Osnuješ medij u Borči neposredno pred konkurs – dobiješ novac u Subotici

Šta spaja Borču, Suboticu i Odžake? Kako su izvesna Tijana Vlahović, s gotovo istovetnim projektnim prijavama, a komisije u Subotici i Odžacima sa svojim dijametralno suprotnim odgovorima na te prijave, ogolili medijske konkurse u Srbiji, na koje se profesionalni mediji već godinama ne javljaju, a bez kojih ne biste ni znali kako se troši vaš novac namenjen za informisanje?

Jer, zahvaljujući širokom spektru tumačenja medijskih zakona, dovoljno je par meseci pred konkurs osnovati firmu, na primer u Borči, i aplicirati – pa kakve “sreće” budete. U Subotici dobijete, u Odžacima ne. Jedno je sigurno da je redovni “srećnik”, pogađate – Vladan Stefanović, čiji je medijski konglomerat, nastao i rastao na talasu sreće u medijskim konkursima, i ove godine uzeo najveći deo subotičkog medijskog “kolača”.

Izvesna Tijana Vlahović 16. decembra 2022. godine osnovala je preduzetničku radnju „PR Proizvodnja kinematografskih dela, audio-vizuelnih proizvoda i televizijskog programa PURITY MEDIA Borča“. Nepuna dva meseca kasnije, 10. februara 2023. godine, gradonačelnik Subotice raspisuje konkurs za sufinansiranje medijskih sadržaja.

Tijana Vlahović podnosi 27. februara 2023. godine prijavu projekta pod nazivom „Subotica u Srcu“. Komisija u sastavu Jelena Dopuđ iz Društva novinara Vojvodine, Jelena Crnogorac, kao nezavisni medijski stručnjak i Šara Lacko Varju iz Udruženja mađarskih novinara Vojvodine, procenjuju da su ovim projektom „identifikovane i jasno definisane potrebe ciljnih grupa i da je projekat usklađen sa realnim problemima, potrebama i prioritetima ciljnih grupa“.

„Projekat doprinosi razvoju medijskog pluralizma, razvoju ljudskih prava i istitnitom, nepristrasnom, pravovremenom i potpunom informisanju građana, što u potpunosti odgovara nameni konkursa“ – zaključi stručna komisija i dodeli traženih pola miliona dinara osobi i PR agenciji osnovanoj nepuna dva meseca pre konkursa. Sve u skladu sa nazivom firme (Purity – čistota, u prevodu sa engleskog).

Inače, kada u Gugl ukucate naziv firme i ime preduzetnice neće dobiti gotovo ništa. Osim dokumenta da je dotična sličan projekat podnela i na konkurs u Opštini Odžaci, tražeći isti iznos sredstava.

Ali, za razliku od komisije u Subotici, komisija u ovom gradu procenjuje da prijava ipak nije „usklađena sa realnim problemima, potrebama i prioritetima ciljnih grupa“.

Takođe, za razliku od Subotice, koja to nije učinila ni u jednom slučaju, komisija u Odžacima navodi i medij na kojem bi se sadržaj proizveden sa ovom podrškom plasirao – volimsrbiju.com.

Za razliku od prethodnih godina, kada su izbori održavani u proleće, pa – povezano s tim ili ne – i medijski konkursi raspisivani već početkom godine, u 2023. godini konkurs je raspisan nešto kasnije, a rešenje o raspodeli sredstava doneto sredinom maja meseca.

Za medije je na taj način opredeljeno po konkursu 44,1 milion dinara. Za ova sredstva podneto je 75 prijava, a za finansiranje, odnosno sufinansiranje je odabrano njih 40.

Osim činjenice da je „pobednik“ ovog konkursa medijska mašinerija povezana sa Vladanom Stefanovićem, ovogodišnji konkurs i raspodelu karakteriše i rascepkanost, gde su za određene medije ili ljude povezane sa njima sredstva odobravana po nekoliko pojedinačnih projekata, kao i činjenica da su sredstva odobravana pojedinim medijskim radnicima iz tih ili drugih medija, koji su za njih konkurisali putem svojih udruženja građana ili preduzetničkih radnji.

Takođe, Subotica se i ove godine odlučila za sufinansiranje medijskih sadržaja medija iz drugih gradova, među kojima su mediji koji prednjače u kršenju Kodeksa novinara Srbije, poput dnevnog lista „Alo“, ili na prvi pogled nemaju ama baš nikakve veze sa ovim gradom, kao u slučaju „Purity media“ iz Borče.

Da počnemo od Vladana Stefanovića koji je poznatiji široj javnosti po spornim privatizacijama lokalnih medija u Vojvodini i bliskosti sa SNS, kao i po učešću u spornim komisijama za medijske projekte, čiji mediji godinama unazad dobijaju najviše novca na lokalnom konkursu za medije u Subotici.

