Bačka Topola: Truje li nas sve ono što godinama smrdi?

Stanovnici opštine Bačka Topola se duže od dve decenije žale na neprijatne mirise koji se povremeno šire vazdušnom linjom i do 10 kilometara od južne industrijske zone u tom mestu.

Objašnjavaju da neprijatni mirisi dolaze iz rečice Krivaje u koju se upušta industrijska otpadna voda, kao i sa farmi pilića “Perutnine-Ptuj” i iz kafilerije “Žibel” AIK-a Bačka Topola, zatim im smeta i nešto što opisuju kao “mirise zavarivanja”.

U prilog nezadovoljstvu i strahovanju lokalnog stanovništva ide i činjenica da zvaničnih podataka o kvalitetu lokalnog vazduha nema, jer Opština Bačka Topola još nije usvojila Plan javnog zdravlja, čije je usvajanje u nadležnosti jedinica lokalne samouprave, a u okviru kojeg će se pratiti i stanje vazduha.

“Kada fabrika ispusti u vazduh smrad, vi znate da će to da prestane za sat vremena. Međutim, kada počne da smrdi iz reke, onda možete da očekujete da će to da traje i nedeljama i da za to vreme nema sušenja veša i sedenja u dvorištu”, objašnjava za VOICE Ildiko Menđan Pletikosić, psihološkinja i članica Ekološkog pokreta “Za sadašnjost i budućnost” iz Bajše, sela u koje Krivaja dotiče iz bačkotopolske južne industrijske zone.

“Iako je rad prečistača otpadnih voda sada primetan, i ovog leta se u Bajši osetio nesnosan smrad iz Krivaje, koji tera na beg. Odavde ljudi nestaju, a problem nedostatka posla više nije prisutan. Kada vas neko godinama maltretira smradom, imate potrebu da bežite odatle”, ocenjuje naša sagovornica i dodaje da veruje da bi problem mogao da se reši u okviru lokalne zajednice.

“Lokalna zajednica bi morala da funkcioniše kao jedna celina, koja će prepoznati jedan lokalni problem kakav je ovaj i vršiti pritisak na bahatost, na ono što ugrožava druge. Jer, ovo je i jedna vrsta psihičkog nasilja nad lokalnim stanovništvom i samo lokalna zajednica treba da ima volje i stručnih kapaciteta da to nasilje prekine”, smatra Ildiko Menđan Pletikosić.

Prioritet na rečima

Iz Opštine Bačka Topola za VOICE kažu da im zaštita životne sredine „predstavlja prioritet” te da se konačno u vezi sa tim pristupilo izradi planskih dokumenata.

“Ne raspolažemo podacima vezano za monitoring kvaliteta vazduha, ali će to biti obuhvaćeno Planom javnog zdravlja opštine, čijoj smo izradi pristupili. Merenje kvaliteta vazduha će biti ustaljena praksa u našoj opštini”, navode iz Opštinske uprave ne precizirajući kada će se sa merenjima krenuti.

U istom pisanom odgovoru za VOICE je potvrđeno i da Bačka Topola nema ni inspektora za zaštitu životne sredine, uz nagoveštaj da će to radno mesto „uskoro biti popunjeno”.

Iz Agencije za zaštitu životne sredine takođe kažu da nemaju podatke o kvalitetu vazduha u Bačkoj Topoli i dodaju da nepostojanje planiranog monitoringa, ostavlja prostora za različita tumačenja zakonskih propisa.

“Nedostatak planskih dokumenata vezanih za zagađivanje životne sredine onemogućuje dobro planiranje aktivnosti vezanih za uspostavljanje adekvatnog samomonitoringa u skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine. Pored toga, takvo stanje omogućuje različita tumačenja podzakonskih akata koji propisuju detaljne obaveze vezane za samomonitoring, što za posledicu ima i manju efikasnost mera zaštite životne sredine”, smatraju u Agenciji.

Ko su najveći zagađivači vazduha Bačke Topole?

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, u proteklih pet godina evidentirana je emisija zagađujućih materija u vazduh iz izvora nekoliko pravnih lica i preduzetnika: “Perutnina Ptuj – Topiko” d.o.o iz klanice i sa farme živine u Mićunovu, Bajši i Repro centru, zatim iz “Žito-Bačke” d.o.o, RJ “Žibel” AIK-a “Bačka Topola”, iz “Termovent” SC livnice čelika i njihove topionice, kaluparnice i čistionice, zatim sa farme svinja “Orahovo” DOO, “Pobede” a.d, DOO “Doža Đerđ”, potom iz SZR “Zaštita metala Sava” preduzetnika Stojana Stojanovića, kao i iz “Sile” d.o.o. iz Stare Moravice.

Najviše amonijaka, koji uzrokuje neprijatne mirise, za poslednjih pet godina emitovala je farma svinja “Doža Đerđ”, dok su praškaste materije u vazduh Bačke Topole emitovale samo DOO “Žito – Bačka” i “Termovent” livnica čelika, koja i jedina od lokalnih zagađivača ima sudsku presudu zbog prekoračenja dozvoljene granice emisije.

