljivije građanima. To može da ide i daleko dublje. Ako se analiziraju i profilišu podaci, upotreba veštačke inteligencije tu donosi novi nivo različitih izazova“, naveo je.

On je u okviru konferencije IT4Busienss, koja je održana danas na Velikoj terasi na Paliću, na kojoj je bilo reči o zaštiti podataka o ličnosti i aspektima koji na nju utiču, kao što su zakoni, informacione tehnologije (IT), veštačka inteligencija, rekao da veštačka inteligencija pomaže, ali da može kao i bilo koji drugi alat da bude zloupotrebljena.

„U tom kontekstu, evropska zajednica je donela u martu ove godine prva na svetu Zakon o upotrebi veštačke inteligencije. Nekontrolisanim korišćenjem veštačke inteligencije možemo doći i do podataka koji nisu bezbedni, i upotrebiti ih“, kazao je Aleksov.

Sa druge strane, navodi da podaci o ličnosti mogu biti zloupotrebljeni ako se prodaju na tržištu, ako se ponude nekom da se oni analiziraju, npr. ako je neka osoba u nekoj firmi uradila nešto dobro ili loše, da se na taj način utiče na poslovanje same firme, i drugi primeri.

„Podaci su danas nova nafta, i onaj ko ima podatke – ima i jako veliku moć”, kaže advokatica Tijana Žunić Marić, ističući da kompanije moraju da se ponašaju odgovorno, a da kao pojedinci moramo da razumemo šta ustupamo od svojih ličnih podataka.

„Šta dajemo kada koristimo neku besplatnu uslugu, a da ona ustvari nije besplatna, nego je plaćamo potencijalno svojim podacima, i šta se sa tim podacima može uraditi u digitalnoj sferi. Imamo dva aspekta gledanja: jedan je sa aspekta kompanija, šta one treba da urade da bi bile odgovorne i sačuvale poverenje svojih korisnika i da bi bile usaglašene sa zakonom, a sa druge strane, šta treba pojedinci da urade i kako treba da čuvaju svoju privatnost“, navela je.

Podsetila je da su firme morale da urade opsežno usklađivanje sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti u Srbiji.

„To znači da svi procesi moraju da se provere u kompaniji, šta radimo sa podacima, zašto ih obrađujemo, u koju svrhu i po kom pravnom osnovu, i koliko dugo ih čuvamo, sa kim ih delimo i koje bezbednosne mere koristimo“, istakla je Žunić Marić.

Ona je ocenila da je građanima mahom teško da čitaju svaku politiku privatnosti sa kojom potvrđuju da su je pročitali, kao i uslove korišćenja, dok sa druge strane građani treba da vode računa šta sve dele na društvenim mrežama od ličnih podataka.

„Meta planira da trenira svoje alate za veštačku inteligenciju na našim podacima. Da li smo mi zaista spremni za to, i da li mi zaista toliko privatnih podataka moramo da delimo svakodnevno sa svima? Sve preko nekog profesionalnog deljenja onog što biste zaista izneli svima u javnost, po meni ne bi trebalo deliti javno, i roditelji bi trebalo maksimalno da sačuvaju privatnost svoje dece“, napominje Žunić Marić.

Ona smatra da bi veća transparentnost državnih organa i razne edukacije građana doprinele tome da se ova oblast bolje razume, što bi delom doprinelo i pobijanju verovanja u teorije zavere koje, kako navodi, „najčešće proističu iz nekog neznanja, gde ljudi odmah krenu sa nekim nepoverenjem, smatrajući da je reč o tajnim radnjama kojih mi ne treba da budemo svesni“.

Organizator konferencije IT4Busienss je subotički IT klaster, a ona ima za cilj da spoji firme i kompanije na čije svakodnevno poslovanje utiče digitalna transformacija sa stručnjacima koji se njome bave, fokusirajući se na mogućnosti i benefite koje kompanije mogu imati od primene informacionih tehnologija i rešenja.

Ovogodišnja konferencija se realizuje u okviru projekta “INNOHUB”, koji putem Interreg VIA IPA programa prekogranične saradnje Srbija – Mađarska sufinansira Evropska unija u visini od 85 posto ukupnih troškova.