Subotičanke zasadile ukrasne biljke na krovu javnog toaleta u centru grada: Hajde da radimo zajedno – imaćemo lepši grad

Subotičanke zasadile ukrasne biljke na krovu javnog toaleta u centru grada: Hajde da radimo zajedno – imaćemo lepši grad

Subotičke volonterke uređuju krov javnog toaleta u zaštićenom gradskom jezgru Subotice, foto: NJ/Magločistač

30.10.2024

Kategorija: Društvo , Subotica

Četiri vredne Subotičanke zasadile su danas 90 ukrasnih biljnih vrsta na krovu nedavno sređenog javnog toaleta koji se nalazi u centru grada, kod Gradske kuće, a koji je godinama bio zapušten. Inicijatorka volonterske akcije, Natalija Boka, rekla je za Magločistač da će volonterke preuzeti i brigu o zalivanju i održavanju novozasađenog bilja.

Natalija je članica neformalne grupe građana Subotica Is Not Dead koja 17 godina živi u Njujorku, ali sve više razmišlja i o tome da se vrati i nastavi život u Subotici.

Ona ističe za naš portal da su tokom proleća, a nakon uređenja spoljašnjeg izgleda gradskog toaleta, bile već zasađene biljke koje su se, međutim, zbog velikih vrućina tokom leta najvećim delom osušile.

Foto: NJ/Magločistač

„Odlučile smo da se vratimo i posadimo 90 biljaka. Nadamo se da će da prežive ako se svi zajedno potrudimo da ih zalivamo na vreme. Trebalo bi još da se reši kap po kap sistem za navodnjavanje bašti, ali vremenom ćemo uspeti nešto da uradimo“, smatra Natalija.

Ona je rekla da će brigu o biljkama preuzeti zajedno sa zakupcem javnog toaleta, a da im je Grad izašao u susret oko ojačavanja izolacije na krovu toaleta.

Među volonterkama, danas je bila i poznata subotička glumica Marta Bereš koja se uključila u akciju ulepšavanja grada, zamalo uspevši da se „sakrije“ od javnosti iza crvenog kačketa na glavi i crnih sunčanih naočara na očima. 🙂

Natalija Boka kaže da njena potreba za ulepšavanjem grada zapravo dolazi iz ljubavi prema estetici i urbanizmu, koja je kod nje oduvek i postojala.

„Želim da živim u lepom gradu. I da damo primer građanima da treba mi da sređujemo naše okruženje. Ne možemo samo čekati i kriviti jedni druge, nego – hajde, uzmimo i uradimo nešto”, poručila je Natalija.

Foto: NJ/Magločistač

Ona očekuje da će budući vozni saobraćaj u narednom periodu dovesti u Suboticu veliki broj turista.

„To i jeste glavni motiv cele akcije: da se grad uredi, da ljudi dođu ovde i da posle ne odu kući razočarani, već sa dobrim utiskom“, ističe Natalija, dodajući da turizam, kao jedan od najsnažnijih grana ekonomije u svakoj državi, donosi važan novac za svaki grad.

„Zbog toga je potrebno da ga sredimo, da nam ljudi dolaze, ne samo iz Srbije nego i iz inostranstva, da kažu da su videli nešto neočekivano i lepo…“, zaključuje Natalija.

Ona poručuje da je najvažnija poruka svih njihovih akcija – poziv građanima na rad:

„Hajde da radimo! Hajde da budemo produktivni, da iznesemo iz sebe najbolje što imamo, da konstruktivno trošimo svoje vreme. Biće nam svima bolje. Uporedo se i družimo, učimo, i imaćemo lepši grad“.

Dunja Zarić (levo), Olga Kočina, Marta Bereš i Natalija Boka (desno), foto: NJ/Magločistač

U okviru akcije uređenja javnog toaleta, koja je bila sprovedena sredinom ove godine uz pomoć EU resurs centra, obnovljena je spoljašnja fasada objekta, rasveta, ofarbani su gelenderi i table sa natpisima.

Uporedo sa ovim aktivnostima, volonterke rade i na farbanju 20 starih i dotrajalih gvozdenih i drvenih kapija u zaštićenom gradskom jezgru Subotice, kojima vraćaju sjaj i izvornu lepotu.

Šta vi možete da uradite? Mnogo toga! Možete da im odnesete neku farbu koja im je potrebna, alat za rad, pa i kafu, sok, vodu, nešto da gricnu…

A najkorisnija pomoć bi svakako bila da im se jednostavno pridružite u akcijama ulepšavanja Subotice.  

Podelite sa prijateljima:

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.