Radarski centar “Bajša”: Na superćeliju ispaljen rekordan broj raketa otkad poligon postoji

“Na superćeliju smo 13. jula dejstvovali mi, kolege sa poligona ‘Fruška Gora’ i sa poligona ‘Samoš’. Ovde je ispaljeno oko 340 raketa, što je rekord otkad radi centar u Bajši, a ukupno je sa sva tri poligona na taj oblak ispaljeno oko 500 raketa”, prepričava za Magločistač susret sa supećelijom diplomirani meteorolog, Miodrag Stojanović, šef Radarskog centra “Bajša”.

Tog dana, a potom i nedelju dana kasnije, u medijima i na društvenim mrežama se podizala panika uz naslove koji upozoravaju na dolazak “opasne, moćne, nekontrolisane, najrazornije” i “neka nam je bog u pomoći-oluje”, uz upozorenja da nas ovog leta – iz različitih razloga – očekuje još takvih slučajeva.

A šta je uopšte – superćelija?

“Svi vremenski sistemi koji se stvaraju, dešavaju se na sudaru između dve vazdušne mase. Imate jednu hladnu vazdušnu masu koja ima dosta vlage, i jednu toplu koja nema vlage. Na njihovom sudaru nastaju superćelije”, objašnjava naš sagovornik, dodajući da se one ne moraju nužno uvek i stvoriti, jer to zavisi od mnoštva drugih faktora.

Takođe, ne radi se ni o kakvoj novoj meteorološkoj pojavi koja je došla na mesto starih dobrih “letnjih pljuskova praćenih grmljavinom, a potom i dugom”. Dakle, nema mesta panici.

“Superćelija nije ništa novo, samo što tu pojavu sada ljudi gledaju drugim očima. Ovo je zapravo novi termin koji se pojavio poslednjih nekoliko godina, ali je pojava stara i normalna i pojavljuje se povremeno”, kaže Miodrag Stojanović.

Ono što jeste tačno, to je da se na njeno kretanje i delovanje ne može uticati:

“Kada se dejstvuje na superćeliju, može jedino malo da se skrati vreme njenog života, ali je nemoguće uticati na pravac njenog kretanja. To su toliko moćni sistemi da tu nema šanse da čovek može nešto da uradi”.

Stojanović navodi da ono što razlikuje superćeliju od “običnog” nevremena jeste, pre svega, dužina trajanja:

“Pored svojih prostornih i vremenskih karakteristika, koje su vrlo velike, imamo i jedan deo gde se vazduh uzdiše i gde se spušta. I ta dva dela su jasno definisana i vrte se oko jedne ose. To vertikalno kretanje je ono što održava život superćelije i ona zato zna da traje i po desetak sati“.

Klasično nevreme, objašnjava dalje meteorolog, sa druge strane, prođe za nekoliko minuta do pola sata, a pored toga, ono što takođe superćelije razlikuje od običnog nevremena jeste i brzina njenog kretanja:

“Superćelija koja je preko nas prešla 13. jula, kretala se brzinom od oko 80 kilometara na sat, što je jako brzo. Ona je našu teritoriju prešla za nekih sat i po vremena. S druge strane, brzina kretanja običnog nevremena zavisi od brzine kretanja fronta, i ponekad može i da stoji u mestu dok se ne isprazni”.

“Mi pomažemo prirodi da se izluči ta količina vode iz oblaka”

Protivgradnu odbranu u Srbiji, pod okriljem Republičkog hidrometeorološkog zavoda, čini 13 poligona, od kojih su tri u Vojvodini – na Fruškoj Gori, u Samošu, i u Bajši kod Bačke Topole, koji pored ove opštine pokriva još 15 opština i gradova, među kojima su i Mali Iđoš i Subotica.

Sezona protivgradnog delovanja se odvija od 15. aprila do 15. oktobra, kada su aktivni dežurni parovi radara koji pokrivaju celu teritoriju Srbije, ali i oko 150 kilometara van njenih granica, kako bi se na vreme pripremili za dolazak gradoopasnog vremena kakvo je zadesilo Vojvodinu dva puta ovog meseca.