Mediji koji pripadaju ComNet mreži čiji je nominalni zamenik predsednika, čiji je on nominalni direktor-vlasnik ili se nalaze na istoj adresi u vlasništvu članova njegove uže porodice, dobili su na ovogodišnjem konkursu 12,1 milion dinara. VTV DOO 4,5 miliona, magazin “Dani” 3,6 miliona, a V production i Radio Subotica po 2 miliona.

I to nije sve. Doneta su i dva rešenja u iznosu od 2,2 miliona dinara o pojedinačnim davanjima, koliko je budžetom namenjeno, na šta gradonačelnik ima pravo. Tako su 13. novembra doneta dva rešenja o dodeli novca za Radio Suboticu, u iznosu od 1,9 miliona dinara, za projekat “Nauči – ne rizikuj” koji, kako je navedeno u dokumentaciji “nije mogao biti planiran u vreme raspisivanja konkursa”, i za Fondaciju Panoniju, to jest, RTV Panon, u iznosu od 250.000 dinara, za projekat “Čitalački dnevnik”.

Na poziciji broj dva po ukupnom iznosu su YuEco DOO Jožefa Pintera i Eco media njegovog šefa tehnike Gorana Polovine, sa ukupno 10,65 miliona dinara. Po dve konkursne prijave YuEco je dobio 7,8 miliona dinara, dok je Polovina, kao preduzetnik „Eco media“ na konkursu dobio 2,85 miliona dinara.

Goran Polovina nije jedini medijski radnik u Subotici čije ime se pominje među dobitnicima na subotičkom medijskom konkursu. Jer su podršku dobila i udruženja ili preduzetničke radnje, čiji osnivači su novinari ili zaposleni u medijima. Tako je za Udruženje „Malin“ dopisnice Pinka Sandre Iršević opredeljeno 140.000 dinara, „Artlajn“ Sonje Rusić sa TV K23 200.000 dinara, koliko je opredeljeno i za Udruženje „Info inicijativa“ Branke Balaban.

“Nove subotičke novine” po ovom konkursu su dobile ravno dva miliona dinara.

Ako pogledamo manjinske medije, odnosno medije s tim predznakom, najviše sredstava je dobila Fondacija „Panonija“ koja stoji iza RTV Pannon, ukupno 2,3 miliona dinara. Bunjevački mediji i udruženja dobili su ukupno 630.000 dinara, a hrvatski 750.000 dinara. Mnogo manje u odnosu na medije čije sedište nije u Subotici.

Tako je Novosadska TV dobila 1,6 miliona, “Dnevnik – Poljoprivrednik” 3 miliona, “Impres” iz Bačke Topole 1 milion, “Novosti” 800.000, Balkan Kablovska TV 500.000 dinara, a jedan od „šampiona“ kršenja Kodeksa novinara Srbije, Alo media system, 1,7 miliona dinara.

Zajedno sa Tijanom Vlahović i njenom „Suboticom u srcu“, mediji čije je sedište van Subotice dobili su ukupno 9,1 milion dinara. Gotovo svaki peti dinar iz subotičkog budžeta namenjenog medijima.

Kolundžija: Novac se deli bez jasnih i objektivnih kriterijuma

Novi Zakon o javnom informisanju donosi određene novine u delu o projektnom sufinansiranju, rekao je za Magločistač novinar Cenzolovke Denis Kolundžija, navodeći da posle iskustva sa prethodnim zakonom o javnom informisanju nema ni grama iluzije da će novi zakon u potpunosti ispuniti svrhu svog donošenja.

“Samim tim nemam ni iluzija da neće privući dosadašnje sledbenike ‘kreativnog’ tumačenja zakona, kakvih smo imali napretek svih ovih godina na polju projektnog sufinansiranja medija. Samo im treba dati vremena da prouče ovaj novi obiman zakon”, ocenio je Kolundžija.

On smatra da je većina profesionalnih medija vremenom odustala od učešća na konkursima pošto su retko kad bili među „srećnim dobitnicima“ na konkursima.

“Odustajali su zbog načina na koje su konkursne komisije odlučivale o dodeli javnog novca, ali pre svega – kojim medijima je išao taj novac. Bez jasnih i objektivnih kriterijuma pri dodeli novca, profesionalni mediji uvideli su da je besmisleno da se uopšte i trude da se prijavljuju jer se sve to pretvorilo u šaradu, u dobro podmazan mehanizam za namirivanje podobnih medija. Ili makar onih kojima zbog dobijenog novca, najčešće mrvica, neće pasti na pamet da ‘talasaju’“, kazao je Kolundžija.  

Profesionalni mediji u procesu projektnog sufinasiranja imaju posebnu ulogu, dodao je, a to je da o samim konkursima, odnosno njihovim ishodima informišu javnost.

