Biciklizam kao održiva alternativa: Subotica mora, poput Novog Sada, aktivnije da radi na razvijanju biciklističkih staza

Subotica je nekada nosila epitet „grada biciklista“, u kom se za 15 minuta moglo stići bilo gde i sve obaviti na vreme, bez nervoze – bila to kupovina ili plaćanje računa. Danas je centar zakrčen automobilima, na glavnim saobraćajnicama su uobičajene slike kolona četvorotočkaša. Istovremeno, postojeće biciklističke staze su zapuštene, nove nedovoljno bezbedne, ili u nepotpunoj meri povezuju grad sa okolnim naseljima. 

Biciklizam kao alternativni vid prevoza je skrajnut u urbanom planiranju saobraćajnih žila kucavica. Iskustva većih urbanih centara, međutim, govore da se u budućnosti mora računati na ulaganje u razvoj baš takvih alternativa jer su sve druge opcije – neodržive.

Za primerom dobre prakse ne mora se tragati predaleko. Vojvođanska prestonica, Grad Novi Sad, u poslednjih nekoliko godina intenzivno radi na razvijanju biciklističke infrastrukture i na aktivnoj promociji biciklizma, koja uključuje i subvencionisanje kupovine dvotočkaša.

Grad Novi Sad aktivan na unapređenju biciklističke infrastrukture

Kako za Magločistač navode iz novosadske lokalne samouprave, ali i iz građanskih organizacija, „Grad Novi Sad ima jednu od najrazvijenijih biciklističkih staza u Srbiji – sa više od 140 kilometara biciklističkih staza i traka“.

Podizanje nivoa ekološke svesti građana dovelo je do toga da bicikl kao prevozno sredstvo bira sve više Novosađana, čime se utiče na smanjenje broja automobila na ulicama, gužve u saobraćaju, smanjenje emisije izduvnih gasova, razvijanje zdravih navika i ekološki naprednije sredine. Zbog svega navedenog, Grad Novi Sad naročitu pažnju poklanja unapređenju biciklističke infrastrukture kako bi se omogućili što bolji uslovi za korišćenje ovog prevoznog sredstva.

To je suština odgovora koje je Magločistač dobio iz Gradske uprave za građevinsko zemljište i investicije i Gradske uprave za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada, a u kojima se ističe i da je u periodu od 2012. do 2023. godine izgrađeno ili rekonstruisano 46 kilometara biciklističkih staza u ukupnoj vrednosti od 680,4 miliona dinara, te da je kroz redovno održavanje u istom periodu sanirano 13,1 kilometar biciklističkih staza, za šta je izdvojeno 66,4 miliona dinara.

Takođe, do sada je izgrađeno i više od 16 kilometara staze do Begeča, rekonstruisano je više od 4 kilomera u centru prema zapadnom delu grada, a u toku je izgradnja prve deonice dužine nešto manje od 10 kilometara ka Irmovu. Ukupna vrednost svih ovih radova je skoro 815 miliona dinara.

Pored toga, u toku je projektovanje novih staza ukupne dužine 11,3 kilometra, kako u samom gradu, tako i u okolnim naseljima, odnosno duž državnih puteva.

Veliko interesovanje Novosađana za vožnju bicikala

Da se u poslednje vreme dosta radi na povezivanju okolnih naselja sa Novim Sadom, potvrđuje i predsednik Novosadske biciklističke inicijative, Marko Mazalica:

„Upravo se radi staza ka Rumenci, da se povežu Rumenka i Kisač sa Novim Sadom, a onda i Čenej“. 

Benefiti okretanja ka biciklizmu kao alternativnom vidu prevoza, ističe Mazalica, brojni su, „pre svega zbog našeg budžeta, zdravlja a i zbog uštede vremena“. Osim toga, biciklisti „ne moraju da razmišljaju gde će parkirati jer ima mesta za to, ne razmišljaju o plaćanju parkinga“. 

Pred Novosađanima, dodaje on, stoji, međutim, još mnogo posla. Tako, u strogom centru grada biciklisti i dalje moraju da se kreću kolovozom, što ugrožava njihovu bezbednost. 

Na isti problem, ali i na nedostatak opšte saobraćajne kulture (!), ukazuju i njegovi sugrađani koji svakodnevno koriste bicikl kao prevozno sredstvo. 

