Kladionice i slot klubovi iza svakog ćoška, a i škole: Život nije igra na sreću

Šta je zajedničko bardu jugoslovenskog glumišta Radetu Šerbedžiji i starleti Staniji Dobrojević?

Potom, jednom od promotera aktuelne vlasti, Aci Lukasu, koji nam poručuje da su „pravi igrači na pravom mestu“, a onda i jednom od žešćih kritičara istog tog vladajućeg režima, Raletu Milenkoviću, koji viče „Sunce ti, kakav nalog!“?

Tu je i Miki iz Kupinova, zvezda rijaliti programa za čije je prikazivanje tražena zabrana nakon kulminacije moralnog sunovrata naših društava oličenog u tragediji u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, ali i Branko Đurić Đuro, zvezda “Top liste nadrealista” koja je pre više od tri decenije opisala kako će taj sunovrat izgledati, obojica u društvu zvezda svetskog fudbala „u penziji“, Batistuta Gabrijela i Ronaldinja.

Svima njima je zajedničko da nisu odoleli zovu novca kompanija koje se bave klađenjem, a koje su okupirale reklamne prostore sportskih televizija i poslovne prostore novogradnje u Srbiji – zemlji u kojoj se ministarka zdravlja ponosno slika sa predstavnicima fondacije iza koje se nalazi firma koja se bavi – porokom.

Jer, klađenje je vrsta kockanja. A za kockanje nas učiše da je porok. Glede ovog poroka, učeni smo i da je „kuća uvek na dobitku“. A taj dobitak je u prošloj godini iznosio više od 80 miliona evra.

Toliko su kuće u plusu, a kladioničari u minusu, koji je još i veći ako se dodaju svi porezi koje kladionice plaćaju u Srbiji, sponzorstva najvećih sportskih klubova i takmičenja. Jer, bar kada je o fudbalu reč, nema ni jednog tima koji na svojim dresovima ne nosi neki od amblema kladionica, koje su i naslovni sponzori najvećih sportskih takmičenja. Plus ono što odlazi za rad fondacija koje osnivaju kladionice za društveni i humanitarni rad – praćen osmehom ministarke zdravlja.

Dok je duvanska i industrija kafe i alkohola ograničena na više načina i opterećena akcizama, sektor klađenja nema tih problema, pa tako jedna od kladionica ima i svoju fondaciju koja sarađuje sa Ministarstvom zdravlja, i to na „zajedničkoj realizaciji društveno odgovornih aktivnosti u cilju promocije zdravijeg načina života i poboljšanja uslova rada zdravstvenih ustanova širom Srbije”.

Sve to je moguće zahvaljujući uplatama, na šalterima kladionice ili onlajn, koje su gro prihoda kompanija koje se bave klađenjem, a koji su u prošloj godini iznosili bezmalo 87 milijardi dinara.

Kladionice u plusu…

Uprava za igre na sreću Ministarstva finansija na svom sajtu pruža informacije o svim priređivačima igara na sreću, koji su razvrstani u šest kategorija.

Ako se posmatraju samo kompanije koje se bave pružanjem usluga klađenja i onlajn klađenja, u Srbiji ih ima ukupno 27.

Prema bilansima uspeha iskazanim u redovnim ili konsolidovanim godišnjim finansijskim izveštajima, dostupnim na sajtu Agencije za privredne registre (APR), ukupan poslovni prihod tih 27 privrednih društava koja se bave pružanjem usluga klađenja i onlajn klađenja u 2022. godini iznosio je 86.987.113.000 dinara.

Njihov ukupan neto dobitak iznosio je, pak, više od 11 milijardi dinara – 11.289.985.000, dok su ukupni neto gubici nešto manji od milijardu i po dinara – 1.458.599.000. Kada se podvuče račun, kladionice u Srbiji su prošle godine bile “u plusu” skoro deset milijardi dinara – 9.831.386.000.

Ako uzmemo da je prosečan kurs dinara u odnosu na evro u 2022. godini bio 117,4, onda ispada da su ukupni poslovni prihodi kladionica u Srbiji prošle godine bili skoro pa 741 milion evra, neto dobici nešto viši od 96 miliona, a neto gubici 12,4 miliona, tako da je klađenje u Srbiji prošlu godinu završilo u plusu od 83.6 miliona evra.

