Foto: BIRN
Najnoviji BIRN-ov monitoring medijskog izveštavanja pokazuje da se privatnost često krši, kao i da novinarsko izveštavanje bazirano na ličnim podacima veoma intenzivno. U posmatranom uzorku ustanovljeno je da svaki medij bar dva puta dnevno grubo prekrši pravo na privatnost.
U pozadini ovako masovnog kršenja prava na privatnoist nalaze se različiti interesi, od uređivačke politike i tabloidnog pristupa obradi tema do zahteva digitalnog okruženja koje prednost daje brzini, klikabilnosti i viralnosti sadržaja. U velikom broju slučajeva kršenja privatnosti detektovano je i „curenje“ podataka iz institucija, što je posebno zabrinjavajuće.
Pored praćenja povreda privatnost u redovnoj medijskoj produkciji, izveštaj predstavlja i posebnu studiju slučaja koja se bavi analizom kršenja prava na privatnost tokom izveštavanja o masovnim ubistvima koja su duboko potresla javnost u maju prošle godine.
Neki od ključnih nalaza pokazuju da:
Distribucija sadržaja prati intenzitet izveštavanja – što mediji imaju veću produkciju, učestalije krše pravo na privatnost
U distribuciji tema u kojima se krši pravo na privatnost dominiraju teme ubistva, i drugih vidova nasilja, pre svega porodičnog, kao i potrage za nestalim licima.
U gotovo polovini obrađenih tekstova lični podaci nalaze se već u naslovu, praćeni senzacionalizmom, uz čestu upotrebu tzv. pojačivača, čime se osigurava emotivna reakcija publike i „klikabilnost“
Najčešće se objavljuju: ime i prezime, podaci o zdravstvenom stanju, adresi stanovanja, informacijama o prethodno počinjenim delima i sl.
Jedna od najugroženijih grupa kojoj se ne štiti privatnost su maloletnici, iako im je zakonima i kodeksom garantovan viši stepen zaštite
Ne postoji autorstvo, kako tekstova tako i fotografija. Takođe, identifikaciji žrtava i osumnjičenih doprinosi i pristup brojnim ličnim podacima na profilima društvenih mreža.
Izveštajem je obuhvaćeno sedam medija za koje su prethodna istraživanja civilnog sektora i Saveta za štampu ustanovila da učestalo krše medijske zakone i novinarski etički kodeks. To su: Alo, Blic, Informer, Kurir, Nova, Novosti i Telegraf. Svi navedeni mediji su među top 10, po broju poseta (izvor: Gemius Audience), te imaju znatan uticaj na formiranje javnog mnjenja.
Od nekoliko hiljada tekstova u kojim se nalaze lični podaci, a koji su objavljeni tokom dve posmatrane nedelje, u uzorak je ušao 171 tekst u redovnoj produkciji, gde je potvrđeno grubo kršenje prava na privatnost. Od medija koji su praćeni u broju prekršaja prednjači Blic.
Kada je u pitanju izveštavanje o masovnim ubistvima u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar, Malom Orašju i Duboni, mediji iz uzorka su objavili ukupno 237 tekstova u kojima se krši pravo na privatnost.
Tanja Maksić, autorka izveštaja, kaže da iako ima više od deceniju iskustva u monitoringu medija, ovo istraživanje joj je bilo jedno od najtežih. „Detaljna analiza medijskog iznošenja podataka iz privatnog života ranjivih kategorija i osoba u situacijama ekstremnog šoka i bola degradira ne samo medijske standarde nego i nas kao društvo u celini. Medijska zajednica mora da postigne razumevanje o poštovanju prava na privatnost u medijskim sadržajima.“
Rezultate istraživanja, kao i preporuke koje iz njega slede stoga stavljamo na uvid novinarima, urednicima i široj medijskoj zajednici kao doprinos debati o neophodnosti unapređenja samoregulatornog okvira i postojećih medijskih praksi.
Detalje izveštaja možete pročitati ovde.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.