„Vozači automobila, pa i drugi biciklisti, znaju da budu nezainteresovani za ostatak saobraćaja, kako biciklistočkog, tako i pešačkog, što nama posebno zna da predstavlja problem kada nemamo traku i moramo da se uključimo u kolovoz. Naravno, dosta ljudi samo izabere da vozi trotoarom jer je vidno bezbednija opcija“, kaže Marko Pilja.

Opasnost po bicikliste ne predstavljaju samo automobili, već i pešaci. Sanji Đorđević su se tako dešavale i nezgode “zbog toga što ljudi šetaju po biciklističkim stazama uprkos tome što imaju na 5-10 metara pešačke staze“.

Pilja ukazuje i na dodatne probleme: još uvek ima dosta mesta na kojima semafori i prelazi nisu adaptirani za bicikliste, traka koje se “odjednom završavaju u nekom zidu”, konstantan je nedostatak adekvatnog mesta za vezivanje bicikala, i – generalno – kvalitet biciklističkih staza nije ujednačen, pa i dalje postoje oštećeni delovi staza koji se godinama ne adaptiraju.

Održavanje biciklističkih staza u saradnji sa civilnim sektorom

Na rešavanju ovog poslednjeg problema aktivno je angažovana Novosadska biciklistička inicijativa koja okuplja oko 30.000 biciklista.

Tako su volonteri tog udruženja 2019. godine pokrenuli projekat mapiranja problema i oštećenja na biciklističkim stazama na teritoriji Novog Sada.

Ova inicijativa nije ostala bez reakcije nadležnih. 

„Na inicijativu građana započelo se sa aktivnostima uklanjanja fizičkih prepreka (nadvišenih ivičnjaka) na spoju biciklističke staze i kolovoza, proširenja lepeza na delovima ukrštanja pravaca biciklističkih staza u zonama raskrsnica i popravke oštećenja, odnosno ulegnuća i nadvišenja na biciklističkim stazama“, navodi se u odgovoru Grada Novog Sada, koji je za redovno održavanje trotoara, biciklističkih staza i rekreativnih površina u tekućoj, 2024. godini izdvojio 80 miliona dinara.

Subvencije Novosađanima za kupovinu bicikala

Pored izgradnje biciklističke infrastrukture, u promovisanju biciklizma, Grad Novi Sad ide i korak dalje. 

„U cilju promocije i podsticanja korišćenja bicikla, a sa željom da bicikli u sve većoj meri zamene korišćenje automobila i da postanu jedan od simbola grada, Novi Sad je 2021. godine, prvi u Srbiji, pokrenuo akciju podrške građanima za kupovinu bicikla kao ekološki poželjnog prevoznog sredstva“. 

Kroz ovu akciju je u 2021, 2022. i 2023. godini podržana kupovina oko 4.870 bicikla, a uz podršku društveno odgovornih kompanija, najboljim učenicima osnovnih i srednjih škola podeljeno je 170 bicikla, što je doprinelo da se broj biciklista na ulicama grada poveća.

Ovakve akcije planiraju se i ove godine.

A kakva je biciklistička infrastruktura u Subotici?

Lokalno javno preduzeće zaduženo za izgradnju i rekonstrukciju biciklističkih staza i Gradska uprava Grada Subotica u poslednje vreme posvećuju više pažnje revitalizaciji postojećih staza koje su u lošem stanju, a paralelo se radi i na izgradnji novih koje povezuju pojedina okolna naselja sa centrom grada. 

Na teritoriji Subotice je izgrađeno oko 40 kilometara biciklističkih staza, a u toku ove godine, prema planu, treba da se izradi i studija biciklističkog saobraćaja tj. analiza postojećeg biciklističkog saobraćaja sa merama za njegovo poboljšanje, navodi se za Magločistač u odgovoru “Javnog preduzeća za upravljanje putevima, urbanističko planiranje i stanovanje” Subotica.

“U toku 2023. godine izgrađena je biciklistička staza na Somborskom putu od Buvljaka do Privredne zone ‘Mali Bajmok’, u kojoj je zaposleno oko 6.500 građana, u dužini od 1,7 km i rehabilitovano je oko 1,8 km biciklističkih staza u centru grada”, ističu u ovom preduzeću, navodeći da će se i u narednom periodu obavljati tekuće održavanje postojećih biciklističkih staza.

