Privođenja maloletnika posle masovnog ubistva u beogradskoj školi

Nakon dva masovna ubistva u Srbiji početkom maja, policija je privela više od deset učenika zbog upućivanja pretnji ili objavljivanja uznemirujućeg sadržaja na društvenim mrežama.

Samo u jednom danu, 9. maja, u nekoliko gradova Srbije privedeno je ili saslušano šest učenika.

Oni se sumnjiče za izazivanje panike i nereda ili ugrožavanje sigurnosti.

Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) je 8. maja saopštilo da je u poslednjih nekoliko dana prijavljeno više od 120 slučajeva pretnji učenika, kao i objavljivanja “neprimerenih” sadržaja na društvenim mrežama.

Srbiju su u dva dana potresla dva masovna ubistva.

U oružanom napadu u osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” 3. maja stradalo je osmoro učenika i radnik obezbeđenja, dok je povređeno šest đaka i nastavnica.

Samo dan kasnije dogodio se drugi oružani napad u dva sela nadomak Beograda u kome je stradalo osmoro a povređeno 14 osoba.

Šta su poručivali privedeni učenici?

U jednom od privođenja, policija je 9. maja u Kraljevu, u centralnoj Srbiji, uhapsila dvojicu učenika osnovne škole, od 14 i 15 godina.

Uhapšeni su zbog sumnje da su 3. maja na svojim profilima na jednoj društvenoj mreži objavili fotografije u školi na kojima drže pištolj.

Policija je navela da u stanovima u kojima žive nije pronađeno oružje. Određen im je pritvor do 30 dana.

Istog dana je policija u Požegi, na zapadu Srbije, saslušala dvojicu učenika jedne srednje škole od 16 i 17 godina.

Navedeno je da je prvi emitovao uživo snimak u kome je poručio da će pobiti učenike škole, a da je drugi takođe u snimku uživo simulirao da puca u decu.

U saopštenju je navedeno da je policija oduzela oružje od roditelja sedamnaestogodišnjeg učenika.

U još jednom slučaju, zrenjaninska policija je 8. maja uhapsila učenika (19) iz okoline Nove Crnje u Vojvodini zbog sumnje da je, u grupi svog razreda preko jedne mobilne aplikacije, postavio uznemirujući crtež.

Na crtežu je, prema saopštenju policije, nacrtana učionica sa krvavim likovima koji leže pored klupa, dok jedan drži predmet sličan pištolju.

Takođe je policija u Sremskoj Mitrovici, u Vojvodini, 5. maja uhapsila četrnaestogodišnjaka iz Laćarka zbog sumnje da je na društvenoj mreži postavio objavu sa fotografijom osumnjičenog za ubistvo u beogradskoj školi sa odobravanjem i porukom da će uraditi isto što i on.

Zatim je učenik (19) jedne srednje škole u Pirotu, u jugoistočnoj Srbiji, uhapšen 9. maja jer se sumnjiči da je pretio profesoru da će doneti bombu u školu i “sve rešiti”.

Policija u pretresu njegovog stana nije pronašla eksplozivne naprave, ni oružje.

Za jednog uhapšenog srednjoškolca je, kako nezvanično saznaje RSE, prijava stigla od američkog FBI.

FBI je prijavio da je on pravio naloge na internetu sa imenima masovnih ubica i da je pretraživao na koji način se prave bombe. Zvanični organi Srbije nisu potvrdili ovu informaciju.

Veliki tektonski poremećaj prate manji zemljotresi

Dečiji psiholog iz Beograda Gordana Mijalković Stojiljković rekla je za RSE da nasilje koje se sada pojavilo u ekstremnom obliku, ima i oblike sejanja straha i govora mržnje na društvenim mrežama i u medijima.

“Oni (mladi) koriste to kao jedan vid moći. Neko uzme pravi pištolj, neko uzme plastičan pa se slika, a neko uzme tešku reč pa je koristi”, navela je.

Ona je rekla da se reakcije mladih mogu shvatiti na više načina, kao što im je različita i motivacija.

“Otvorila se priča da postoji mogućnost gubitka kontrole sistema nad nasilnicima i mislim da su to na neki način doživeli kao izazov”, ocenila je Mijalković Stojiljković.

Druga mogućnost je, prema njenim rečima, da imaju potrebu da u vremenu opasnosti naprave sliku o sebi kao moćnima, kao onima koji imaju kontrolu.

Sa druge strane, to može biti pokazatelj potrebe da se prikrije strah, kaže ona.

Mnogo puta su to, navela je, apeli na reakciju odraslih.

“Oni kažu – ‘hej obrati pažnju, treba mi da uradiš nešto u vezi sa tim šta ja radim, ja imam problem i treba mi pomoć’”, rekla je Mijalković Stojiljković.

