Rate korisnika stambenih kredita rastu, Narodna banka Srbije tvrdi – inflacija popušta

Bojan iz Bačke Topole je dugoročni stambeni kredit podigao krajem 2016. godine, po kombinovanoj kamatnoj stopi, što mu je kao ponuda u tom momentu izgledalo kao najpovoljnije. U ovom slučaju, on se na svake tri godine izjašnjava da li kredit u narednih 36 meseci želi da plaća po fiksnoj ili varijabilnoj kamatnoj stopi.

Međutim, kako pretpostavlja, nekako je propustio obaveštenje o novoj mogućnosti izbora, pa ga je banka automatski vezala za varijabilnu kamatnu stopu, zbog čega mu je, kaže, unazad godinu dana rata za stambeni kredit iz meseca u mesec rasla.

“U februaru prošle godine rata mi je iznosila 104,14 evra, i od tada raste, da bi sad, u aprilu, dostigla 145 evra. Na ovaj način rata mi je veća 40 odsto, što je značajno odstupanje od prvobitnog plana otplate. Dok je bila 105 evra, bio je u redu, sada su ga baš preterali”, kaže Bojan za Magločistač.

S obzirom na to da je maj prvi mesec za poslednih godinu dana u kojem od banke nije stiglo obaveštenje o porastu kamatne stope, Bojan se nada da će rate sada početi da opadaju ili barem stagniraju.

Narodna banka Srbije:  “Inflatorni pritisci u narednim mesecima će početi da se smanjuju”

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS), na sednici održanoj 11. maja, doneo je odluku da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 6 odsto.

Kako je saopšteno, ovakva odluka je posledica postepenog slabljenja troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja i rešavanja problema u globalnim lancima snabdevanja.

“Ovakva odluka Izvršnog odbora u skladu je i sa očekivanjem da će inflatorni pritisci u narednim mesecima početi da se smanjuju, osetnije od polovine ove godine. Pritom, Narodna banka Srbije zadržava mogućnost da, ukoliko bude potrebno, to jest, ako kretanja u domaćem i međunarodnom okruženju to budu zahtevala, nastavi pooštravanje monetarnih uslova i u narednom periodu”, navodi se u saopštenju NBS.

Prostor za to, kako objašnjavaju, “postoji i putem prilagođavanja prosečne ponderisane repo stope, kao i putem daljeg povećanja referentne kamatne stope u zavisnosti od prirode eventualnih pritisaka, čime Narodna banka Srbije još jednom ukazuje na značaj fleksibilnosti svog monetarnog okvira”.

Naredna sednica Izvršnog odbora NBS na kojoj će biti doneta odluka o budućoj referentnoj kamatnoj stopi biće održana 8. juna.

Efektiva: “Izgleda da je inflacija malo prikočila, pa ne očekujemo dalji rast referentne kamate”

Iz organizacije potrošača tj. udruženja bankarskih klijenata “Efektiva” iz Beograda za Magločistač kažu da su za poslednjih godinu dana imali mnogo obraćanja građana i građanki po pitanju stalnog rasta rata za kredite, te da su na tu temu objavili više informativnih tekstova.

Informisanje i objašnjavanje je, dodaju, zapravo i jedini način na koji oni u ovom slučaju mogu da pomognu, s obzirom na to da, kako kažu, “kamate nisu u njihovim rukama”.

“Rastom kamata najviše su pogođeni korisnici stambenih kredita u evrima, pošto se tu radi o većim iznosima na duži rok, pa svako povećanje kamate utiče na osetniji rast mesečne obaveze. U proseku, korisnicima ovih kredita, rate su porasle za 50-100 evra mesečno, a ima i primera gde je taj rast i veći”, objašnjava Dejan Gavrilović, predsednik “Efektive”.

Informaciju da NBS prvi put nakon 14 meseci nije povisila referentnu kamatnu stopu, Gavrilović ocenjuje kao potencijalno dobru vest:

“Nakon 14 povećanja referentne kamate, dođe mu kao lepa vest da NBS petnaesti put to nije uradila, jer time rate građana ostaju na istom nivou. Rekao bih da je inflacija malo prikočila, pa ne očekujem dalji rast referentne kamate”, ocenjuje Gavrilović.

Na pitanje da li je realno očekivati pad ili barem stagnaciju rata za stambene kredite u narednom periodu, Gavrilović smatra da kreditno zadužene građane i građanke očekuje situacija slična onoj u poslednjih godinu dana:

“Za postojeće korisnike to znači dalje plaćanje uvećanih rata. Da li će, i kada, doći do pada kamata, to se sada ne zna, ali ja ne verujem da će to biti skoro. Građani treba da razumeju da razlika tog povećanja rata, nekome ide u džep, a po svemu sudeći, na tome zarađuju Centralna evropska banka i najjače banke u Evropi. Tako da, ne verujem da će se odreći tog profita sve dok građani ne dođu u poziciju da sve teže otplaćuju. Dok plaćaju, niko neće reagovati, jer to znači da građani to mogu”.

“Savet je uvek isti: Što manje posla sa bankama, više novca ostane u džepu”

U vezi sa slučajem Bojana iz Bačke Topole koji je iz nepoznatog razloga propustio priliku da se izjasni o vrsti kamatne stope pod ugovorom o kombinovanoj kamatnoj stopi, predsdnik “Efektive” kaže da je ovakvih pritužbi bankarskih klijenata bilo više i da su i o tome pisali na njihovom sajtu.

“Bilo je toga kod OTP banke, pisali smo o tome. Ona je pokušala da prevarno prebaci dužnike na fiksnu kamatu, značajno veću, tako što im nije poslala obaveštenja o ponudi za varijabilnu, koja je bila niža. Pisali smo NBS, ona je naložila banci da to ispravi, ali su nam se i posle toga javljali korisnici da imaju isti problem. Kod drugih banaka nije bilo takvih stvari, koliko znam”, navodi Gavrilović.

Za građane i građanke koji u ovom momentu razmišljaju o podizanju stambenog kredita, Gavrilović ocenjuje:

“Gledajući period niskih kamata u proteklih deset godina, sadašnje zaduživanje je skupo. Naročito za stambene kredite, gde je i rast cena nekretnina uticao da građanin sa čak i iznadprosečnom platom ne može da kupi stan veći od pedeset kvadrata. Savet je uvek isti: što manje posla sa bankama, više novca ostane u džepu”, poručuje Dejan Gavrilović, predsednik udurženja “Efektiva”.