U okviru 31. Međunarodnog festivala pozorišta za decu Subotica, koji se ove godine održava od 22. do 27. septembra u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica, biće organizovano i 15. izdanje Foruma za istraživanje pozorišne umetnosti za decu i mlade, čiji je rukovodilac dr Marijana Prpa Fink.
Učesnici ovogodišnjeg Foruma dolaze iz 14 zemalja sa četiri kontinenta. Ukupno 27 učesnika upoznaće našu javnost sa svojim istraživanjima iz oblasti pozorišne umetnosti za decu i mlade, i to iz Srbije, Bosne i Hercegovine/Republike Srpske, Poljske, Engleske, Slovačke, Španije, Sjedinjenih Američkih Država, Litvanije, Škotske, Letonije, Irana, Portugalije, Čilea, Irske.
Ovogodišnje izdanje Foruma, koje će biti održano u Gradskoj biblioteci Subotica od 23. do 26. septembra, usmereno je ka istraživanjima na temu “Pokret, slušanje, promena u percepciji pozorišta za decu i mlade”. Forum će pružiti mogućnost da istraživači iz različitih delova sveta sagledaju mogućnost promene u pogledu percepcije u pozorištu za decu i mlade, promene u načinu gledanja na potrebe mlade publike, pažljivog slušanja onoga što žele da kažu i promene u načinu na koji pozorišta za decu grade scenski jezik.
Pristigli predlozi budućih radova ogledaju se u četiri podteme koje će biti obrađene tokom četiri radna dana: Pogled na pozorište za decu i mlade u 21. veku – iz prošlosti; Pokret, zvuk i percepcija, scensko prisustvo; Pozorište za najmlađu publiku; Promene u pozorištu za decu i mlade; Pozorište i zajednica.
Prezentovani radovi biće štampani u Zborniku radova Pozorište za decu – Umetnički fenomen.
U pogledu razumevanja pozorišta za decu i mlade, elementi koji određuju scenski jezik imaju važnu ulogu u percepciji mlade i najmlađe publike. Jedan od elemenata je svakako i pokret kojim glumac-izvođač, sa lutkom ili bez lutke, gradi svoje scensko prisustvo. Međutim, pokret na sceni ima značenje i ako uključuje druge elemente scenskog dejstva, kao što su kostim, scenografija, rekvizit, muzika, svetlo, video, Ili ako pozorište podstiče imaginaciju van prostora pozorišta: u učionici, dvorištu, u prirodi, itd.
Na ovaj način složenost scenskog jezika otkriva mladoj i najmlađoj publici tajnu vidljivog i nevidljivog sveta koji scenski jezik može da dočara. Svi tajanstveni svetovi koji imaju svoj život na sceni imaju i puteve kojima dopiru do percepcije mlade publike. Proces slušanja onoga što gradi scenski jezik i proces slušanja onoga što mladoj publici može da bude predstavljeno kako bi rasli u svetu pozorišta koje im nudi jasnu predstavu o tome šta je dobro, plemenito ili nije vredno pažnje, važni su aspekti koji određuju rast i razvoj buduće generacije.
Forum za istraživanje pozorišne umetnosti za decu i mlade je prilika da se istraživači iz različitih zemalja okupe u vreme festivalskih dana i izlože svoja istraživanja i projekte. Takođe, uz predstave koje su igrane tokom Festivala, Subotica postaje značajno mesto gde se susreću istraživači i teatrolozi sa stvaraocima pozorišnih predstava za decu i mlade iz celog sveta. Cilj ovog okupljanja je da pozorište za decu i mlade u budućnosti bude kvalitetnije.
U okviru takmičarskog programa festivala naći će se 13 predstava za decu iz celog sveta, po izboru selektora festivala, profesora dr Zorana Đerića. Publika festivala moći će da pogleda raznovrsne i maštovite predstave koje u Srbiju dolaze iz Češke, Estonije, Francuske, Mađarske, Nemačke, Španije, Turske, Hrvatske, Slovenije, Crne Gore, Republike Srpske, kao i predstave domaćih pozorišta iz Niša i Subotice.
Ovogodišnji laureati Nagrade za životno delo „Mali princ”, za izuzetan doprinos razvoju kulture i scenske umetnosti za decu, biće dr Luka Kecman u kategoriji domaćih stvaralaca i Jaroslav Antonjuk iz Poljske u kategoriji inostranih stvaralaca. Ovogodišnji dobitnik nagrade “Oton Tomanić”, priznanje za teatrološko promišljanje u domenu pozorišta za decu i mlade, bićedr Eva Tomaševskaiz Poljske.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.