Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman izrazio je danas zabrinutost zbog načina izveštavanja medija o teškim tragičnim događajima koji su pogodili Srbiju ovih dana, a u čijem su žarištu pre svega deca.
Ombudsman, s tim u vezi, izričito apeluje na medije da se uzdržavaju od senzacionalističkog izveštavanja, intervjuisanja svih koji su neposredno svedočili događaju, a posebno dece, širenja neproverenih informacija i nestručnih interpretacija i saveta.
Ombudsman je u saopštenju za javnost naveo da je odgovornost svih da prilikom planiranja, donošenja odluka i preduzimanja bilo kakvih aktivnosti procenjuju i promišljaju o njihovom uticaju posebno na decu.
„Senzacionalističko i neetično izveštavanje o tragičnim događajima koji su se desili doprinose širenju i produbljivanju osećaja straha, nesigurnosti, nebezbednosti u javnosti, kao i širenju predrasuda prema osobama sa teškoćama u mentalnom zdravlju, a samim tim otvaraju vrata i put ka novim nasilnim incidentima i događajima. Samim tim, ugroženi ovakvim sadržajima su i deca ali i svi ostali građani i građanke“, navodi se.
Ombudsman je pozvao nadležna tela da hitno preduzmu sve potrebne mere koje imaju na raspolaganju kako bi se što pre zaustavilo neetično ponašanje novinara i medijskih glasila.
Ombudsman apeluje i na roditelje da ne izlažu decu medijskim sadržajima i programima u kojima se ponavljaju i iznose nove informacije o tragičnim događajima, budući da ih mogu uznemiriti i iznova proizvoditi stresno i traumatsko iskustvo kod njih.
“Isti apel se odnosi i na sve građane i građanke – da ni sebe same ne izlažu previše ovakvim stresnim sadržajima, koji samo mogu pojačati njihova osećanja straha i nelagodnosti. Podsećamo da se na našem sajtu nalaze već informacije o službama, ustanovama, organizacijama koje pružaju psihološku podršku u kriznim situacijama i ohrabrujemo građane i građanke da takav vid podrške koriste, posebno u ovoj situaciji“, ističe se.
Pokrajinski zaštitnik građana – ombudsman posebno je zabrinut zbog toga što se i ova krizna situacija i tragični događaj koriste da se u javnom prostoru šire netačne i nestručne interpretacije i predrasude o pravima deteta:
“Prava deteta ne znače slobodu dece da čine šta hoće, naprotiv, pristup prava deteta je ono što omogućava i obezbeđuje zaštitu dece od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanjima u svim kontekstima. Generacije današnjih roditelja, prosvetnih radnika i radnica, odraslih generalno, odrastale su, kao i generacije pre njih, u atmosferi u kojoj se negovala poslušnost i bespogovorno povinovanje autoritetima. U takvim okolnostima teško se razvija samosvest kod dece, osećaj samopoštovanja, vrednosti sebe i toga da glas deteta nešto znači i vredi – svega onog što čuva i štiti ljudsko dostojanstvo i integritet. Pravo deteta da se njegov ili njen glas čuje, nije pravo deteta da govori i radi bez odgovornosti prema sagovornicima, nije ni pravo deteta da mu se ispunjavaju sve želje i da se njegovo mišljenje prihvata bezuslovno“.
Pravo deteta da se njegov glas čuje znači poštovanje i uvažavanje deteta, znači omogućiti detetu osećaj da je viđeno i da ga čuju, a dete koje se tako oseća je dete koje razvija samopoštovanje, ličnu i društvenu odgovornost i poštovanje prema drugima, dodaje se.
„Danas svi učimo da uspostavljamo nove i drugačije obrasce komunikacije sa decom i da sa njima gradimo odnose zasnovane na uzajamnom poštovanju. Zbog svega toga, koncept dečijih prava je izuzetno važan i potreban“, ističe se.
Prema mišljenju ombudsmana, tragični događaji koji su se desili prethodnih dana poziv su svakom od nas da preispita vrednosti i postupke koje kao društvo gradimo i negujemo, „udeo odgovornosti svakog od nas u stvaranju atmosfere i ambijenta koji pogoduje razvoju i širenju nasilja i ponajviše na potrebu da zaštitu deteta od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja postavimo kao prioritet delovanja institucija sistema i društva u celini“.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.