Foto: MS/Magločistač (arhiva)
Bačkotopolsko Ekološko udruženje ribolovaca „Jezero“ poziva ribolovce da se “konstruktivnim stavom i diskusijom priključe javnoj raspravi o Studiji o proceni uticaja na životnu sredinu projekta izgradnje zalivnog sistema ‘Lukač’”, koja će biti održana u četvrtak,16. novembra, od 11 sati, u sali većnice Opštinske uprave.
Kako navode u saopštenju, pre početka radova izvođač je bio u obavezi da uradi monitoring vode i staništa u blizini vodozahvata kako bi se definisalo nultno stanje kvaliteta vode, biološka produkcija i stepen trofije, sastav i količina prirodne riblje hrane.
“To je potrebno uraditi radi praćenja stanja i uticaja projekta na životnu sredinu, a posebno uticaja na ihtiofaunu”, navode u udruženju “Jezero”.
U svom obraćanju i prigovoru koji su uložili na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, oni naglašavaju da se “minimalni radni nivo vode nalazi na koti 97,00 mnv, što je definisano i odeđeno uslovima “Voda Vojvodine”, i da se crpljenje vode obustavlja tada, a ne na koti 96,00 mnv gde se nalazi biološki minimum.
Ovo udruženje ima primedbu i na Rešenje o uslovima zaštite prirode, koje je sastavni deo Studije, a u kojem stoji da se “primenom odgovarajućih zaštitnih sredstava kao što su rešetke i mreže prečnika ne većeg od 6mm, spreči usisavanje sitnih vodenih i močvarnih organizama”.
“Smatramo da primenom rešetki i mreža prečnika 6mm ne da se sprečava usisavanje sitnih vodenih organizama, već će se, naprotiv, omogućiti usisavanje svih sitnih vodenih organizama, pa čak i riblje mlađi. Tehničkim rešenjima na crpilištu treba sprečiti svaku mogućnost dospevanja zagađujućih materija”, navode iz Ekološkog udruženja ribolovaca.
Po pitanju kapaciteta akumulacije za navodnjavanje, ribolovci naglašavaju da se u starijim dokumentima mogu naći podaci da će se “godišnje koristiti 2,5 miliona kubika vode za navodnjavanje 500 hektara”, dok je trenutna situacija da “Zobnatica” a.d. zaliva preko 900 hektara, uz dodatno korišćenje izbušenih bunara, a sada se uz to, kako dodaju, planira priključenjenje i novog zalivnog sistema.
“Projektnom dokumentacijom obavezno predvideti postavljanje uređaja kojim se konstantno registruje količina zahvaćene vode iz akumulacije. Takođe upozoravamo da se na parceli ‘Lukač’ nalazi izbušen bunar, čiju eksploataciju u cilju zalivanja ne bi trebalo dozvoliti kako se ne bi trošile zalihe pitke vode”, kažu u saopštenju EUR “Jezero”.
Pored monitoringa vode i staništa, ribolovci smatraju da je neophodan i redovan monitoring buke, vibracija i izduvnih gasova, kao mogućih negativnih uticaja na vodu i stanište.
“Izražavamo zabrinutost zbog izgradnje i stavljanja u funkciju zalivnog sistema ‘Lukač’ u postojećim okolnostima, do momenta dok se ne reši dotok vode planiranim kanalom Adorjan–Velebit–Čantavir-Bačka Topola, čime će se obezbediti dovoljna količina vode za zalivanje, jer smatramo da će se suprotno postupanje negativno odraziti na stanje životne sredine – pogotovo na mikroorganizme koji služe kao hrana za riblju mlađ, floru i ihtiofaunu”, navodi se u saopštenju EUR “Jezero”.
4 Komentara na
“EUR “Jezero” iz Bačke Topole poziva ribolovce na javnu raspravu o izgradnji zalivnog sistema “Lukač””
Slazem se sa Viktorom, da je zbog brane u Malom Beogradu, unisten kanal u Zedniku. Ne znam kome je to islo uprilog, nisti sta je tim reseno, osim sto je kanal zarastao i unisten za pecanje.
Rečica Krivaja iza Starog Žednika je maltene presušila.Dizanjem ustava kod Malog Beograda kanal devastiran kao deca moja generacija se kupala u kanalu dubine i dva metra.Sada pustoš.Za šta plaćam naknadu za navodnjavanje i odvodnjavanje.Pitanje Žedničaninu direktoru DTD u Novom Sadu?
Ni po koju cenu netreba im dozvoliti navodnjavanje. Jezero je i onako prazno. Ako bude trebelo okupljati se i protestovati svaki dan
Bravo za EUR”Jezero”
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.