Ili, u proseku, tri miliona evra po kladionici, s tim da taj podatak treba uzeti s rezervom, jer je 17 kladionica poslovalo pozitivno, a ostatak je bio u minusu, među kojima je nekoliko onih koje su se tek u poslednjih godinu ili dve pojavile na tržištu.

… a društvo u minusu?

Septembra ove godine jedna opoziciona partija je pokrenula pitanje tretmana industrije igara na sreću od strane države, postavljajući zahteve da se reklamiranje kladionica zabrani, a porez na dobit priređivača igara na sreću poveća na 50 odsto “kako bi se suzbio ovaj porok od kojeg su mnogi mladi ljudi zavisni”.

Predstavnici opozicione partije tom su prilikom izneli podatak da je u Srbiji 300 hiljada građana zavisno od kockanja, te da je Srbija druga u Evropi po broju kladionica po glavi stanovnika, a ima ih ukupno – 2.900.

Iz Udruženja priređivača igara na sreću (UPIS) ubrzo je, međutim, stigao odgovor u kom se navodi da se radi o “neodmerenim, proizvoljnim i netačnim izjavama”, kojima se nanosi ogromna šteta i društvu i privredi zemlje, a koje su usmerene na “sticanje jeftinih političkih poena”.

Jer, ističu iz UPIS-a, od igara na sreću u Srbiji trenutno direktno ili indirektno živi preko 100 hiljada ljudi, dok prihodi državnog budžeta iznose oko dva procenta bruto društvenog proizvoda (BDP). Dalje, na rehabilitaciju vezano za igre na sreću u Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj u Beogradu poslato je tek 108 građana, dok se po broju kladionica po glavi stanovnika Srbija nalazi na sredini lestvice evropskih zemalja.

Takođe, ocenjuju iz ovog udruženja, važeći Zakon o igrama na sreću je prilagođen svim evropskim i svetskim standardima i nije niti blaži niti stroži u odnosu na slične normativne akte u drugim državama.

Iz UPIS-a navode da priređivači igara na sreću – pored svih poreskih nameta koje plaćaju i drugi privredni subjekti – izmiruju i dve dodatne naknade po osnovu navedenog zakona, za odobrenje i za priređivanje, na osnovu čega se u republički budžet 2022. godine slilo oko 250 miliona evra, dok se ukupni doprinos državnoj kasi kreće oko 550 miliona evra na godišnjem nivou.

Istovremeno, zaključuju iz UPIS-a, dobit svih priređivača igara na sreću, a ima ih 65 registrovanih, iznosila je prošle, 2022. godine, oko 100 miliona evra.

Neimaština nagoni ljude u kladionice

“Glavni razlog kockanja je neimaština. Ja znam gomilu ljudi koji su i u kredite ulazili da bi se kockali, da bi pokušali nešto da naprave, ali od toga nema ništa. Dok sam radio kao krupije u kladionici, viđao sam razne ljude. Neimaština je to što ljude odvlači na takva mesta jer svakom normalnom prija da na uloženih 100 dobije 100.000 dinara, ali je to retka situacija”, kaže za Magločistač jedan Subotičanin, koji želi da ostane anoniman.

On i sam povremeno odlazi u kladionice, ali, dodaje, nije zavisnik od klađenja. Ulaže male iznose, 100-300 dinara, a na ovakva mesta odlazi, između ostalog, i zbog jeftinog pića:

“Nisam zavisnik od kockanja i kladionica, nego kao i sav normalan svet odigram tiket, da čisto ispratim vikend kada se igraju pojedine utakmice. Ja nisam kockar, ne igram rulete, ne igram aparate, ne idem u kladionice u nekom preteranom smislu, već samo koliko mi budžet dozvoljava. Pred neku utakmicu odem sa drugarima, jer je jeftinije u kladionici popiti kafu ili sok nego negde u gradu, u kafiću”.

U Subotici, prema Elektronskom registru igara na sreću koji vodi Uprava za igre na sreću pri Ministarstvu finansija, dominantni vidovi ove vrste zabave jesu slot klubovi i kladionice, koji su neretko smešteni pod istim krovom.

Posmatrano po tipovima, u gradskom području, dakle, bez vangradskih naselja, registrovano je 38 lokacija na kojima se drže automati i 30 lokacija koje su prijavljene kao kladionice. Ukupan broj uplatnih mesta je 69, a broj automata – 582.

