Nezavisni kulturni centri kao prostor po meri lokalne zajednice: Fleksibilnost i raznovrsnost po cenu teške samoodrživosti

Da li je zatvaranje sudbina kulturnih centara u Srbiji? S tim pitanjem samo tačno pre pet godina započeli tekst “Samoorganizovani kulturni prostori kao otklon od okupiranih ustanova kulture”, a priču sada nastavljamo, tim pre što Subotica, ni posle pola decenije, nema adekvatno rešen ovaj problem.

Tribina “Kulturni centri dostupni svima” bila je, naime, održana novembra 2017. u Klein House-u u Štrosmajerovoj ulici, prostoru koji je u međuvremenu, gde koincidencije, ugašen, što je, uostalom, za proteklih pet godina bila sudbina više različitih prostora opredeljenih za tzv. nezavisnu kulturnu scenu.

Akteri priče su slični, okupljeni oko Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije, a ključna reč ovog teksta je – umrežavanje.

Kako bi, naime, zajedno napravili pomak ka održivom delovanju u svojim zajednicama, Alternativni kulturni centar “Gnezdo” iz Kruševca je sa partnerima – Kulturnim centrom “Magacin” u Kraljevića Marka iz Beograda i Alternativnim kulturnim centrom “Poligon” iz Kosjerića – ušao u projekat “Ka zajedničkoj održivosti nezavisnih kulturnih centara” sa ciljem da kroz niz umetničkih, edukativnih i radnih procesa uključi korisnike ova tri centra, te izgradi vlastite kapacitete kroz razmenu ljudstva.

Projekat koji je ušao u svoju završnicu, učesnici sada ocenjuju kao veoma uspešan i višestruko značajan.

Programska koordinatorka “Gnezda”, Kaća Dimitrijević, kaže za Magločistač da se značaj ovog projekta ogleda u ukazanoj mogućnosti da se međusobno razmene iskustva i prakse nezavisnih kulturnih centara, da se njihovi korisnici i korisnice međusobno bliže upoznaju, a potom i profesionalno povežu.

Iako različiti po lokalnim karakteristikama u pogledu broja korisnika u sredini u kojoj deluju, ali i po godinama delovanja, ova tri kulturna centra spojilo je isto zajedničko nastojanje.

“Naša osnovna ideja je bila da se ojačaju kapaciteti samih korisnika prostora. Imali smo radne akcije, umetničko-edukativne procese, zatim razmenu ljudstva, što je bilo posebno značajno. Ljudi su tako učili o modelima upravljanja, donošenju odluka ili na koji se sve način koristi prostor”, navodi Kaća Dimitrijević, i dodaje:

“Važnost delovanja ovakvih centara se ogleda u tome što oni okupljaju veliki broj korisnika i različitih organizacija koje vrlo često nemaju svoje prostore, nemaju gde drugo da izvode svoje programe. Stoga se jačanjem ovakvih prostora zapravo pomaže velikom broju organizacija civilnog društva”.

Kao krajnji cilj projekta ona, međutim, navodi postizanje trajnije održivost jer, kako kaže, nezavisni centri nemaju stabilne izvore finansiranja.

“Samoodrživost nezavisnih kulturnih centara je veliki i za sada nerešiv problem”

U Srbiji ne postoji registar nezavisnih kulturnih centara. Prema procenama naših sagovornika, broj takvih centara je mali, a i oni koji su aktivni, postoje vrlo kratko zbog teške održivosti.

S obzirom na to da uglavnom ne mogu da računaju na institucionalnu podršku lokalne samouprave, nedostatak stabilnog i kontinuiranog finansiranja je veliki problem sa kojim se susreću.

“Često ljudi i u lokalu veruju da, samo zato što je ovaj posao javni i značajan za lokalnu zajednicu, mi dobijamo i neka sredstva od lokalne samouprave, međutim nije tako. Istina, postoje konkursi namenjeni nevladinim organizacijama koje deluju na lokalu u oblasti kulture, ali su sredstva koja se tu dobiju 35 hiljada dinara”, kaže predstavnica “Gnezda”.

Nezavisni kulturni centri, kako objašnjava, tako zavise od malog broja ljudi, njihovog entuzijazma i sposobnosti da nešto izvedu kroz različite projekte.

“U Srbiji uopšte nemamo konkurse koji se odnose na dugogodišnju institucionalnu finansijsku podršku koja bi doprinela stabilnosti. Samoodrživost nezavisnih kulturnih centara je veliki i za sada nerešiv problem, dokle god se ne promeni kulturna politika na nacionalnom nivou”, ocenjuje Kaća Dimitrijević.

AKC „Gnezdo“ – mesto i za one kojima zvanične institucije kulture zatvaraju vrata

AKC “Gnezdo” iz Kruševca je prostor namenjen oživljavanju i promovisanju savremene umetnosti kroz izložbe, festivale, svirke, bioskopske projekcije, diskusije i radionice. Pored toga, svoje mesto ovde nalaze i različiti kritički osvrti na društvo, koji nailaze na zatvorena vrata zvaničnih institucija kulture. 

