NDNV pokrenuo inicijativu za jačanje medija zajednice

Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) Vas poziva da u skladu sa svojim mogućnostima doprinesete uspostvljanju institucionalnih mehanizama kojima će se obezbediti stabilno finansiranje medija zajednice u Srbiji, zbog njihove važne uloge u ostvarivanju javnog interesa – u informisanju građana, kao i u odbrani novinarstva i očuvanja standrada profesije – jer su to predusovi za izgradnju demokratskog i otvorenog društva.

U analizi položaja medija zajednice na medijskom tržištu Srbije koja je urađena na osnovu istraživanja sprovedenog sakupljanjem podataka kroz anketu u kojoj su učestvovali mediji zajednice uključeni u program mentorstva koji realizuje NDNV – utvrđeno je da osnovni problem sa kojim se suočavaju predstavlja finansijska neizvesnost. Većina čak radi na rubu egzistencije (Mediji zajednice o problemima u lokalnoj sredini – istraživanje NDNV). Pretežno se finansiraju na osnovu projekata, odnosno konkursa koje raspisuju lokalne samouprave ili republička ministarstva, čiji budžeti su nedovoljni za redovan rad, a najčešće su vrlo simbolični.

Uz težak materijalni položaj, ovi mediji vrlo često su izloženi pritiscima, pretnjama, diskriminaciji, kao i SLAPP tužbama. Takođe, oglašivači zaziru od saradnje sa ovim medijima, jer imaju kritički odnos prema vlastima, te se plaše da bi im to uzrokovalo poslovne probleme.

Brojna istraživanja koja i druge organizacije sprovode već duže od jedne decenije pokazala su da mediji civilnog društva u Srbiji mogu biti značajna alternativa korporativnim i medijima zavisnim od vlasti i političkih stranaka, jer obezbeđuju javni interes u oblasti informisanja na medijskoj sceni u kojoj dominiraju propagandistički i tabloidni mediji.

Takođe, pokazali su se i kao najdosledniji u poštovanju standarda novinarske profesije i najprivrženiji interesima građana, te posebno značajni za lokalno, regionalno, te višejezično i manjinsko informisanje. Zato je i za novinarsku profesiju i za građane važno da se njihov društveni značaj i zakonski adekvatno prepozna i da im se obezbedi stimulativno okruženje.

Rezolucija Evropskog parlamenta o medijima civilnog sektora u Evropi od 2008. godine te medije prepoznaje kao efikasno sredstvo za jačanje kulturne i jezičke raznolikosti, socijalne inkluzije i lokalnog identiteta. Takođe, ukazuje na njihov značaj u negovanju pluralizma, tolerancije i interkulturalnog dijaloga.

Prema Rezoluciji, mediji civilnog sektora moraju da budu nezavisni od uticaja politike, oni doprinose interkulturalnom dijalogu, edukaciji javnosti o borbi protiv negativnih stereotipa koji se plasiraju putem masovnih medija, doprinose i većoj medijskoj pismenosti građana, a često su i jedini izvor lokalnih vesti i jedini glas lokalnih zajednica. Rezolucija takođe ukazuje i na potrebu obezbeđivanja finansijske održivosti ovih medija.

Republika Srbija je kao kandidat za članstvo dužna da svoje zakonodavstvo uskladi sa zakonodavstvom Evropske unije. U Medijskoj strategiji usvojenoj 2020. godine mediji civilnog društva prepoznati su kao „dobar model medija koji može efikasno popuniti praznine u informisanju na lokalnom i regionalnom nivou, kao i prostor između komercijalnih medija i javnih medijskih servisa”.

Poslednjim izmenama Zakona o javnom informisanju i medijima (2023. godine) prvi put je definisan ovaj medijski sektor kao „sredstva javnog informisanja koja svoje usluge pružaju u javnom interesu, radi zadovoljavanja specifičnih interesa pojedinih društvenih grupa i organizacija građana”.

Zbog potrebe da se ovo pitanje preciznije zakonski reguliše, NDNV u cilju uspostavljanja održivosti medija civilnog društva poziva organizacije koje se zalažu za medijske slobode da podrže ovu inicijativu i doprinesu njenoj realizaciji.

U prilog javnoj debati prilažemo sledeće PREPORUKE:

U cilju obezbeđivanja javnog interesa, neophodno je jasno zakonski regulisati uslove za osnivanje, rad i finansijsku održivost medija civilnog društva, a zbog njihovog značaja u ostvarivanju prava građana u oblasti javnog informisanja kroz kvalitetne i nezavisne programske sadržaje.

Zbog specifičnog položaja medija civilnog sektora čija održivost nije moguća u okviru postojećih neravnopravnih tržišnih uslova, neophodni su posebni programi podrške koji bi omogućili razvoj ovog sektora – kroz formiranje posebnog državnog fonda za podršku isključivo medijima civilnog društva – u kojem bi bili uspostavljeni mehanizmi koji bi garantovali fer konursne uslove, nezavisnu kontrolu konkursnog procesa i evaluaciju odobrenih programa, kroz uključivanje domaćih i međunardonih nezavisnih medijskih i novinarskih organizacija u sve faze konkursnog procesa. Takođe, bilo bi značajno da se, sem budžetskih sredstava (koja bi mogla da potiču iz više izvora: dela takse za javne medijske servise, dela javnih prihoda koji potiču od operatora elektronskih komunikacija, dela javnih prihoda koji potiču od igara na sreću, donacija…), deo sredstava obezbedi i od strane međunarodnih donatora koji bi shodno tome ostvarili i pravo učešća u kontroli rada fonda.

Kako bi se unapredilo lokalno informisanje i participativnost građana u oblasti informisanja, bilo bi značajno da se redefiniše postojeći model sufinansiranja medijskih sadržaja tako što bi se omogućilo formiranje posebnog programa u okviru ovih konkursa, koji bi se odnosilisamo na medije civilnog sektora, uz preciznije regulisanje kontrole konkursnog procesa. Na taj način obezbedili bi se pravičniji uslovi konkurisanja.

Radi podsticanja razvoja finansijskih modela poslovanja medija civilnog društva neophodno je predvideti različite poreske i druge olakšice, kako bi se obezbedila dugoročna finansijska održivost ovih medija. To može biti kroz oslobađanje od plaćanja PDV-a, te pojedinih naknada, ali i kroz obezbeđivanje poreskih podsticaja za zapošljavanje mladih novinara i slično. Na taj način stvorili bi se uslovi za ostvarivanje dugotrajnije finansijske održivosti ovih medija.

Solidarnost i podrška medijske zajednice i kompletnog civilnog sektora, kao i relevantnih međunarodnih organizacija, inicijativi za obezbeđivanje održivosti medija civilnog društva bila bio veoma značajna ne samo za opstanak i razvoj ovog sektora u Srbiji, već i za društvo u celini a zbog neupitnog značaja ovih medija u zastupanju javnog interesa, borbi protiv lažnih vesti, ostvarivanju prava građana na javno informisanje, te razvoju kritičke svesti kao preduslovu izgradnje slobodnog društva.