KOKAN MLADENOVIĆ NA SINOĆNOJ TRIBINI „DESIRÉA“: SRBIJOM UPRAVLJAJU DVA GLUMCA

Mi nikad nismo živeli u građanskom društvu, a istorija Srbije je istorija totalitarizma; kad-tad i ovi će otići s vlasti, ali mene više zabrinjava ta potreba za vođom

„Ne poštujem našu zemlju, vlast i pozorište; mi smo sada na istorijskom i civilizacijskom dnu“, bile su jedne od prvih reči koje je izgovorio reditelj Kokan Mladenović na sinoćnoj tribini, koja je u Savremenoj galeriji organizovana u okviru ovogodišnjeg Festivala „Desiré Central Station“.

To dno, po njegovim rečima, ogleda se u činjenici da je cela zemlja pretvorena u ogroman rialiti šou, kog gleda sve neobrazovanija, primitivnija i agresivnija publika. U takvom programu Mladenović je posebno razočaran pasivnošću i kukavičlukom pozorišta, posebno petnaestak beogradskih:

„Beogradska pozorišta su ruglo za jedan ozbiljan grad. Ja tamo ne vidim nijedno koje ima ozbiljan pozorišni rukopis (…) Uostalom, godinama unazad na festivalima pobeđuju predstave koje nisu pravljene u Beogradu, a tamo to nikoga ne uznemirava.“

Suptilnom tvrdnjom da manipulacijama i strahom ova vlast poslednjih pet-šest meseci građane uvodi u totalitarizam latinoameričkog tipa, Mladenović je opisao čelne ljude ove države:

„Srbijom danas upravljaju dva glumca: stariji, koji ima problema s učenjem teksta i mlađi koji misli da mu je to prva uloga.“
No, i od njih je, kako je rekao, gora činjenica da je ova vlast izabrana legitimno:

„Čak i u vreme Miloševića bilo je mnogo više građanskih inicijativa i otpora nego danas. Mediji su, recimo, skandalozni i saučesnici su u zločinu s ovom vlašću. U stvari, svi smo mi apsolutni vlasnici svoje slobode, ali smo je sami ukinuli i za to smo sami i krivi.“

Govoreći o potencijalnoj krivičnoj prijavi protiv njega, Mladenović je ponovio kako je evidentno da u poslednjih pola godine Srbija ide u otvorenu diktaturu, te da je ovaj slučaj samo „pokazna“ vežba u kom je on sam imao nesreću da bude u glavnoj ulozi, uz izostanak bilo kakve podrške kolega.
Mladenović, međutim, tvrdi kako izlaz nije u podizanju revolucije, jer će one „izroditi novog vođu“:

„Mi nikad nismo živeli u građanskom društvu, a istorija Srbije je istorija totalitarizma. Kad-tad i ovi će otići s vlasti, ali mene više zabrinjava ta potreba za vođom. To me razočarava, jer većina ljudi u ovom društvu nema volju da misli svojom glavom.“

Umesto revolucije, kaže on, izlaz je u dekomponovanju kompletnog političkog sistema i u formiranju građanske inicijative. Drugi „model“ je, kaže Mladenović, buđenje individualnog otpora:

„Prizivam pritisak ulice. Ne mislim na nasilje nego na stotine hiljada građana na mirnom i maštovitom protestu. Građani na to imaju pravo, a kolektivna ćutnja i očekivanje da će neko drugi promeniti ovu situaciju je pogubno.“

(Magločistač)

[clear]