Evropski parlament, izvor: Pixabay.com
Evropska komisija očekuje od Srbije da na transparentan način ispita sve pritužbe o neregularnostima tokom izbora održanih 17. decembra prošle godine.
Ovo je izneo evropski komesar Didier Reynders, koji je na raspravi u sredu o izborima u Srbiji u Evropskom parlamentu predstavljao Evropsku komisiju.
Prema njegovim rečima, ispitivanje neregularnosti se odnosi i na lokalne izore, kako u Beogradu, tako i u drugim sredinama.
Reynders je izneo očekivanje da će Srbija odmah početi sa primenom svih preporuka koje će izaći iz konačnog izveštaja kancelarije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR).
“Spremni smo da podržimo Srbiju u njenoj implementaciji tih preporuka. Pratimo proteste u Srbiji posle izbora. Dozvolite mi da naglasim važnost i pravo na održavanje mirnih demonstracija. U isto vreme, nasilje nije rešenje i nije prihvatljivo”, poručio je evropski komesar.
Rasprava o Srbiji je uvedena u dnevni red plenarne sednice Evropskog parlamenta pošto je grupa političkih partija iznela usmeni zahtev da se vanredno održi debata.
Usmeni zahtev da se ova debata uvrsti u agendu su podneli socijaldemokrate, liberali, zeleni i levičari.
Zahtev je u ime ovih partije 15. januara izneo Andreas Schieder, evropski zastupnik iz redova socijaldemokrata, druge po veličini političke grupacije u Evropskom parlamentu.
On je u sredu tokom rasprave kazao da, umesto da obezbede transparentnost, “predsednik i premijerka Srbije [Aleksandar Vučić, Ana Brnabić] najoštrije i najgore kritikuju međunarodne posmatrače izbora”.
On je među nepravilnostima spomenuo “fantomske birače, kupovinu glasova, kao i jednostrano medijsko izveštavanje”.
Evropski parlament je imao posmatračku misiju za izbore u Srbiji. Na njenom čelu je bio evropski zastupnik, Klemen Grošelj.
Grošelj je tokom rasprave ponovio da su u izbornom procesu potvrđene nepravilnosti koje su, kako je rekao, dokazale da zemlja ima ozbiljan problem u ispunjavanju osnovnih demokratskih standarda i u sprovođenju slobodnih i poštenih izbora.
“Ono što je novo je brutalna otvorenost kojom su se te nepravilnosti dešavale. U stvari, izgledalo je da srpskim vlastima nije ni do toga. Zašto? Zato što su i dalje uvereni da se ništa neće dogoditi. I, nažalost, u pravu su. Reakcija Komisije i Saveta bila je, blago rečeno, veoma meka. To je suština problema naše politike proširenja u celini. Pitanje je da li će EU insistirati na implementaciji naših temeljnih demokratskih vrednosti i principa, kao što je princip da su slobodni i fer izbori temelj Evropske unije”, poručio je Grošelj.
Ranije su evropski narodnjaci pokušali da spreče raspravu o Srbiji, pozivajući se na neobjavljivanje konačnog izveštaja međunarodnih posmatrača.
Evropski zastupnik Vladimir Bilčik, koji je ujedno i izvestilac za Srbiju u Evropskom parlamentu, tokom nastupa je poručio da očekuje da se zemlja okrene ka evropskoj budućnosti.
“Želim Srbiji da se manje fokusira na tragičnu prošlost i fokusira više energije ka boljoj budućnosti. Želim Srbiji sve najbolje u donošenju hrabrih i pravih izbora zarad ljudi u Srbiji i radi Evrope”, poručio je Bilčik.
Vanredni parlamentarni i lokalni izbori u Srbiji su održani 17. decembra 2023.
Opoziciona koalicija “Srbija protiv nasilja” ne prihvata rezultate i traži ponavljanje izbora, navodeći da je vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) do pobede došla izbornom krađom.
Ta stranka i državni vrh ove navode demantuju.
Od održavanja izbora, deo opozicije je svake večeri organizovao proteste sa zahtevom da se rezultati ponište.
O izborima o Srbiji će se ponovo, naredne nedelje, raspravljati u Evropskom parlamentu.
Rasprava će biti održana u spoljnopolitičkom komitetu Evropskog parlamenta, na sastanku zakazanom 23. januara.
Posle rasprave 17. januara, očekuje se da se o izborima u Srbiji izglasa rezolucija Evropskog parlamenta na plenarnoj sednici u februaru.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.