U NOVOJ OPŠTINI ODRŽANA TRIBINA POLJOPRIVREDNIKA: „VIŠAK“ ZEMLJIŠTA ZBOG NEIZVRŠENIH PRENAMENA

Pred četrdesetak poljoprivrednika i bez ijednog pozvanog predstavnika državnih tela, čelnici lokalne samouprave saopštili da Subotica raspolaže sa nešto manje od 17 hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega se u zakup izdaje nešto više od 12 hiljada

Grad Subotica raspolaže sa 16.925 hektara poljoprivrednog zemljišta, od čega u zakup izdaje nešto više od 12 hiljada.

Ove podatke saopštio je gradonačelnik Jenő Maglai na tribini „Ne damo zemlju strancima i tajkunima“, koju je danas u Novoj opštini organizovalo subotičko Udruženja poljoprivrednika. Za razliku od oko četiri hiljade hektara on je rekao da je deo privremenim merama izuzet iz programa izdavanja državnog zemljišta u zakup (tzv. crkveno zemljište, na primer), kao i da je reč o parcelama koje se nalaze u zaštićenom području ili na drugi način ne potpada pod kategoriju obradivog zemljišta. Pa ipak, na tribini je najzanimljivija tema bila ko uzurpira oko dve i po hiljade hektara poljoprivrednog zemljišta.

Oranje drumova…

Foto: Magločistač, Miroslav Kiš

Iz tih razloga rukovodilac Odseka za poljoprivredu Grgur Stipić održao je prezentaciju izrade programa zaštite, uređenja i korištenja poljoprivrednog zemljišta od 2010. do ove godine. Kako je rekao, Odsek za poljoprivredu (ranije Služba) podatke o površinama zemljišta dobija od Republičkog geodetskog zavoda, pa se od 15.425 2010. stiglo za oko hiljadu i po hektara više ove godine. Ta razlika, naveo je Stipić, nastala je usled „usaglašavanja podataka“ sa Ministarstvom poljoprivrede, a koji su precizno definisani pojmom „prošireni set podataka“. Suštinu tog naziva, objasnio je Stipić, čine površine koje se uglavnom (više) ne obrađuju, jer ili nije reč o poljoprivrednom zemljištu (dvorišta, vrtovi!) ili je ono u međuvremenu promenilo svoju namenu (četiri hektara na i oko auto-puta kod Novog Žednika, na primer!).

Sve ove površine, dakle, ušle su u zbirne podatke ukupne površine poljoprivrednog zemljišta na teritoriji Grada, a razlog za to leži u činjenici da njihovi vlasnici ili korisnici (u prvom slučaju privatna lica, a u opisanom drugom „Srbija putevi“) nisu prijavili promene, a samim tim i njihovu prenamenu.

Miroslav Kiš, koji je u ime Udruženja i sazvao tribinu, rekao je da niko od nadležnih institucija – od lokalne samouprave do Ministarstva poljoprivrede – ne rade svoj posao, dodajući da najviše štete zbog toga imaju oni koje se ništa ne pita – poljoprivrednici.

… bez njihovih kumova

Poljoprivrednika je, međutim, kao i dva puta ranije, danas bilo tek četrdesetak. Ističući da ih lično podržava, gradonačelnik je rekao kako je ovo „mlak skup“, jer bi – s obzirom na važnost teme – velika sala Nove opštine morala biti krcata ljudima.

„Moj lični stav je da nikada ne bih dopustio mogućnost strancima da mogu kupovati ili dugoročno zakupljivati poljoprivredno zemljište. Ovo je strateško pitanje za državu i ako ona dopušta ovakvu mogućnost, onda ulazi u ozbiljne probleme. Međutim, vi morate štititi svoja prava, a ovaj broj prisutnih je veoma mali“, rekao je Maglai.

Podatke koje su izneli Maglai i Stipić, međutim, jedini su koji su se danas mogli čuti na tribini. Naime, iako pozvani od organizatora i lokalne smaouprave na skupu se ni ovoga puta nisu pojavili relevantni gosti: predstavnici Ministarstva poljoprivrede (Uprave za zemljište), katastra, poljoprivredne inspekcije, kao niti bilo ko iz tri komisije koje se bave izradom programa zaštite, uređenja i izdavanja državnog poljoprivrednog zemljišta u zakup.

Iako opisani primeri bacaju novo svetlo na reči ministrice Snežane Bogosavljević – Bošković, kao i predstavnika Ministarstva poljoprivrede, da se u Srbiji i do 30% poljoprivrednog zemljišta nalazi „u sivoj zoni“, svakako bi bilo zanimljivo čuti – samo da su se pojavili – šta na ovo kažu „nadležni državni organi“. S obzirom na to da su i ranije bili pozivani u Suboticu, njima očito nije zanimljivo ono što se ovdašnjim poljoprivrednicima takvim čini.

Recimo i to da je Miroslav Kiš danas ponovio kako očekuje podršku lokalne samouprave za njihov zahtev da se Zakon o poljoprivrednom zemljištu povuče iz skupštinske procedure na šta mu je gradonačelnik ponovio da sam neće sazivati vanrednu sednicu Skupštine grada nego da tu mogućnost ostavlja odbornicima, kojih, za sada, s takvom inicijativom ima nedovoljnih 16 (nedostaju im, na primer, kolege iz Saveza vojvođanskih Mađara, uključujući u to ili isključujući iz toga 9 iz Mađarskog pokreta, kao i oni iz Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini koji je u saopštenju podržao zahteve poljoprivrednika, ali ne i svojim odborničkim potpisima za sazivanje vanredne sednice). Ono u čemu su se predstavnici dve strane na tribini složili je Maglaijevo usvajanje Kišovog zahteva da u komisije za izradu programa za izdavanje državnog zemljišta u zakup ubuduće uđu i predstavnik nekog od subotičkih udruženja poljoprivrednika.

(Magločistač)

[clear]