Porast broja pretnji novinarkama i novinarima, najviše u Vojvodini

Kako prenosi N1, na sednici Stalne radne grupe za bezbednost novinara, koja je u organizaciji ANEM-a održana u Novom Sadu saopšteni su podaci o broju pretnji novinarima i novinarkama, kojih je, kako je konstatovano u Vojvodini bilo najviše.

„U prva tri meseca prošle godine, Vrhovno javno tužilaštvo otvorilo je devet predmeta vezanih za ugrožavanje bezbednosti novinara, dok je u prva tri meseca formirano dvadeset predmeta na štetu 23 lica koja obavljaju poslove od javnog značaja u oblasti informisanja, od kojih su 10 oštećena lica muškog, a 13 ženskog pola. U 14 predmeta, pretnje su učinjene putem interneta, što je 70 odsto od ukupnog broja i ponovo su mete u većem broju novinarke, čak dve trećine“, rečeno je na sednici.

Takođe je naglašeno da smo prošle godine, imali smo jednu relokaciju novinara na sigurno van zemlje, jednu intervenciju vezanu za poboljšanje bezbednosti stana u kojem boravi jedan novinar, a ove godine imamo već u dva slučaja angažovano privatno obezbeđenje, pošto još uvek nije završena bezbednosna procena koju pravi MUP.

„U dva predmeta, doneta je prvostepena ili konačna sudska odluka protiv počinioca, u 17 predmeta podnet je zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja, u jednom predmetu u toku je sprovođenje dokaznih radnji i u dva predmeta doneto je rešenje o odbačaju prijave“, navodi se u saopštenju organizatora.

Pretnje ne prestaju, a nedostatak efikasne zaštite dodatno uznemirava novinarsku zajednicu.

U slučaju fizičkog izbacivanja novinarke IN Medija Verice Marinčić iz zgrade opštine Inđija, nadležna tužiteljka OJT iz Stare Pazove i kontakt tačka, rekla je da je tražila dodatne informacije od policije. Verica je, u vrlo emotivnom govoru, posvedočila o stalnom osećaju ugrožene bezbednosti jer od četiri do sada prijavljena slučaja, samo jedan je završio osuđujućom presudom. Pored direktnih pretnji i nasrtaja, sada joj se preti da će ostati bez zemlje u Krčedinu, a majčin grob su oskrnavili više puta, prskajući ga autolakom, konstatovano je.

„Suze nemoći bile su prisutne i u svedočenju novinarke Gordane Momčilović Ilić, kojoj je prećeno dok je obavljala svoj posao, a potom posle prijave u policiji i tužilaštvu, krenuli su novi napadi na društvenim mrežama. Kada sam shvatila ko je osoba koja mi preti, ograničila sam svoje kretanje i tako tri nedelje nisam videla unuka, kako porodicu ne bih izložila opasnosti“, piše u saopštenju.

Veran Matić je naveo da je „Dinko Gruhonjić od 2016. godine, od kada se vodi evidencija VJT, prijavio jedanaest slučajeva pretnji i drugih ugrožavanja bezbednosti, od kojih je samo jedan pravosnažno rešen i to je duga istorija nekažnjivosti pretnji koja je vodila eskalaciji napada koju danas doživljava.

„Mi kao mehanizam reagujemo kada se događaji realizuju, ali moramo pronaći mehanizam za prevenciju, tj. da zaustavimo ovaj proces na samom početku, onda kada se kreće u hajku i targetiranje”, rekao je Matić.

Ana Lalić je rekla da je „dobila preko 1200 pretnji i da je Tužilaštvo za Visokotehnološki kriminal brzo i efikasno reagovalo, što je ohrabrujuće, ali, navela je, hapšenje je dodatno multiplikovalo broj pretnji, kao svojevrsni začarani krug.