Naime, Pokrajinski sekraterijat za urbanizam i zaštitu životne sredine podneo je na osnovu inspekcijskog nadzora prijavu za privredni prestup protiv livnice zbog emitovanja praškastih materija u vazduh u količini iznad dozvoljene. Za ovakav prekršaj livnica je krajem 2018. godine kažnjena sa ukupno 800 hiljada dinara, dok je odgovorna osoba osuđena na novčanu kaznu od 80 hiljada dinara.

Zakonom o zaštiti vazduha definisano je da je operater stacionarnog izvora zagađivanja, kod koga se u procesu obavljanja delatnosti mogu emitovati gasovi neprijatnog mirisa, dužan da primenjuje mere koje će dovesti do redukcije mirisa iako je koncentracija emitovanih materija u otpadnom gasu ispod granične vrednosti emisije.

“Žibel” jedini odgovorio, tvrde da su odgovorni prema životnoj sredini

Od nekoliko zagađivača kojima se VOICE obratio za razgovor na ovu temu, odgovore su dali jedino u kafileriji “Žibel”, gde tvrde da obavezne godišnje laboratorijske analize koje sprovode, kao i one povremene u cilju samomonitoringa, pokazuju da vazduh koji izlazi iz biofiltera na bazi borove kore – zadovoljava sve kriterijume.

“Nama je najveći problem kada za celu fabriku, pa samim tim i za biofilter, bez najave nestane struje, što nam se ove godine dešava veoma često. Tada biofilter staje, ne rade ventilatori i ispušta se vazduh koji nije prečišćen”, objašnjava vlasnik AIK-a” Bačka Topola Željko Stanić i napominje da se ovo dešava i pored toga što od prošle godine imaju sopstveni trafo.

Na pitanje da li je ovaj problem moguće rešiti agregatom, on odgovara da je takvo rešenje nemoguće jer je ceo proizvodni sistem na više od četiri hiljade kvadratnih metara uvezan i lančan, te da uključuje 160 različitih elektromotora.

Činjenica je, međutim, kako dodaje, da “tu moraju još da se obezbede akcidentne situacije i reše što pre, iako i vazduh opterećen amonijakom koji se ponekad širi gradom, zasigurno nije štetan po ljudsko zdravlje”.

“Mi nismo imali nijednog obolelog radnika. Taj vazduh u sebi nema štetnih materija, jer mi ne radimo sa gvožđem ili tvrdim metalima. Nemamo problem zatrovanosti životne sredine, jer ne prerađujemo sirovinu bolesne životinje, već samo zdrave i nema štetnih materija koje bi ugrožavale ljudsko zdravlje”, tvrdi Stanić.

Po pitanju otpadnih voda, u “Žibelu” tvrde da su taj problem trajno rešili.

“AIK je ovih dana puštanjem u rad sekundarnog prečistača voda stavio tačku na zagađivanje Krivaje. Tu smo, pošto je nemoguće obezbediti rad prečistača vode u 100 posto situacija, obezbeđeni u bar 95 odsto. Otpadna voda je sada bez mirisa i čista”, kaže Željko Stanić, vlasnik AIK “Bačka Topola”.

Upitan da oceni zakonsku regulativu koja u Srbiji uređuje ekologiju, Stanić kaže da su zakoni dobri, ali da je njihova primenjivost teška jer firme nemaju novca.

“Poslednje procene govore da bi za rešavanje ekoloških pitanja na nivou Srbije bilo potrebno 11 milijardi evra. Te pare Srbija nema. Ekologija nije profitabilna stvar, ona košta, ali se zdrava sredina mora čuvati. Zato moramo biti razumni, i jedni moraju da rade u unapređenju procesa tehnološke proizvodnje, a drugi da to prate i cene kada vide da neko nešto radi po tom pitanju”, smatra Stanić.

“Smrad ne mora da bude znak da je vazduh zagađen”

Prema informacijama Zavoda za javno zdravlje Subotica (ZZJSU) u toku je izrada publikacije Zdravstveno stanje stanovništva opštine Bačka Topola, za potrebe rada novooformljenog Saveta za zdravlje, kojim predsedava direktorka bačkotopolskog doma zdravlja, radiološkinja dr Čila Ileš.

Ona za VOICE najavljuje da planiraju ozbiljnije da se bave problemima očuvanja i unapređenja zdravlja lokalnog stanovništva.

Prema njenom viđenju, premda neprijatni mirisi koji se povremeno šire gradom i izazivaju nelagodu, to ne mora da znači da je vazduh i zagađen.

“Pokušavam da izbegnem duži boravak na takvom vazduhu što je često neizvodljivo. Stvara mi određenu dozu uznemirenosti i nervoze, a verujem da je slično i kod ostalih stanovnika. Međutim, smrad ne mora značiti i da je vazduh zagađen, zbog čega je jako bitno to što se planira analiza kvaliteta vazduha koja podrazumeva ispitivanje prisustva čestica koje dokazano mogu dovesti do oštećenja zdravstvenog stanja”, navodi dr Ileš.

