Podizanje svesti građana i dece o potrebi zaštite životne sredine: Selekcija otpada u domaćinstvima i strože kazne zagađivačima kao mere

Na Svetski dan zaštite životne sredine, koji se obeležava 5. juna, u Subotici je održana panel-diskusija koju su organizovala dva udruženja građana – „Europolis“ iz Novog Sada i „Centar građanskih vrednosti“ iz Subotice – na temu „Kako povećati učešće dece i mladih u zaštiti životne sredine“, u sklopu projekta „Skupljam, recikliram, spašavam“.

Događaj je održan u prostoru Udruženja građana „Klara i Rosa“, a o ovoj važnoj temi govorili su predstavnici Službe za zaštitu životne sredine pri Gradskoj upravi Grada Subotica, Regionalne deponije Subotica, lokalni ekološki aktivisti i predstavnici mladih.

Glavni zaključci diskusije stručnjaka iz oblasti zaštite životne sredine jesu da je neophodno kontinuirano podizati svest građana, pogotovo dece i mladih o ovoj temi, da je neophodno uvesti što pre primarnu selekciju tj. razvrstavanje otpada u domaćinstvima, ali i uvesti strože kazne svim zagađivačima, pa i fizičkim licima, za šta još uvek, međutim, ne postoje adekvatne zakonske regulative.

Kako se tokom diskusije moglo čuti od predstavnika lokalne samouprave, predviđeno je da do kraja 2023. godine čitava teritorija grada Subotice bude pokrivena dvokantnim sistemom, pa će tako biti obezbeđena plava kanta za reciklabilni suvi otpad, dok zelena kanta ostaje za ostali, mešoviti otpad.

Dmitrović: Ključna saradnja između Grada, javnih preduzeća i NVO

Projekt menadžerka Udruženja građana „Centar građanskih vrednosti“ Mirana Dmitrović istakla je da je ovo udruženje, kao partner na projektu “Skupljam, recikliram, spašavam”, primarno radilo na podizanju svesti građana o potrebi i o značaju zaštite životne sredine kreiranjem niza video-priloga primarno za mlade koji su plasirani na TikTok-u, ali i na Fejsbuku za starije generacije.

Udruženje je organizovalo i fokus grupe sa mladima od 15 do 30 godina starosti i sa predstavnicima ekoloških nevladinih organizacija na temu zaštite životne sredine i reciklaže.

„Njihov zajednički stav je bio da su oni generacija sa kojom ne treba da se radi, da oni već imaju formirane navike za koje su svesni da su štetne po životnu sredinu, i da je prevashodno nužna edukacija dece u vrtićima“, navela je.

Mladi smatraju, navela je, da džaba govorimo o ekološkoj svesti, o menjanju navika kada u Subotici ne postoji infrastruktura za selekciju otpada unutar domaćinstava, što ujedno smatraju prvim velikim korakom u izgradnji navika kod dece najmlađeg uzrasta.

Osim na podizanju svesti o ovim temama, po njenim rečima, treba raditi i na ozbiljnom kažnjavanju nesavesnih građana kada je reč o neadekvatnom tretiranju otpada i njegovom odlaganju, što rezultira pojavom divljih deponija.

Upravljanje otpadom, na način kako je to danas organizovano u Regionaloj deponij, dodala je ona, a pokazalo se tokom projekta, otvara i nova pitanja prema mišljenju predstavnika civilnih organizacija, kao što je pitanje statusa sakupljača sekundarnih sirovina koji taj posao obavljaju već decenijama unazad.

„Tu se postavlja pitanje, kada se uvede selekcija otpada u domaćinstvima, što očekujemo da će se dogoditi ove godine, čiji će to otpad da bude? Na tome treba zajedno da rade javna preduzeća, lokalna samouprava i civilne organizacije kako bi taj sistem dobro profunkcionisao jer i same NVO imaju primenjive primere dobre prakse iz okruženja“, zaključila je Dmitrović.

Predsednik novosadskog Udruženja „Europolis“ Dane Pribić istakao je da su u prvoj fazi rada sa mladima bile identifikovane reciklažne navike mladih, ali i učešće u lokalnim zelenim politikama u smislu potencijala za zeleni aktivizam.

Dodao je da je više od 400 intervjuisanih mladih dobra polazna osnova za sve buduće politike u ovoj oblasti.

“Osvešćivanje mladih treba početi od najaranijeg doba, i neophodna je dobra saradnja institucija, omladinskih i ekoloških organizacija“, poručio je Pribić.

Reh: Važno učešće mladih i civilnog sektora u zaštiti životne sredine

Prema mišljenju šefa Službe za zaštitu životne sredine i održivi razvoj pri Gradskoj upravi Grada Subotice, Žike Reha, u zaštiti životne sredine je važno je učešće građana, a posebno mladih, jer nekada nisu dovoljne samo aktivnosti lokalne samouprave ukoliko nema podrške šire javnosti.

On je podsetio da je Subotica među prvim lokalnim samoupravama u Srbiji koje imaju rešene određene infrastrukturne projekte kao što su prečišćavanje otpadnih voda i upravljanje komunalnim otpadom u smislu izgrađenog regionalnog centra.