A ulica u kojoj je smešteno ubedljivo najviše priređivača igara na sreću je Blaška Rajića u naselju Prozivka – čak osam, gotovo jedna za drugom, zbog čega je taj deo grada prozvan “malim Las Vegasom”.

Centar dobre zabave na putu do škole

U javnosti je više puta u poslednjih nekoliko godina kao problem isticano to što se slot klubovi i kladinoce nalaze u najneposrednijoj blizini obrazovnih ustanova, iako Zakon o igrama na sreću izričito propisuje da ta udaljenost ne sme biti manja od 200 metara.

Takav slučaj zabeležen je i u Subotici, upravo na Prozivci, gde se na svega 80 koraka od drugog ulaza u Osnovnu školu “Sonja Marinković” nalazi ulaz u kladionicu. 

Sporna kladionica se nalazi na uglu ulica Nade Dimić i Lovre Bračuljevića, odmah pored škole koja ima dva ulaza. Glavni ulaz je u ulici Jo Lajoša, čime je zakonom propisana udaljenost ispoštovana, međutim, drugi ulaz se nalazi tik do kladionice.

S tim u vezi, u julu 2022, kancelariji gradskog Zaštitnika građana obratili su se nezadovoljni roditelji sa zahtevom da se kladionica, koja je tada “nikla” neposredno pored Osnovne škole “Sonja Marinković”, zatvori ili izmesti na drugu lokaciju.

Ombudsmanka Erika Tot Salai je zbog toga, zajedno sa direktorom škole, već 13. jula podnela zahtev Katastru za poništavanje uverenja koji je osnovni dokument za otvaranje kladionice, a zbog nepoštovanja zakonom utvrđenog rastojanja između obrazovne ustanove i kladionice.

“Nakon toga je Sektor za nadzor i kontrolu Republičkog geodetskog zavoda izašao i utvrdili su da ne postoji zakonom zahtevana udaljenost i predložili su lokalnom Katastru poništavanje tog uverenja koji je to za dva dana i uradio”, kaže Erika Tot Salai za Magločistač.

Uverenje je tako bilo poništeno 6. oktobra 2022. godine da bi priređivač igara na sreću već 10. oktobra podneo žalbu na takvu odluku.

Od tada do danas je prošlo godinu dana, ali drugostepene odluke još uvek nema.

“Od tada čekamo ishod tog žalbenog postupka. Mi smo u martu ove godine zajedno sa školom pisali urgenciju, tražili smo to zbog zaštite prava dece, za bezbedno odrastanje, prevenciju od zavisnosti dece od igara na sreću, što je sve sadržano u tom zakonu”, kaže Tot Salai.

Sporna kladionica je u međuvremenu, dodaje ombudsmanka, zatražila preregistraciju na drugu firmu koja se nalazi na istoj lokaciji, a reč je o jednoj geodetskoj firmi iz južne Srbije koja im je izdala potvrdu, da bi subotički Katastar, kako je istakla, “pokrenuo oduzimanje dozvole toj geodetskoj firmi”.

Erika Tot Salai upozorava da se uopšte ne poštuje ni odredba Zakona o igrama na sreću da između dve kladionice ne sme biti manje od 100 metara.

“Te kladionice sa upadljivim reklamama privlače pažnju dece i to može biti tačka prekretnice da se stvori želja za klađenjem odnosno da se zainteresuju za igre na sreću. Deca još nemaju izgrađen definisan odnos prema novcu i ta kockarska patologija se brže i jače izgradi kod njih, zato i postoje te zakonske odredbe koje štite decu”, objašnjava ombudsmanka. 

I direktor Osnovne škole “Sonja Marinković”, Pajica Bašić, deli njeno mišljenje: kladionice su, kaže, štetne jer razvijaju zavisnost kako kod odraslih tako i kod dece.

“Mi tu ne možemo mnogo, tako je sve postavljeno i u skladu je sa zakonom. Svuda postoje, pa postoje i kod nas, ali možemo da se borimo protiv toga ako su one smeštene tu gde ne bi trebalo da budu – u krugu škole”, izjavio je Bašić za Magločistač, napominjući da su vlasnici kladionica i slot klubova odgovorni da u svoje objekte ne puštaju decu.