Takođe, bespovratnim sredstava Vlade Nemačke, preko Nemačke razvojne banke (KfW), u drugoj polovini 2021. godine izgrađena je pešačko-biciklistička staza koja se nalazi sa leve i desne strane obale jezera Palić, dodaje se.

Grad Subotica se za finansiranje izgradnje biciklističkih staza okretao i ka prekograničnim partnerima i izvorima finansiranja iz Evropske unije. Tako je sa Opštinom Tompa u Mađarskoj obezbeđeno skoro dva miliona evra za nastavak projekta OPTI BIKE, gde je predviđena izgradnja staze na Segedinskom i na Kanjiškom putu u ukupnoj dužini od 4,2 kilometara, te izgradnja dva biciklistička stajališta, i tri servisne tačke za bicikliste.

Međutim, prema mišljenju sagovornika Magločistača, veliki broj biciklističkih staza i dalje zahteva rekonstrukciju, kako u centralnom tako i na širem području grada.

Aladžić: Mali broj bezbednih biciklističkih staza u Subotici

„Za one koji su još kao deca otkrili draž vožnje bicikla, i svakako sa aspekta zagađenja, rizika od bolesti, uštede parking prostora, lakoće kretanja kroz grad i stvaranja prostora za druženje i interakciju ljudi, za njih biciklističkih staza u Subotici ima veoma malo, nisu strateški raspoređene i često nisu ni dovoljno bezbedne“, ocenjuje za Magločistač prof. dr Viktorija Aladžić, vanredna profesorka Građevinskog fakulteta u Subotici.

Pored toga, po mišljenju Aladžić, subotička periferija nije dobro povezana biciklističkim stazama:

„Od naselja Aleksandrovo do Palića, a potom od Malog Bajmoka do Kelebije treba da postoje široke bezbedne biciklističke staze koje se ne nalaze neposredno pored kolovoza sa teškim saobraćajem, već izdvojene zelenim koridorima kako bi stanovnici mogli da se njima bezbedno kreću. Sva sela oko grada Subotice trebalo bi, osim kolovoza, međusobno da budu povezana i biciklističkim stazama“.

Kao primere dobro profilisanih biciklističkih staza, ona navodi one u Štrosmajerovoj i u Ulici braće Radić, ali je broj drugih ulica u kojima je moguće na ovaj način voziti bicikl, uključujući i gradski Korzo, zanemarljivo mali, naročito na prigradskim putevima gde je saobraćaj brz, a rizik vožnje bicikle jednako opasan kao ruski rulet. 

„Treba da govorimo o promovisanju i podsticanju mladih da nauče da voze bicikl i da uvođenje većeg broja biciklističkih staza sasvim sigurno poboljšava život u gradovima, smanjuje diskriminaciju među stanovništvom, povećava inkluzivnost, omogućava interakciju, smanjuje zagađenje, omogućava svima dostupnu rekreaciju koja smanjuje rizik od bolesti i utiče na stvaranje hormona sreće u ljudskom organizmu.“

prof. dr Viktorija Aladžić

Jedno od mogućih rešenja, smatra Viktorija Aladžić, moglo bi da ide u pravcu toga da se Prvomajska ulica pretvori u šetalište, a koja bi tako imala stazu za bicikle, rolere i linijski park za igru i boravak dece, pa bi se u ovoj ulici potpuno mogao i zabraniti saobraćaj, osim za vozila ljudi koji u njoj stanuju.

“Na Prvomajsku se nastavljaju biciklističke staze u Štrosmajerovoj, a onda bi se one mogle preusmeriti na Dimitrija Tucovića, gde između drveća i kolovoza ima prostora na trotoaru, sa desne strane kada se ide ka Radijalcu da se provuče biciklistička staza i da ona preko šetališta na Radijalcu vodi do Dudove šume“, izložila je prof. Aladžić jedno od, prema njenom mišljenju, mogućih rešenja koje se odnosi na zatvaranje pojedinih ulica i njihovo pretvaranje u prostor za šetnju i vožnju bicikla.

A kako će se konkretno rešavati problemi u praksi, ostaje da vidimo.

This publication was produced with the support of #SustainMedia Programme, co-funded by the European Union and the German Federal Ministry of Economic Coop-eration and Development. Its contents are the sole responsibility of Magločistač and do not necessarily reflect the views of the EU or the Federal Ministry of Economic Cooperation and Development.