Savet za migracije Grada Subotice treba više da se bavi migrantima i edukacijom stanovništva i medija

Grad Subotica je 2014. godine osnovao Savet za migracije koji bi u većoj meri trebalo da se bavi i izbeglicama i migratima koji u poslednjih deset godina u velikom broju prolaze kroz Srbiju, pa samim tim i kroz Suboticu, zbog blizine granice sa Mađarskom, Hrvatskom i Rumunijom.

Savet bi, prema preporukama civilnog sektora koji je danas u Subotici predstavio rezultate istraživanja “Lokalnog institucionalnog barometra”, a u okviru kog je analiziran rad Saveta za migracije Grada Subotice, trebalo da organizuje razne radionice, tribine, javne diskusije, koje bi se bavile edukacijom lokalnog stanovništva, učenika, ali i novinara, u cilju smanjenja i ublažavanja posledica rastuće mržnje, rasizma i ksenofobije u našem društvu.

Panel-diskusija je organizovana u saradnji koalicije prEUgovor i Nevladine organizacije „Humanitarni centar za integraciju i toleranciju“ koji su učestvovali u izradi ove publikacije.

Vukašević Beti: Približiti rad Saveta za migracije građanima

“Kroz analizu rada Saveta za migracije Grada Subotice, a i zbog činjenice da je Subotica mesto kroz koje već deset godina prolazi velik broj migranata, i ne može se očekivati da će se zapadnobalkanska ruta u nekom narednom periodu zatvoriti, smatramo da bi Savet trebalo da se malo aktivnije bavi i sa ovom korisničkom grupom”, istakla je pravna savetnica iz Humanitarnog centra za integraciju i toleranciju, Ivana Vukašević Beti.

Prema njenim rečijma, Savet bi u cilju smanjenja predsrasuda i dezinormacija prema ovim ljudima, trebalo da se bavi i edukacijom stanovništva i medija, koristeći sredstva koja su od strane države obezbeđena za rad saveta.

Ona je navela da je u prvom Lokalnom akcionom planu rad Saveta za migracije Grada Subotice najviše bio fokusiran na stare korisničke grupe, odnosno na izbeglice sa prostora bivših jugoslovenskih republika, interno raseljena lica sa Kosova i povratnike po sporazumu o readmisiji.

Komesarijat za izbeglice je zajedno sa Savetom dosta uradio u pogledu različitih programa zbrinjavanja tih korisničkih grupa, kazala je Vukašević Beti i dodala da se od 2017. godine sledećim lokalnim akcionim planom predviđaju kao korisnici i migranti bez utvrđenog statusa, tražioci azila sa posebnim fokusom na izuzetno ranjive grupe kao što su deca bez pratnje.

Podsetila je da je u Subotici 2020. godine osnovana i Radna grupa za praćenje migracija koja se posebno bavi ovom korisničkom grupom, ali s obzirom na nadležnosti Saveta, smatra da bi tu bilo prostora da se neki planovi, programi i mere malo više usmere i na ovu kategoriju korisnika.

“Tu vidimo ulogu Saveta u pogledu većeg rada na potencijalnom smanjenju ksenofobije, nekih neproverenih informacija koje se, na žalost, često vrlo brzo prošire, posebno društvenim mrežama, nekoj većoj informisanosti u smislu, ko su izbeglice, ko su migranti, ko su ti ljudi koji su negde sada već stare-nove komšije građana Suboticem jer među njima ima i izuzetno ranjivih ljudi koji jesu ne samo u potrebi za humanitarnom pomoći već i za pravnom pomoći”, objasnila je Vukašević Beti.

Dodala je da bi takođe malo više moglo da se radi na transparentnosti u smislu da se i sami građani više upoznaju sa radom ovog savetodavnog tela.

Babić: Subotica sprovela veliki broj uspešnjih projekata

Poverenica za izbeglice Grada Subotice, Renata Babić, rekla je da je Subotica zahvaljujući državi i mnogim inostranim donatorima u proteklom periodu sprovela veliki broj projekata.

“Uz pomoć KIRS-a je obezbeđeno 18 kuća sa okućnicom u vrednosti od 24,8 miliona dinara, dve seoske kuće za povratnike po sporazumu o readmisiji, u iznosu od 1,8 miliona dinara, zatim, 40 paketa dohodovnih aktivnosti, što je 8 miliona dinara. Zatim smo po Regionalnom stambenom programu (RHP) imali 37 paketa građevinskog materijala u vrednosti od 9.500 evra i 51 seosku kuću vrednosti 10.000 evra, plus deo građevinskog materijala u iznosu od 200.000 dinara za izbegla i prognana lica sa teritorije Bosne i Hercegovine i i Hrvatske”, navela je.

Kako je istakla, od RHP-a su obezbeđena i sredstva za izgradnju dve zgrade, ključevi su uručeni u decembru 2022. godine, a u pitanju su 44 stana, 32 stana je zakup-otkup i 12 stanova je za socijalno ugroženo stanovništvo.

U planu su i drugi projekti, najavila je Renata Babić.

Peić Nikić: Važno je da Srbija spremna uđe u EU

Prema rečima koordinatorke koalicije PrEUgovor, Jelene Peić Nikić, migracije su veoma važna oblast u okviru Poglavlja 23 i 24 koja su ključ evropskih integracija, i to su oblasti u kojima Srbija ima redovno najslabije rezultate zbog čega nema odgovarajućeg napretka.

“Međutim, migracije su nasuprot nekih drugih tema, kao što je borba protiv organizovanog kriminala ili borba protiv korupcije, nezavisnost pravosuđa, koji su hronični problemi, čak oblast u kojoj Srbija pokazuje uporedno dobre rezultate”, ocenila je.

Međutim, zbog konstantnih izazova i problema, migrantornih pritisaka koji se nastavljaju, analiziran je i Savet za migracije u Subotici, navela je Peić Nikić i dodala da je veoma bitno kako svaka institucija radi svoj posao, ne samo u Beogradu, nego svuda u Srbiji.

PrEUgovor je koalicija sedam beogradskih organizacija civilnog društva koja postoji deset godina. Koalicija je proces evropskih integracija iskoristila kao dobar okvir za unapređenje društva u Srbiji, prvenstveno fokusirajući se na oblasti vladavine prava i demokratije kao ključ za bilo kakve promene na bolje.

“Dakle, cilj je ne nužno i ne jedino da Srbija pošto-poto uđe u Evropsku uniju nego da mi zaista uđemo spremni i da sve to što taj proces nudi, u smislu modela, propisa, finansija koje dobijamo iz Evropske unije, da se zaista reforme sprovedu kako treba na dobrobit svih građana”, poručila je Peić Nikić.