„Svaka treća pretnja je da nas treba silovati ili kako bi nas neko silovao i to je dodatna trauma, ne samo nama, već i našim partnerima, deci i zaključila je da bi trebalo uticati na senzibilitet sudstva kako bi donosili brže i rigoroznije kaznene sankcije”, navela je novinarka.

Za Dinka Gruhonjića, u pitanju je „najgora kampanja u karijeri: pored navedenih pretnji, vređaju me i prete na ulici dok šetam gradom sa porodicom, maloletnom ćerkom.

„Nisu mi problem tastatura ratnici, problem su slobodni strelci-manijaci, za koje ne možemo da predvidimo šta mogu da urade meni i mojoj porodici, kolegama, studentima. Nespokojnim me čini pređena granica. Moram da naglasim da je pokazana fantastična novinarska solidarnost koja je za primer i u Srbiji, ali i regionu i Evropi, kao i velika akademska solidarnost. Osećam se loše jer sam 15 dana za redom vest dana, a nema sudskog epiloga“, rekao je Gruhonjić.

Ksenija Pavkov govorila je o pretnjama koje su postavljane i grupi na Telegram kanalu koji broj oko 80.000 članova.

„Prvi talas pretnji i uvreda sam prijavila, a novi talas je krenuo sa portala NS uživo, tokom blokade fakulteta, kada je konstruisana i objavljena lažna vest u vezi mog statusa na fakultetu, gde sam počela da radim kao asistent. Moja sestra je takođe žrtva ove kampanje. Prestala sam da prijavljujem, jer ne stižem da se bavim svojim poslom”, navela je.

Radio 021 je posle pretnji koje je njihov novinar Žarko Bogosavljević doživeo prateći proteste ispred Centra za socijalni rad, odlučio da se iz protesta više ne bavi praćenjem ovog slučaja.

Sava Majstorov iz SOinfo, govorio je o hakerskim napadima na sajt i o pretnjama, uvredama i napadima koje je doživljavao. Govorio je i o autocenzuri, koja se javlja zbog brige o bezbednosti novinara. „Plašim se za ljude sa kojima radim”.

Aleksandar Momčilović, tužilac u Posebnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, naveo je niz problema sa kojima se suočavaju kada je reč o potrazi za podacima od strane velikih stranih kompanija koje kontrolišu društvene mreže.

„Kada je u pitanju pretnja smrću, podaci se dobijaju u roku od nekoliko sati, a za druge pretnje, prođe nekoliko dana, pa i nedelja. Kada je reč o poslednjim pretnjama, dva osumnjičena su privedena i protiv njih se vodi postupak (dve pretnje Ani Lalić Hegediš i jedna Dinku Gruhonjiću)“, istakao je Momčilović.

Slobodan Josimović iz Višeg javnog tužilaštva iz Novog Sada, rekao je da imaju samo jedan otvoreni nerešeni slučaj iz 2020. godine i to, takođe, zbog ispisivanja uvredljivih i pretećih grafita ispred ulaza u zgradu u kojoj živi Dinko Gruhonjić.

Veljko Milić, član Stalne radne grupe i advokat, naveo je da je neophodno menjati sudsku praksu, kao i Krivični zakonik.

„Bili smo pred usvajanjem izmena, ali su se organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava uplašile za ugrožavanje slobode izražavanja. Sada organizujemo okrugle stolove na ovu temu, kako bismo unapred postigli konsenzus. Novinari moraju da budu zaštićeni, jer ovo što sada imamo nije dovoljno. Treba da unapredimo i međunarodnu pravnu pomoć i da razmotrimo modalitete sprečavanja pretnji na grupama i društvenim mrežama”, kazao je advokat.

„Novinarke i novinari koji su kao Ana i Dinko ugroženi drastičnim pretnjama i nasrtajima, moraju da budu zaštićeni od institucija sistema. Policija mora i preventivno da deluje, kako ne bi dolazilo do fizičkog kontakta, fizičkih napada i ugrožavanja života“, zaključak je sastanka koji je izneo Veran Matić.