Govoreći o reakciji policije, ocenila je da ona ima smisla i da je u ovakvim situacijama povišen nadzor neophodan.

“Zatim treba da reaguju odrasli, od nastavnika, roditelja, medija. Taj govor mržnje nisu decu izmislila, njega su naučila u svetu odraslih”, navela je.

Gordana Mijalković Stojiljković je ukazala i na važnost prevencije.

Šta su rekli u Ministarstvu unutrašnjih poslova?

Ministarstvo unutrašnjih poslova je 8. maja saopštilo da je u poslednjih nekoliko dana prijavlјeno više od 120 slučajeva zbog pretnji učenika, kao i objavlјivanja neprimerenih sadržaja na društvenim mrežama, “koji dodatno unose nemir i strah”.

Policija je tada uputila apel da profili dece na društvenim mrežama budu pod roditeljskom kontrolom.

Danijela Ostojić iz Uprave policije je takođe apelovala na decu da vode računa o ponašanju i pokažu svoju odgovornost.

U svim osnovnim i srednjim školama u Srbiji od 8. maja je pojačano prisustvo policije. Takođe je saopšteno da je tokom trajanja nastave obezbeđeno stalno prisustvo školskog policajca.

MUP Srbije nije odgovorio na upit RSE da li su pre 3. maja postojali slučajevi da maloletnici najavljuju ili promovišu nasilje i u kom obimu su takvi primeri povećani nakon 3. maja.

Šta su rekli u tužilaštvu?

Tužilac za visokotehnološki kriminal Branko Stamenković rekao je 9. maja za list Nova da je njihov prag tolerancije za ova krivična dela uvek bio vrlo nizak, a da je sada ravan nuli.

On je naveo da javni tužioci svaki događaj pažljivo analiziraju i u skladu sa zakonom kvalifikuju.

Objasnio da se oni koji na društvenim mrežama veličaju zločin i osumnjičene ili najavljuju nove napade uglavnom terete za ugrožavanje sigurnosti prema više lica, izazivanje panike i nereda ili nasilničkog ponašanja.

On je dodao da tužilaštvo neće prihvatiti objašnjenja ili odbrane da neko “nije znao šta radi” i slično.

Krivična odgovornost sa 14 godina

Minimalni uzrast za krivičnu odgovornost maloletnika u Srbiji je 14 godina što je i najčešća starosna granica na međunarodnom nivou.

Sanja Radivojević, iz nevladinog Beogradskog centra za ljudska prava rekla je za RSE da u slučajevima privođenja starijih od 14 godina postupaju policijski službenici i tužioci koji su obučeni da rade sa maloletnim licima, kao i da je tokom postupka potrebno prisustvo roditelja ili staralaca.

Kako je objasnila moguće je i određivanje pritvora za maloletna lica uzrasta od 14 do 18 godina.

Ona je rekla da objave na društvenim mrežama zbog kojih se poslednjih desetak dana privode maloletnici dodatno uznemiravaju javnost.

Komentarišući privođenja, rekla je da je osim toga šta je napisano važan i kontekst i ponašanje koje je pratilo upućenu poruku.

“U svakom pojedinačnom slučaju važno je da postoji namera ovih lica da su želela da ispune krivična dela koja im se stavljaju na teret. I to će biti cenjeno”, rekla je Radivojević.

Ona je ocenila i da su svi, i građani i vlast, “nesnađeni” u ovim okolnostima i da su mnoge mere koje se preduzimaju ad hoc i da se svi snalaze onako kako najbolje umeju.

“Jasno je da država želi da pošalje poruku da postoji nulta tolerancija, ali da li su privođenja na informativne razgovore, prikupljanja operativnih saznanja i intenzivan rad sa maloletnicima, da li je to na ovaj način kako se to ovih dana sprovodi pravo rešenje ili ne, to će nam tek pokazati vreme koje dolazi”, navela je Radivojević.

Nisu samo maloletnici upućivali pretnje

U danima nakon dva masovna ubistva u Srbiji, nisu samo maloletnici upućivali pretnje i uznemirujuće sadržaje.

Tako je, na primer, policija 7. maja uhapsila 56-godišnjeg muškarca zbog sumnje da je pozvao policiju tražeći da pošalјu policijsku patrolu da mu pomogne, inače će počiniti “masakr kao ovaj što se dogodio”.

Takođe je 6. maja uhapšen 41-godišnjak zbog sumnje da je u objavi na jednoj društvenoj mreži pretio da će uzeti pušku i ubiti sve stanovnike Rume, grada u Vojvodini.

U Sremskoj Mitrovici, takođe u Vojvodini, je 6. maja uhapšen 22-godišnjak koji se tereti da je na društvenoj mreži postavio objavu sa porukom da je sledeća na redu, pucnjava u Sremskoj Mitrovici.