“Čovek je suviše sitan da bi mogao da se bori sa prirodom. Ako znamo da jedan običan kumulonimbus ima energiju jedne atomske bombe, onda ljudi lepo mogu da zamisle šta sve treba uraditi da bi se na njega dejstvovalo i da bi se on nekako sprečio.”

Miodrag Stojanović, diplomirani meteorolog

Kako objašnjavaju u Radarskom centru Bajša, njihovo delovanje je zasnovano na naučnoj metodologiji. Modernizacijom centra, od ove godine, umesto strelaca, rakete se ispaljuju automatski, a centar raspolaže sa 140 lansera, od koji svaki ima po 12 raketa.

Ovakav način rada ocenjuju kao mnogo efikasniji, jer doprinosi većoj kontroli nad vremenom i mestom pucanja, kao i nad količinim ispaljenih raketa.

“Naš način rada je praktično najdelotvorniji. Zasejavanje avionom može maksimalno da doprinese do 40 posto efikasnosti ako se sve odradi po propisu, dok je naš sistem delotvoran do 70 posto”, ocenjuje Miodrag Stojanović, šef Radarskog centra “Bajša”.

Kako precizira, rakete ne razbijaju gradonosne oblake, niti ih zagrevaju, kako se misli. Takođe, delovanje radarskih centara ne utiče na smanjenje količine kiše koja će pasti, što je još jedna od predrasuda.

“Mi pomažemo prirodi da se izluči ta količina vode iz oblaka. Naš posao je da gradonosne oblake zasejemo, da pomognemo da što pre ta količina vode padne na zemlju, da ne stigne da se napravi led, odnosno velike grudve leda. Pravimo sitan led, koji se polako topi i pada mekan ili kao sneg ili kao kiša, a to se radi tako što se gađa određeni deo oblaka koji se jasno vidi na radaru, koji snima te oblake”, objašnjava Stojanović.

Za 22 godine 15 hiljada ispaljanih raketa

Radarski centar “Bajša” je za 22 godine, koliko radi, ispalio ukupno oko 15 hiljada raketa.

Prosečno se za jednu sezonu lansira njih 685. Sezona u kojoj je zabeležen najmanji broj ispaljenih raketa bila je sušna 2012, kada se delovalo sa samo 161 protivgradnom raketom. Najviše je, s druge strane, bilo ispaljeno 2004. godine, i to rekordnih 1.987 raketa za celu sezonu.

I pored toga što je samo 13. jula ove godine ispaljeno 340 raketa, u Radarskom centru “Bajša” smatraju da ova sezona ipak neće biti specifična, niti rekordna:

“Mi godinama nismo imali superćeliju, ali smo imali više dejstava. Ove godine imamo jako malo dejstava, ali moramo da delujemo sa velikim brojem raketa. Godina je prosečna, s tim da pojava superćelije daje malo drugačiju sliku. Moje mišljenje je da nam se ništa vanredno ne dešava i da nema potrebe ni za kakvom panikom”, ocenjuje naš sagovornik.

Sredstva za kupovinu protivgradnih raketa obezbeđuje u osnovi Republički hidrometeorološki zavod Srbije, odnosno, one se finansiraju iz republičkog budžeta, ali i iz opštinskih kasa.

“Mi pokrivamo 16 opština od Apatina, pa do Kikinde, i sa većinom njih imamo jako dobru saradnju. Većina naših opština kupuje dodatne rakete, iz lokalnih budžeta. Ranije su oni finansirali i strelce, međutim, sada su i te pare preusmerene na rakete”, navodi Stojanović.

Iz Radarskog centra “Bajša” do kraja nedelje najavljuju nestabilno vreme, a posebno u subotu, kada u večernjim satima postoji mogućnost razvijanja grmljavinskih oblaka. Ljudi su na terenu i popunjavaju rakete koje su isplajenje 13. jula.

“Bitno je naglasiti da je RHMZ jedina ovlašćena kuća u ovoj zemlji koja se bavi prognozom vremena, najavama vremenskih prilika i upozorenjima. Dakle, na našem sajtu mogu da se prate sve prave, profesionalne informacije i ne treba se obraćati nekim nadrimeteorolozima”, poručuje na kraju Miodrag Stojanović, šef Radarskog centra “Bajša”.