SUROVE POSLEDICE NELJUDSKOSTI PREMA IZBEGLICAMA: NEVINE ŽRTVE MRŽNJE

Ukoliko se životinja uplete u običnu žicu, možda joj se može i pomoći, međutim, ukoliko se zaplete u žicu kakvu imamo na graničnim prelazima, koju postaljaju ljudi protiv ljudi, svaki njen bespomoćan trzaj razdire joj kožu i telo i ona umire mučki, u najstrašnijim bolovima

Izvor: Tanjug/AP/Darko Vojinović

Žičana ograda kojom je mađarska vlada zaštitila svoju teritoriju od nepoželjnih ljudi, popularno, migranata, nije samo simbol anticivilizacijskih vrednosti, nerazumevanja, nehumanosti, neljudskosti, mržnje ili kršenja ljudskih prava, već je žica ujedno i simbol pada Evrope na najvažnijem testu o osnovnim demokratskim i građanskim načelima na kojima je nastala i na kojima se verovalo i da počiva.

Da li jedna država ima pravo da donese odluku kojom će ograničiti pravo na slobodno kretanje drugih ljudi, pa tako i životinja koje su nemoćne i koje ne priznaju granice lako postajući plen, ovaj put ne lovaca, nego neodgovorne politike koja ih ne lišava samo slobodne i bezbrižne migracije, nego i života, pitanja su na koja Evropska unija nije odgovorila.

Žica u ovom slučaju nije samo obična bodljikava žica, nego čelična bodljikava žica rađena po NATO standardima, čije su oštrice svake sekunde spremne da bez milosti ubiju žrtvu. Ukoliko se životinja uplete u običnu žicu, možda joj se može i pomoći, međutim, ukoliko se zaplete u žicu kakvu imamo na graničnim prelazima, koju postavljaju ljudi protiv ljudi, svaki njen bespomoćan trzaj razdire joj kožu i telo i ona umire mučki, u najstrašnijim bolovima.

Namenjeno ljudima, a na primeru životinja: o tome svedoči i noseća slika u ovom tekstu koja je ovih dana, obilazeći društvene mreže, izazvala burne reakcije u javnosti.

“Još jedna žrtva žičane ograde… Životinje ne mogu da se domognu ni vode. Neshvatljiva, glupa odluka koja uzrokuje smrt sve više životinja… Svet bi morao da razmisli o tome da, umesto podizanja žičanih ograda, problem zaustavlja na njihovom izvoru…”, napisao je Janoš Horvat iz Mađarske na svom fejsbuk profilu ispod objavljene fotografije mrtvih srna zarobljenih u bodljikavoj žici koju je mađarska vlada postavila na tromeđi mađarsko-hrvatsko-srpske državne granice, nedaleko od Nacionalnog parka “Dunav – Drava” u Mađarskoj.

Sekretar Lovačkog udruženja “Subotička peščara” Lazar Kujundžić rekao je za portal „Magločistač“ da se na žalost ovakvi slučajevi događaju nakon što je mađarska vlada podigla žicu na svojim granicama, ali da, prema njegovim saznanjima, za sada nema registrovanih slučajeva uginuća divljači.

“Životinje se kreću slobodno sa obe strane i ne priznaju državne granice. Imamo jelene, srne, zečeve u ovom reonu, a podizanje žičanih ograda je veoma loša i štetna odluka i za ljude i za divljač”, smatra Kujundžić.

On veruje da ograde ne mogu ljude da spreče u njihovoj nameri da se sele.

“Podiznje ograda u 21. veku je jednostavno suludo, to je poličko pitanje koje treba na drugi način rešavati”, rekao je Kujundžić.

Predsednik Upravnog odbora Udruženja za zaštitu graditeljskog nasleđa, životne sredine i životinja “Protego” iz Subotice Gabor Mesaroš rekao je za „Magločistač“ da je podizanje žice loše i opasno za životinje, jer one ne znaju za te prepreke i ne mogu da se zaštite.

“Iako se postave prepreke, životinje će uraditi sve da pokušaju da ih savladaju i tako i stradaju. Ta žica je opasna, ona ubija i to ubija mučki. Zarobi životinju i ona umire u najstrašnjim bolovima”, objašnjava Mesaroš.

Prema njegovom mišljenju, bez obzira što je reč o složenom i kompleksnom problemu, nezamislivo je da nema nekog drugog rešenja, osim podizanja ograda na graničnim prelazima. Zidovima se problemi neće rešiti.

“To je zastrašujuće, lagani kraj u mukama. Čovek mora odgovornije da se ponaša u prirodi, jer tamo ima i drugih stanovnika osim njega”, zaključuje Mesaroš.

Ogranak Javnog preduzeća “Vojvodinašume” u Somboru nadležan je za prostor na kojem se nalazi Specijalni rezervat prirode “Gornje Podunavlje” koje se na severu graniči sa mađarskim Nacionalnim parkom “Dunav – Drava”, gde se sa mađarske strane i dogodio ovaj nesrećni slučaj uginuća životinja. Od krupne divljači najprisutniji je jelen. Na području na kojem se proteže bodljikava žičana ograda tokom cele godine, sa obe strane granice, migrira oko 300 grla jelenske divljači.

Besmislene odluke o postavljanju bodljikave žice protiv ljudi, kao i posledice koje takve prepreke imaju za ljude i životinje, treba da nas zamisle da se sutra i mi lako možemo naći u istoj sitaciji u kojoj su ljudi koji mesecima beže sa ratom zahvaćenih teritorija u nadi da spašavaju jedino što im preostaje, sebe i svoju porodicu. I mi bismo radili isto što rade i oni.

Kada životinje napadaju, one napadaju u samoodbrani, iz straha. Njihov cilj je samo da prežive. Kada čovek napada svoju nevinu žrtvu, on napada sa namerom, planski, iz mržnje, iz političkih pobuda, zarad višeg državnog interesa, iz zabave ili pak hobija. Čovek je često najgora zver.

Natalija Jakovljević

[clear]