Lovci iz Karađorđeva zasadili 400 hrastova: Sadnice donacija pobratimskog udruženja iz Fojnice

Članovi Udruženja lovaca “Karađorđevo” proteklog vikenda su održali akciju pošumljavanja većeg seoskog pašnjaka sadnicama hrasta lužnjaka, koje su donacija pobratimskog udruženja iz Fojnice, Lovačkog društva “Divozokoza”.

A povod da hrast iz središta Bosne i Hercegovine stigne na sever Vojvodine, kakao objašnjava Goran Beslać iz Karađorđeva, bila je konstatacija pred pravoslavni Badnji dan da ove vrste drveta gotovo da nema u celoj bačkotopolskoj opštini.

“Pošto se međusobno veoma cenimo i redovno ispoštujemo verske praznike jedni drugima, mi smo njihov dolazak očekivali oko našeg Božića. Kroz neku neobaveznu priču smo se požalili da u celoj opštini nismo mogli da nađemo hrast. Oni su se tu nekako spontano organizovali i iz tamošnjeg rasadnika su nam najpre tada doneli 100 sadnica hrasta i obećali još 400 na proleće. I evo, išao sam po njih neki dan”, priča Goran Beslać.

Haris Pamić iz Lovačkog društva “Divozokoza” kaže za Magločistač da mu je bilo potpuno neverovatno što za vreme praznika u Bačkoj Topoli vlada borba za grančicu hrasta, ali za donaciju se odlučio iz nekoliko razloga.

“Mi čistimo naše obradive njive od hrasta i zašto da sadnice bacamo kad nekome mogu biti od koristi. Drugi razlog je što smo mi pobratimi i mi smo vama danas dali sadnice, a sutra ćete vi nama nešto drugo. A treći je taj što kad nas nestane, a imamo podmlatke, mom sinu će neko reći – ‘E, vidiš ovo je tvoj otac nama poklonio i zahvaljujući njemu i još nekim ljudima, mi danas imamo hrast'”, kaže Pamić.

Kako je objasnio, sadnice koje su stigle u Karađorđevo tako su delom poreklom iz rasadnika, a delom sa njihovih njiva.

Za vojvođanska lovačka udruženja nastala u periodu posle Drugog svetskog rata bilo je interesantno da se bratime sa udruženjima iz drugačijih lovnih područja. Tako se 1974. godine Uduženje lovaca “Karađorđevo” pobratimilo sa Lovačkim društvom “Divokoza” iz Fojnice u Bosni i Hercegovini, pa su u to vreme lovci iz Fojnice porodično posećivali karađorđevačka domaćinstva, boraveći tu danima, i obrnuto, a neka od tih poznanstava traju i danas.

A kako mladi hrast ne bi stradao s prvim narednim Božićem, lovci su se potrudili da nove sadnice zaklone.

“Ove hrastove smo sklonili od očiju javnosti, zasadili smo ih da nisu blizu puta i na vidnom mestu zbog nelegalne seče drva, pogotovo za vreme božićnih praznika kada svi seku i niko ne gleda ni da li je to mlado drvo, niti odseče simbolično grančicu, nego seku kako stignu”, objašnjava predstavnik lovaca iz Karađorđeva, Goran Beslać.

Plan je pošumljavanje celog pašnjaka uz formiranje izletišta

U protekle tri godine lovci iz Karađorđeva su, dodaje on, održali četiri akcije pošumljavanja koje su samostalno organizovali, i u ovom delu pašnjaka su na taj način posadili blizu dve hiljade stabala.

“Napre smo rasađivali jednu veliku gomilu gusto samoniklog sibirskog bresta na koju smo naišli kod jezera, gde smo u pašnjaku posadili oko 500 sadnica. Cele godine smo obilazili, zalivali, štitili i, s obzirom na to da smo imali jako sušnu godinu i da je dosta sadnica stradalo košenjem, ispalo je da se primila polovina sa čim smo veoma zadovoljni”, priča Goran Beslać.

Pored toga imali su, kako kaže, jednu donaciju Mesne zajednice “Krivaja”, gde su dobili sadnice različite vrste, većinom bagrema, koje su sad jedna mlada šumica na koju nadovezuju hrastove posađene u dva navrata.

“Planiramo da ih obilazimo, zalivamo, održavamo, ali pored toga, planiramo i da ove godine licitiramo i uzmemo od opštine u zakup ovaj deo pašnjaka koji se izdaje na četiri godine kako bismo u tom periodu i ispunili naše nastojanje da spojimo levi i desni šumarak, odnosno šumu sa selom”, kaže Beslać.

On objašnjava da aktuelni zakupac pašnjak koristi za košenje trave zbog čega se i dešavalo da mlade sadnice stradaju u proteklom periodu.

Pored toga, kaže Goran Beslać, lovci planiraju i da u ovom delu naprave izletište za svoje meštane:

“Imamo u planu tu nadomak seoskog bunara da napravimo jedno izletište sa letnjikovcem i česmom koji bi bio na korišćenje svima iz Karađorđeva. Mi bismo ga koristili u zimskom periodu, kao mesto gde bismo obavljali doručak u vreme lova”.

Lovci se bore i protiv ilegalne soske deponije

Pored borbe za više kiseonika u svom selu, članovi Udruženja lovaca “Karađorđevo” se, kako govore za Magločistač, poslednju deceniju bore i protiv nelegalnog odlaganja krupnog otpada, preko puta pašnjaka koji pošumljavaju.

“Intenzivno se borimo protiv nelegalnog odlaganja smeća. Duži niz godina u vezi sa tim ne možemo da nađemo zajenički jezik sa Mesnom zajednicom, sa kojom inače imamo dobru saradnju po drugim pitanjima”, kaže Beslać, a vezano za njihov zahtev da se nezakonitom odlaganju smeća stane na put.

“Uporno tražimo od mesne zajednice da se postave table o zabrani bacanja smeća, a oni to ne samo da nikako da urade, već na neki način i prećutno odobravaju da se ovde godinama formira ilegalna deponija, tako što s vremena na vreme samo iznajme bager koji nagura i razgrne to smeće i ugazi ga, i na taj način se kao reši problem”, navodi Beslać.

U vezi sa ovim višegodišnjim problemom su konkretno zahtevali od mesne zajednice da se divlja deponija skloni, da se potom postave table koje bi ukazivale na zabranu dovoženja smeća, te da se u selu postavi obaveštenje o tome, a s obzirom na to da gabaritniji otpad i šut ovde pretežno odlažu meštani Karađorđeva.

“Mi smo nudili, ako oni neće da nabave njihove nadzorne kamere, da se postave naše, koje koristimo za lovište, kako bi se znalo ko konkretno ovde odlaže smeće i koga zbog toga treba teretiri. Mi nećemo odustati od toga, i i dalje forsiramo tu priču. Ako oni ne postave kamere, mi ćemo postaviti naše”, zaključuje Goran Beslać u ime Udruženja lovaca “Karađorđevo”.