HW: Mogu li šah i Majnkraft da probude veće interesovanje za školovanje u IT-u?

Poslednja upisna godina u srednje škole donela je pad interesovanja za IT smerove. U brojnim gradovima postoje centri koji svet programiranja mogu učiniti zanimljivim za decu u najranijem uzrastu, budeći kod njih veštine koje će im biti od velike koristi za dalje usmerenje ka informacionim tehnologijama, specijalizovanim srednjim školama, fakultetima do pozicija juniora u kompanijama koje će ih dalje oblikovati prema svojim potrebama.

Mladi Subotičanin Albert Kerestenji se za informatiku zainteresovao u petom razredu osnovne škole kada je počeo da pohađa privatni edukativni centar koji se bavi razvojem potencijala dece i mladih gde se usavršavao i naučio logički da povezuje stvari, i da se uspešno razvija i na polju matematike, fizike, hemije, geografije. Danas ima 16 godina i pohađa IT smer na mađarskom jeziku u Gimnaziji „Svetozar Marković“ u Subotici gde takođe, kao i u osnovnoj školi, beleži zapažane rezultate. Planovi su mu veliki, volja i samopouzdanje ogromni, a entuzijazam i rešenost neograničeni.

„Prvi korak ka uspehu je volja, jako mnogo vežbi, treba hteti i uložiti mnogo rada, bar tri sata dnevno sesti kraj sveske i raditi te zadatke. Samo ćemo se tako razvijati ako guramo sebe da sve teže i teže zadatke uspemo da rešimo. Što više različitih zadataka znam da uradim, time će mi biti lakše na takmičenjima i sa drugim zadacima, i sve su veće šanse da budem pobednik nekog takmičenja“, kaže Albert za portal HelloWorld.rs.

Prema njegovim rečima, petu godinu zaredom ide u privatnu školicu „Think“ u Subotici gde je stekao najveći deo svog informatičkog znanja.

„Sada u školi sve mnogo bolje razumem jer sam ovde sve učio od osnova pa sada i mnogo komplikovanije stvari mogu da razumem. Oni koji nisu išli u školice, njima je teže sada. Iz programiranja bez puno ulaganja imam peticu, dok moji drugari uglavnom dobijaju dvojke, trojke, i često me zamole za pomoć jer ne mogu da razumeju sve na času“, objašnjava Albert.

Smatra da je danas među mladima popularno da naprave svoju video igru koju će kasnije moći da plasiraju na svetsko tržište i da tako postignu uspeh.

Više od 80 odsto dece se nakon privatnih školica opredeljuju za IT smerove

Direktor Edukativnog centra „Think“ iz Subotice Žombor Roža kaže za HelloWorld.rs da je Albert uz pomoć šaha nastojao da razvija svoje intelektualne veštine, ali ne da bi bio vrhunski šahista i takmičar, već da bi došao do šireg spektra razmišljanja prilikom izrade svojih projekata, „jer on ima drugačiji pristup u prepoznavanju i rešavanju problema, što nije svakidašnje“.

Smatra da se u deci koja idu u privatne školice rađa motivacija i da su spremni temeljnije da uče o digitalnom svetu pa tako u više od 80 odsto slučajeva dolaze i do odluke da posle osnovne škole upišu srednje škole koje imaju IT smerove.

„Današnjica se gradi na digitalnim saznanjima. Roditelji zaista treba da prepoznaju mogućnost u tome. Ako dete zanima ovaj svet, potrebno je da se edukuje. Digitalni prostor daje mnoge mogućnosti, ali on ima i puno negativnih i opasnih strana“, navodi Roža.

On ističe da deca najviše u digitalnom prostoru vole da igraju video igrice što ih najviše motiviše da i sami dolaze do ideje da sami naprave svoju video igricu.

„Deca ovde mogu da vide kako funkcioniše jedna IT kompanija koja radi na izradi video igrica. Od ideje, što je prilično složen proces, preko grafičkih rešenja te igrice, do projektovanja i upotrebe programskih jezika, što uključuje matematiku, ali i zahteva od dece strpljenje i dobru promišljenost. Zatim sledi složen proces a to je testiranje ideje gde može da dođe do određenih grešaka koje mogu da isprave, jer deca treba da nauče da su greške sastavni deo našeg stvaranja i da se one mogu popraviti“, objašnjava Roža.

Učenici na IT smerovima imaju sklonost ka logičkom razmišljaju i zaključivanju

Gimnazija „Svetozar Marković“ u Subotici je do sada imala šest generacija dece koja se upisuju na IT smerove, a „ono što njih zaista izdvaja od ostalih jeste to da oni imaju sklonost ka logičkom razmišljaju i zaključivanju, što je neka početna tačka odakle se kreće sa programiranjem, rekla je za HelloWorld.rs profesorka Snežana Žužić koja u ovoj školi predaje programiranje.

Ocenjuje da su takmičenja iz programiranja najbolji način da profesori vrednuju njihovo znanje u ovom uzrastu, jer su zadaci mnogo teži, zahtevniji i baziraju se na dobrom znanju matematike, pa na taj način dolaze do učenika koji imaju logičko znanje, dobro rešavaju probleme i imaju dobro predznanje iz matematike.

„Najviše smisla ima da deca u sedmom i osmom razredu osnovne škole pohađaju privatne školice jer bi to za njih bilo korisno, ali u bilo koju školicu da su išli, uvek postoji neko znanje koje treba da se dopuni, a naša škola kreće od nule kada je u pitanju sticanje znanja“, napominje Žužić.

Sadašnje đake u ovoj školi posećuju i bivši učenici koji danas rade u Guglu, u X-u, Mozilli, koji su govorili o svojim iskustvima, kako je raditi za tako velike kompanije, a učenici su bili veoma zainteresovani za razgovor sa njima.

„Kod učenika se događaju velike transformacije i promene od prvog do četvrtog razreda srednje škole. Važno je zadržati tradicionalni način obrazovanja, jer nije suština da se samo lupa po tastaturi već treba znati – kako da se lupa po tastaturi“, zaključuje uz osmeh profesorka subotičke gimnazije.