Iz ZZJSU kažu da je osetljivost ljudi na mirise različita, te da samim tim ne reaguju svi jednako na dugoročno izlaganje neprijatnim mirisima.

“U većini slučajeva, simptomi zavise od vrste supstance, njene koncentracije u vazduhu, učestalosti i trajanja izlaganja neprijatnom mirisu, kao i od individualnih faktora kao što su pol, uzrast, zdravstveno stanje i drugi. Uglavnom su mlađa deca, ženske osobe, trudnice, stariji, osobe sklone alergijama, oboleli od astme osetljiviji na mirise u odnosu na opštu populaciju.”, objašnjava prim. spec. dr Karolina Berenji ZZJSU.

Kako ona dodaje, simptomi koji se mogu javiti usled dugotrajnog izlaganja neprijatnim mirisima su glavobolja i mučnina, zatim iritacija očiju i disajnih puteva, zapušenost nosa, kašalj, stezanje u grudima, vrtoglavica, potištenost, pa i anksioznost.

“Problem ukazuje da je narušen kvalitet života čitave jedne sredine”

Iz Kabineta Republičkog zaštitinika građana za VOICE kažu da su predstavnici te institucije 2015. godine na terenu ustanovili “nepravilnosti u radu postupajućih organa, te dali preporuke sa mišljenjemu vezi sa ovom pritužbom”.

“Dugogodišnji problem neprijatnih mirisa u ovoj sredini, odnosno činjenica da u ovakvim uslovima žive meštani Bačke Topole i okolnih mesta već dugi niz godina, iako faktički ne ugrožava njihovo zdravlje, ukazuje da je narušen kvalitet života čitave jedne sredine, pri čemu se ne preduzimaju efikasne mere da se emisija neprijatnih mirisa zaista i smanji”, navedeno je u mišljenju Ombudsmana.

U istom dokumentu, kao glavni problem zaštitinik građana vidi činjenicu da u domaćem pravnom poretku nisu predviđene preciznije odredbe koje bi regulisale merenje i upravljanje neprijatnim mirisima, iako postoji standard za određivanje koncentracije neprijatnih mirisa, dok istovremeno u Srbiji ne postoji akreditovana laboratorija koja bi odmerila vrednosti emisije gasova neprijatnih mirisa, odnosno obavila olfaktometrijska merenja.

Profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu dr Božo Dalmacija učestvovao je, između ostalog, u formiranju skale graničnih vrednosti i emisije otpadnih voda, izradi metodologije njihovog monitoringa, kao i u kreiranju uredbe o kvalitetu površinskih i podzemnih voda i sedimenata.

Prema njegovom mišljenju, razlozi zašto Bačka Topola još uvek ne zna kakav joj je vazduh, jesu nedostatak interesovanja za to, ali i novca i struke.

“Plan monitoringa dosta košta, što znači oko tri-četiri miliona dinara za Bačku Topolu. Druga stvar je da ako bi merenja počela, onda bi se saznalo kakav je vazduh, imali bismo brojeve na osnovu kojih bi se vodila politika, za koju su potrebni stručni ljudi. Ovako, mi samo nagađamo da li je vazduh zagađen ili nije, jer niko nema broj. U tom smislu bi i država i pokrajina trebalo da ulože sredstva”, kaže Dalmacija.

Za svaki pojedinačan izvor neprijatnih mirisa, kako kaže, postoji jednostavno tehničko rešenje.

“Problem nestanka struje na biofilteru bi mogao da se reši agregatom zadovoljavajućeg kapaciteta koji bi pokrenuo ventilator u biofilteru. Pored toga u ’Žibelu’ svi izvori gde se može pojaviti smrad treba da se drže pod visokim stepenom čistoće i velikom kontrolom”, objašnjava Dalmacija.

Kao alternativu on navodi i postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, “na biološki i najprostiji način“, gde bi mogao da se reši i problem mirisa iz kontejnera sa animalnim otpadom, tako što se gasovi usmeravaju na postrojenje, gde se izvrši oksidacija neprijatnog mirisa.

Izgradnjom postrojenja bi se tako, dodaje, rešio i neprijatan miris iz otpadne vode, ali i vazduha.

“Farme bi trebalo da održavaju sedimentaciju kako treba i radi samih pilića, jer amonijak u većoj količini može da dovede i do pomora u objektu. Zbog toga imaju ventilaciju, koja bi takođe trebalo taj amonijak da usmerava na neki biofilter. A izmet da se iznosi napolje i ne gomila, već da se rastresa po predviđenoj površini. Ako je potrebno i sa te površine treba da se ventilatorom izvlači gas koji se usmeri na biofilter i onda ni tu ne bi bilo mirisa”, objašnjava prof. Dalmacija.