Izbori za odbornike Skupštine grada Beograda završili su se poražavajuće u odnosu na integritet i kvalitet izbora, vladavinu prava i demokratski kapacitet društva. Tako je danas ocenila posmatračka misija Crta.
„Sada je na izbore izašlo oko 200 hiljada birača manje nego u decembru i uprkos ubedljivoj većini na osnovu koje će biti formirana beogradska vlast, njen legitimitet biće upitan jer je proizašla iz izbornog procesa koji je bio daleko ispod standarda za demokratske izbore“, smatra Crta.
Prema preliminarnoj analizi Posmatračke misije Crte, rezultati glasanja su kompromitovani na devet odsto biračkih mesta u Beogradu. Iako dešavanja na ovim mestima ne mogu dovesti u pitanje pobedu najjače liste, zbog rasprostranjenosti i prirode zabeleženih mehanizama kojima je kontrolisana volja birača na izborni dan i kompromitovanosti biračkog spiska, izbori se ne mogu smatrati slobodnim i poštenim.
Širom Beograda Crtini posmatrači su beležili pojedinačne slučajeve težih nepravilnosti koje su narušavale integritet glasanja. Crta ističe da zabrinjava činjenica da je na 33 odsto biračkih mesta zabeleženo narušavanje tajnosti glasanja i to dominantno zbog fotografisanja glasačkih listića iza paravana (29 odsto biračkih mesta). Vođenje paralelnih evidencija unutar biračkih mesta zabeleženo je na osam odsto biračkih mesta.
Na 22 odsto biračkih mesta nisu dosledno sprovođene procedure provere da li je birač prethodno glasao, dok identitet birača nije proveravan na pet odsto biračkih mesta. Na jedan odsto biračkih mesta zabeležne su situacije višestrukog glasanja, gde je jedan birač ubacio više listića u glasačku kutiju.
Na 19 odsto biračkih mesta bilo je slučajeva da birač nije mogao da bude pronađen u biračkom spisku, što se barem donekle može objasniti lošom komunikacijom državnih organa u vezi s izmenama teritorije koju pokrivaju biračka mesta, ali i promenama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku u nedeljama pre izbornog dana. Na 14 odsto biračkih mesta zabeleženi su slučajevi da birači nisu glasali lično.
U izbornom danu uočeni su obrasci po kojima se odvijaju naizgled izolovani incidenti. U okolini biračkih mesta na delu su viđeni razni mehanizmi kontrole i pritisaka na birače, na koje je Posmatračka misija Crte upozoravala u izveštajima o dugoročnom posmatranju – od vozila koja su tokom čitavog dana kružila oko biračkih mesta, organizovanog dovođenja birača na glasanje, okupljanja ispred biračkih mesta i boravka trećih lica na biračkim mestima.
Mobilni timovi posmatrača su najviše izlazaka na teren imali na osnovu informacija o kupovini glasova i sumnjama u organizovano dovođenje birača. Bilo je 36 slučajeva koje su Crtini posmatrači pratili tokom dana, i to najviše na Zvezdari (11), na Novom Beogradu (8), Voždovac (8), Palilula (4), Rakovica (3), Čukarica (3), Barajevo (1), Lazarevac (1), Savski Venac (2), Mladenovac (1), Stari Grad (3), Surčin (2), Zemun (2).
Na više lokacija u Beogradu primećeni su logistički i kol centri (kao što su objekti na Senjaku, u Sarajevskoj ulici, Banjici, Vračaru, na Novom Beogradu, Surčinu). Neki od tih centara bili su u neposrednoj blizini biračkih mesta, u ugostiteljskim objektima, privatnim kućama i prostorijama javnih preduzeća, na stadionima, kao i u objektima bez obeležja o svrsi i delatnosti. Građani i posmatrači Crte su beležili da su restorani, picerije i pekare koršćeni za stranačke aktivinosti. Svuda se videlo slično ponašanje aktivista i birača: osobe koje upućuju birače ka biračkim mestima i, nakon glasanja, birači koji odlaze ka pomenutim stranačkim punktovima.
Ispred velikog broja posmatranih biračkih mesta primećena su vozila, među kojima i ona s registarskim tablicama iz BiH, koja su dovozila i odvozila birače. Koordinisanim i organizovanim dovođenjem birača vidno su bile obuvhaćene manjinske zajednice, i to prvenstveno romska (zabeleženi su slučajevi u opštinama Surčin, Palilula, Lazarevac, Stari grad, Novi Beograd, Mladenovac).
Organizovani transport pratilo je i vođenje paralelnih evidencija birača, ali i slučajevi kupovine glasova. Policiji je prijavljeno osam slučajeva zbog sumnje na kupovinu glasova i cirkularno glasanje (bugarski voz), više nego na bilo kojim ranijim izborima.
Na primer, u prostorije na stadionu FK Železnik glasači su nakon glasanja dolazili po novac. U slučaju koji se dešavao nedaleko od Sedme beogradske gimnazije, u opštini Zvezdara, šema manipulacije uključivala je organizovano dovođenje birača iz marginalizovanih i ranjivih grupa, pritiske na birače i jasne indicije na razmenu glasa za uslugu. Uvezani mehanizmi kontrole uključuju i dovođenje birača do logističkih centara, uzimanje ličnih dokumenata na uvid i usmeravanje birača ka biračkom mestu, kao i korišćenje poziva za glasanje za stranačku evidenciju i karusel glasanje.
Posmatračkoj misiji Crte obratilo se oko 500 građana, prijavljujući različite nepravilnosti koje su primećivali na biračkim mestima i u njihovoj okolini, ali i tražeći pravne savete o ostvarivanju i zaštiti sopstvenih biračkih prava.
Građani su se Crti dominantno obraćali da ukažu na probleme sa biračkim spiskom, neregularnostima u procesu glasanja na biračkim mestima, vođenja paralelnih evidencija birača, slučajevima kupovine glasova, organizovanog dovoženja birača i pritisaka na birače.
Jedan Komentar na
“Detaljan izveštaj Crte o izborima: Bugarski voz, paralelni spiskovi, pritisci, kupovina glasova…”
Ja stvarno ne razum ovu tzv nezavisnu organizaciju Crta? Prvo kakve veze kolcentar ima sa pritiskom na birače, jer to radi i opozicija, a ne samo vlast, pozivaju svoje birače da izadu na izbore, a ne i za koga da glasaju, drugo, gde piše da je zabranjeno da se dovode ljudi koji se otežano kreću itd. Treća stvar, prema pravilima o sprovođenju izbora, nije zabranjeno slikanje glasačkog listića, jer kao što znamo, većina glasača, mahom iz opozicije slika listić kako bi se pohvalilo na društvenim mrežama da su protiv vlasti itd. Iste price ista odstojanja, opoziciona CRTA je stvarno smorila sa istim komentarima, promenite šemu laganja ljudi.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.