“Bez njih, ništa se ne bi ni znalo o tome kakvi se sve projekti sufinansiraju, koji mediji prihoduju milione na konkursima i ko su članovi komisija koji predlažu raspodelu novca”, podsetio je Kolundžija.

Pojedini članovi komisija u Srbiji obično nemaju problem s tim da svoj potpis stave ispod predloga o dodeli novca među kojima su gotovo po pravilu mediji koji ne poštuju Kodeks novinara Srbije, rekao je naš sagovornik i dodao da je uglavnom reč o “osobama koje se predstavljaju kao medijski stručnjaci, novinari ili kao predstavnici ipak ne toliko poznatih novinarskih udruženja”.

“Ako oni nemaju problem s tim da se javni novac dodeljuje medijima koji krše Kodeks, kojima je profesionalna etika odvratna, koji vode hajke protiv neistomišljenika, seju paniku i šire dezinformacije, ja ne znam ni kakvi su to medijski stručnjaci, ni kakvi su to novinari a bogami ni kakva su to novinarska udruženja”, naveo je.

S druge strane, ovakav način dodele novca iz gradske kase tim medijima obezbeđuje kakav-takav opstanak, novinarima kakvu-takvu egzistenciju, a većim medijima, koji dobijaju značajnije iznose, i neki profit.

“Publici uglavnom ne donosi ništa osim propagande, ulepšane stvarnosti i hvalospeva vlastima. Ništa, baš ništa o temama i problemima koji ih tište i koji jesu od značaja za javnost”, ocenio je Kolundžija.

Tomo: Mediji bliski vlasti su alati političkih stranaka

Novinarka portala “Sabad Mađar So” (Szabad Magyar Szó) Margareta Tomo ocenjuje za Magločistač da na lokalnom nivou novac na konkursima dobijaju uglavnom oni mediji koji se ponašaju blagonaklono i ne postavljaju pitanja predstavnicima vlasti.

“Najviše novca dobijaju TV Subotica, Yu Eco, Televizija Panon, a ima i onih, za lokalne novinare nepoznatih dobitnika koji se pojavljuju ni iz čega i osvajaju više stotina hiljada dinara”, navodi ona.

Prema njenim rečima, profesionalni mediji ne dobijaju novac na konkursima, dok se “članovi komisija biraju po podobnosti, članstvu ili bliskosti sa partijama”.

Sve to, kaže, vodi ka tome da su “ti mediji postali isključivo alati ovih političkih stranaka”.

“Ovakav princip raspodele novca dovodi do homogenizacije, jer se uglavnom u svim lokalnim medijima susrećemo sa istim vestima, čast izuzecima”, ocenjuje Margareta Tomo.

Romić: Ko je lud davati sredstva medijima koji bi kopali dublje

Konkursno finansiranje medija u Srbiji, pa tako i u Subotici je stari, dobro oprobani birokratski recidiv koji služi za to da sve bude transparetno i u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima, izjavio je za Magločistač novinar “Hrvatske riječi” Zlatko Romić, dodajući da je to posebno važno jer je naša država na evropskom putu “a oči onih koji nadgledaju poštovanje medijskih sloboda su širom otvorene, što se uostalom najbolje vidi i u godišnjim izveštajima koje dobijamo”.

“Daleko zanimljiviji deo pitanja je onaj koji se tiče principa raspodele novca koji je manje transparentan, jer služi za namirivanje potreba svojih najbližih: onih sa iste linije. Ko je, naime, lud davati sredstva onima koji će ta sredstva trošiti na to da rovare po tuđoj prošlosti i sadašnjosti kad postoje oni koji ni ne pitaju za poreklo istih a kamoli da nos guraju dublje”, kaže Romić.

Stručne medijske komisije, dodaje on, imaju samo dekorativnu ulogu.

“Nešto poput popova u REM-u koji opraštaju grehe iz šeste Božije zapovesti u ‘Zadruzi’, a predsednica to ne uoči dok se ‘Parovi’ ne pobiju. Pa ih majčinski prekori. U takvom društvu biti član je – prosudite sami”, poručuje Romić.

On smatra da su i režimski mediji i vlast zadovoljni ovakvim principom raspodele novca.

“Zadovoljni su i oni koji te plaćaju da ne talasaš i oni koji ne talasaju da bi bili plaćeni. Jedino su oni u sredini (građani) izjedena stranka, dok evropski kontrolori nemaju vremena bakćati se trivijalnim stvarima poput finansiranja lokalnih medija iz gradske kase”, zaključio je Zlatko Romić.

Tekst je nastao uz finansijsku podršku BIRN Srbija u okviru projekta o javnim konkursima. Za sadržaj članka odgovornost isključivo snosi Udruženje građana „Centar građanskih vrednosti“ i redakcija portala “Magločistač”. Stavovi izneti u tekstu ne odražavaju nužno i stavove BIRN Srbija.