NEMOĆ POLJOPRIVREDNIKA PRED ZAKONOM O POLJOPRIVREDNOM ZEMLJIŠTU: TRAKTORI U ZIMSKOM SNU

Bez obzira na to što su svesni šta usvajanje ovog zakona znači za njih, nespremni da sami učine bilo šta, poljoprivrednici pomoć traže od drugih

„Zakon će biti usvojen. Šta da radimo?“

„Organizujmo se i izađimo na proteste. Drugo ne možemo.“

Ovako je izgledao dijalog između dva od punih tridesetak prisutnih, koji su u utorak došli na tribinu
Udruženja poljoprivrednika posvećenu skorašnjem usvajanju Zakona o poljoprivrednom zemljištu.

Od bezemljaša do feudalaca

Ta brojka od tridesetak prisutnih i tek jedan stidljivi predlog o organizovanju protesta – bez ikakve podrške ostalih – najbolje odslikava stanje duha u kom se većina poljoprivrednika danas nalazi.

A teško je poverovati u to da poljoprivrednicima nije jasno da će nakon usvajanja Zakona vrlo brzo – prvo na 30 godina, a onda i trajno – ostati bez mogućnosti da obrađuju najmanje 30, a ponegde i preko 50% zemljišta u državnom vlasništvu za koje su se do juče nadmetali na licitacijama. Jasno im je, znači, da će vrlo brzo „Tönniesu“ – za kog vele da u Nemačkoj nema zemlje ni da napuni jednu saksiju – ovim zakonom biti omogućeno da tokom tri decenije na ime 21 farme svinja gospodari i do 260.000 hektara! Pa opet ćute.

Jasno im je i da zovu istog zakona neće moći odoleti ni domaći tajkuni, pa makar iz bankarske čarape izdvojili poslednji cent na ime kredita kog će, naravno, uredno vratiti. Pa opet mrmljaju sebi u bradu.

Jasno im je i da pobodena tabla „Investitor – zauzeto!“ znači dodatno pražnjenje sela, a ne punjenje obora kako glasi priprosti prevod od države propagiranog „razvoja stočarstva“ nakon ulaska u posed nemačkih, arapskih ili domaćih tajkuna, čija su kraljevstva odreda građena generacijama unazad. Pa opet muk.

Znaju poljoprivrednici i da ih od 1. septembra 2017. čeka još gora izvesnost. Od toga će se datuma, naime, već postojećim matijevićima, kostićima, miškovićima i sličnim seljacima pridružiti i stranci koji će, bez ikakvih ograničenja, moći kupovati domaće zemljište. Pa opet ništa.

Kopanje po jalovini

U tom smislu, zahtev Udruženja poljoprivrednika da Skupština grada održi vanrednu sednicu na kojoj bi se odbornici izjasnili šta misle o ovom zakonu, kopanje je po jalovom zemljištu iz bar dva razloga.

Prvo, zbog toga što je teško poverovati da će se aktualni predsednik Skupštine grada Ilija Maravić – ma koliko možda i „razumeo problem“ – zameriti svojoj stranci (Srpskoj naprednoj, za one koji možda ne znaju) i sazvati sednicu na kojoj bi se kritikovalo i pljuvalo po projektu kog je Božanski ionako napravio kao miraz stranim udvaračima.

I drugo, čak i da sednica bude održana, pa čak i da većina odbornika stane na stranu poljoprivrednika (što ne bi bilo nemoguće, jer su Savez vojvođanskih Mađara, Mađarski pokret, Demokratska stranka, Demokratski savez Hrvata u Vojvodini, Liga socijaldemokrata Vojvodine, a možda i još poneko protiv ovog zakona), odluka Skupštine grada nema nikakvu obavezujuću snagu prema dva stepenika višoj instanci – Skupštini Srbije.

To što sami poljoprivrednici nemaju ni snage ni volje da bilo šta učine za sebe, pa to traže od drugih, iskoristili su, a ko bi drugi – političari.

Tako je Predsedništvo LSV-a za 26. ovog meseca rezervisalo mesta u kabinama traktora koji će se uputiti na protestnu vožnju „za Beograd“ povodom Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Bez obzira na to što se – istina, uz bogatu maštu – ovaj potez ligaša može tumačiti i kao repertoar predizborne kampanje ove stranke, izlet do Beograda možda i potakne poljoprivrednike da svoje u zimski san utonule traktore malo češće izvedu u šetnju.

Zlatko Romić (Magločistač)