Propisane novčane kazne za nepoštovanje Zakona o igrama na sreću kreću se u rasponu od 100.000 do 2.000.000 dinara za pravna lica, dok se kazne za odgovorna lica kreću od 5.000 do 150.000 dinara.

U Srbiji je maloletnicima zabranjeno učestvovanje u igrama na sreću. Zato sve kladionice na objektima moraju imati vidno istaknut natpis da je zabranjen ulazak licima mlađim od 18 godina.

Međutim, po istraživanju Centra za lečenje i odvikavanje od kockanja, oko 30 odsto dece uzrasta od 16 godina u srednjim školama u Srbiji imalo je kontakt sa klađenjem.

Spasojević: Posledice zavisnosti od kockanja su ogromne i teške

“Kockanje je bolest zavisnosti i spada u najtežu grupu bolesti zavisnosti. Predstavlja poremećaj imuplsa i ponašanja, bez korišćenja hemijskih supstanci a sa potpuno istim efektima po psihičku strukturu osobe i njeno ponašajno polje”, kaže za Magločistač psihološkinja Maja Spasojević iz novosadskog Centra “Herc Time”.

Ova organizacija se kockanjem kao bolešću zavisnosti bavi oko 20 godina kroz svakodnevni rad i lečenje ljudi, a njihova statistika kaže da im se više za pomoć obraćaju muškarci, pri čemu se starosna dob pomerila, i sada im dolaze osobe u rasponu od 18 do 65 godina života.

Kod dece ili starije grupe adolescenata, objašnjava Spasojević, ova bolest zavisnosti se odražava na promenu ponašanja, pa se javljaju agresivni ispadi bez razloga, nemogućnost definisanja određene emocije ili druga krajnost – neprepoznavanje emocija karakterističnih za određene životne situacije poput sreće, zadovoljstva, brižnosti, a primetno je i odsustvo empatije.

“Uočljivi su i poremećaji spavanja, usporenost ili isprekidani pokreti, promene u apetitu i telesnoj masi koje idu iz jedne krajnosti u drugu, uočljivo abnormalno pojačano znojenje isključivo u toku spavanja, nezainteesovanost za aktivnosti, školu, hobije, prisutna je socijalna izolacija, otuđenost i neprisutnost, konstantna rasejanost, kratki odgovori, ispadi sa jakim plačem ili gnevom, dodaje Spasojević.

Kod odraslih je situacija drugačija jer se u početku javljaju latentni simptomi koji se mogu pripisati i svakodnevnom stresu, a osoba zavisna od kockanja razvija i mehanizme manipulativne laži sa stvarnim scenarijima i izgovorima, što je teško prepoznati, napominje psihološkinja.

“Zatim kreću promene na psihičkom planu poput tegoba prepoznatljivih kao depresivne epizode, ili druga krajnost, euforični energični i manični postupci, ishitrene i ubrzane odluke, sanjarenja, pa opet pad mehanizama raspoloženja, do tuge, a nakon toga jaka agresija kroz komunikaciju kod pojedinaca i kroz fizički kontakt, zatim primetne su ubrzane gestikulacije, tikovi, treperenje mišića, mrdanje ramena, ubrzan hod, cupkanje, i drugo.”

Poseban problem predstavlja, pak, to što ova bolest, upozorava naša sagovornica, ne ugrožava samo pojedince, već narušava i razara porodice:

“U početku se u igru ulazi zbog novca, ali se zavisnost stvara isključivo zbog igre i cilja ostanka u istoj. Dakle, ulog nije samo novac, već porodica, zdravlje, vreme, ambicije. Ova bolest je po simptomatologiji i lečenju zahtevnija od alkoholizma i narkomanije. To je mentalni i porodični razarač – ‘kancer’. Mnogo porodica je zbog nemogućnosti i nedostatka informacija o samom problemu i procesu lečenja rastureno”.

A izlečenje je, ističe psihološkinja Maja Spasojević, moguće, i to bez medikamenata i blokatora koji ne rešavaju uzroke ovog problema, jer takvog leka nema, a tome svedoče brojni klijenti koji su potpuno normalno i racionalno nastavili svoje živote.

This publication was produced with the support of #SustainMedia Programme, co-funded by the European Union and the German Federal Ministry of Economic Coop-eration and Development. Its contents are the sole responsibility of Magločistač and do not necessarily reflect the views of the EU or the Federal Ministry of Economic Cooperation and Development.