„Takođe, grad ima i veoma značajne prirodne vrednosti u svojoj okolini. To je jedna lepa zaokružena priča koja može da posluži kao ogled koji su sve problemi u upravljanju životnom sredinom i isto tako i načini kako se ti problemi rešavaju“, kazao je Reh.

On je rekao da je dosta toga urađeno prethodnih decenija i da Subotica ima dobru startnu osnovu u odnosu na druge gradove, ali da nisu zadovoljni opštim stanjem životne sredine jer su potrebna velika poboljšanja i na očuvanju, ali i na unapređenju prirodnih vrednosti.

Subotica podržava i rad civilnog sektora, dodao je Žika Reh, pa će tako ove godine ukupno 39 projekata udruženja građana biti podržano iz gradskog budžeta po osnovu konkursa, za šta je opredeljeno 3 miliona dinara.

„Ovakvi projekti su bitni da predstavnici civilnog sektora i mladi izraze svoju kreativnost jer je to potrebno kako bi se ova tema približila svim generacijama, jezikom koji je njima razumljiv i na način koji je njima najviše prijemčiv“, dodao je.

Čuturilo: Neophodno razdvajanje otpada na mestu nastanka

Stručna saradnica za zaštitu životne sredine i radne okoline u Regionalnoj deponiji Subotica Bjanka Čuturilo istakla je značaj dvokantnog sistema koji je već uspešno započeo u opštinama Čoka i Mali Iđoš.

„Stanovništvo je steklo neku vrstu navike da može da razdvaja otpad, šta sve ide u plavu, a šta u zelenu kantu. To je bila jedna mala vrsta edukacije, i kada nam je dolazio taj otpad, zaista su bili zadovoljavajući rezultati, pokazala se kao dobra praksa i to ćemo proširiti i na druge delove Subotice“, najavila je ona.

Razdvajanje otpada na mestu nastanka je vrlo neophodno i efektivno, rekla je Čuturilo, i dodala da se tek tada može uporediti kakvi su efekti čitavog sistema uspostavljenog oko Regionalne deponije Subotica, u sklopu koje će biti otvoren i reciklažni centar, u koji će građani – bez naknade – moći da donose otpad.

Tehnički direktor Regionalne deponije Subotica Karolj Gergić podsetio je da ovo preduzeće obuhvata regiju koju čine grad Subotice i još šest opština, te da imaju kapacitet koji pokriva potrebe 250.000 stanovnika.

„Sve opštine auto-smećarima prikupljaju smeće i radi se na ubrzanom uspostavljanju dvokantnog sistema, predselekcije na mestu nastanka. U Regionalnoj deponiji se obavlja reciklaža, a mi smo jedini koji imamo sistem za kompostiranje koji radi sa kapacitetom od 25.000 tona godišnje komposta, što je u skladu sa propisima Evropske unije“, naveo je on.

Gabrić: Sakupljači sekundarnih sirovina važna karika u sistemu

Goran Gabrić iz Udruženje građana „EEE Koncept“ rekao je da imaju dobru saradnju sa sakupljačima sekundarnih sirovina na teritoriji grada, a koji su najčešće pripadnici romske nacionalne zajednice.

„Oni su jedan veoma važan deo karike sakupljanja i reciklaže otpadnog materijala i da nema njih, taj problem sa nepravilnim odlaganjem smeća bi bio značajno vidljiviji u našem društvu“, ocenio je.

Problem je, međutim, što oni ne mogu na odgovarajući način da se ubace legalno u sistem, nego se nalaze na marginama kako po ovom pitanju, tako i na marginama celog društva.

„Njima je sada taj reciklažni materijal teže dostupan zato što on više ne ide na neuslovnu gradsku deponiju ‘Aleksandrovačka bara’, a oni ne mogu da idu na Bikovo jer je taj prostor zatvoren“, objasnio je Gabrić.

Hulo: Mladima bitno da planeta bude čista i da je održavamo

Omladinska radnica i predstavnica Udruženja „Juventus Ventus“, Žofija Hulo, rekla je da je njen zadatak u sklopu projekta “Skupljam, recikliram, spašavam” bio rad sa mladima različite nacionalnosti i uzrasta koji su zajedno učestvovali u jednoj igri reciklaže, kroz kojuj su stekli uvid u to kako treba reciklirati.

„Mladi su bili iskreno zainteresovani jer je reč o društvenim igrama, a kada su videli šta je tema igre, baš im nije bilo toliko jako zabavno. O ovoj temi mislim da ne govorimo dovoljno, a problem je što svi znaju da – i ako razdvajaju otpad – smeće na kraju završi na istom mestu, ali uprkos tome smatraju da je reciklaža važna“, prenela je svoja iskustva u radu sa mladima Žofija Hulo.

Novijim generacijama je, kako je ocenila, bitno da naša zemlja bude čista i da je lepo održavamo, ali za to je na prvom mestu neophodno obezbediti – infrastrukturu.

Projekat „Skupljam, recikliram, spašavam – mladi za zdravu životnu sredinu“ sprovodi Centar za razvoj demokratskog društva „Europolis“ iz Novog Sada u partnerstvu sa Udruženjem građana „ Centar građanskih vrednosti“ iz Subotice. Inicijativa je deo Regionalnog programa lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD 2) koji finansira Evropska unija (EU), a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).