“Mi dosta radimo sa mladima i oni ’Gnezdo’ doživljavaju kao neki eksperimentalni prostor, što ono i jeste u tom smislu da neko ovde održi, na primer, svoju prvu svirku”, kaže Kaća Dimitrijević iz “Gnezda”, i dodaje:

“Kod nas su dosta zastupljne tradicionalna kultura i tradicionalna umetnost. Podrška se njima standardno pruža, dok za neku savremenu umetnost ima jako malo prostora i apsolutno nedovoljno podrške”.

Dimitrijević objašnjava i da su – u poređenju sa klasičnim kulturnim centrima – nezavisni mnogo fleksibilniji u svom funkcionisanju, u većem su dodiru sa svojim korisnicima za razliku od zvaničnih institucija kulture, koje su vrlo često potpuno odvojene od svoje publike i gluve na bilo koje vrste promena i inovacija.

“Kod institucionalizovanih kulturnih centara procedure su mnogo kruće, politički su zavisni jer imaju drugačiju vrstu hijerarhije. Nezavisni kulturni centri su mnogo fleksibiniji i zato imaju raznovrsnije programe, i vrlo često otvaraju vrata onima koji nemaju prostor na drugom mestu”, objašnjava Kaća Dimitrijević.

KC “Magacin” u Kraljevića Marka kao mesto nezavisne kulture i društvenosti Beograda

Kulturni centar “Magacin” u Kraljevića Marka iz Beograda je pod sadašnjim imenom počeo da funkcioniše 2007. godine, dok po modelu otvorenog kalendara i deljenja resursa funkcioniše od 2014. godine, uprkos neregulisanom pravnom statusu zbog, kako navode, neispunjenih obećanja gradskih vlasti.

Jedna od redovnih korisnica KC “Magacin” jeste i Isidora Popović, koja za Magločistač ocenjuje ovaj prostor kao izuzetno bitan resurs u oblasti kulture:

“Takvih mesta nema mnogo. Važan je jer ne vrše selekciju u programima. Na taj način ljudi koji ne bi imali priliku da pokažu svoj rad, mogu to da urade u “Magacinu”. Takođe, “Magacin” je prostor društvenosti, jer predstavlja bitnu tačku okupljanja, gde ljudi mogu da se sretnu i razgovaraju, započinju međusobne saradnje i nove projekte”.

Iako koriste prostor koji je u vlasništvu Grada Beograda, a poslednjih nekoliko godina dobijaju i finansijsku podršku gradskog sekretarijata za kulturu za svoje projekte, pitanje održivosti veliki je problem i KC “Magacin”.

“Funkcionisanje ’Magacina’ zahteva jako puno besplatnog rada i to ume da bude dosta izazovno ljudima koji nisu umetnici. On se suštinski oslanja na volontiranje. Finansijski resursi koji povremeno dolaze kroz projekte nisu glavni oslonac, nego je to volontiranje”, objašnjava Isidora Popović.

Upravo je to, kako ocenjuje, jedan od razloga zbog kojeg je korisno da se nezavisni kuturni centri i ljudi u njima međusobno povezuju:

“Povezivanje kulturnih centara širom Srbije je dosta bitno zbog formiranja mreže međusobne podrške, razmene znanja i iskustava, i upoznavanja. Prilike u svakom od tih centara se međusobno razlikuju, ali ljudi mogu svojim znanjima jedni druge da podrže”, zaključuje predstavnica “Magacina”.

AKC “Poligon”: “Programske sadržaje pravimo sa korisnicima, a ne za njih”

Alternativni kulturni centar “Poligon” iz Kosjerića je pojekat lokalnog Udruženja građana K-Town Group. Od 2020, kada je nastao, ovaj kulturni centar postaje mesto okupljanja pojedinaca i udruženja koji se bave unapređenjem života u lokalnoj zajednici,mesto kulture, umetnosti, obrazovanja i ekologije.

“Jako je malo alternativnih kulturnih centara koja mogu zajedno da sarađuju. Mislim da je to produkt užasno sporih i tromih državnih institucija koje nisu zainteresovane da reaguju na potrebe lokalne zajednice. Mi smo ’Poligon’ osnovali baš iz tog razloga”, kaže za Magločistač Predrag Diković ispred ove organizacije.

Kako on smatra, ovaj alternativni kulturni cenar sa svojim predstavama, izložbama i drugim sadržajima ima ogroman značaj za njihovu malu lokalnu zajednicu:

“Taj osećaj prihvatanja i slobode, uz sazanje da postoji neko mesto gde ljudi mogu da provedu kvalitetno vreme sa onima koji slično razmišljaju, za jedno malo mesto kao što je Kosjerić je od neprocenjivog značaja”.

Ističući da oni programske sadržaje prave sa korisnicima, a ne za njih, Diković dodaje da su s takvim polazištem i došli na ideju da se uključe u projekat sa Beogradom i Kruševcem.

“Smatrali smo da je takvo povezivanje jako dobra stvar zbog upoznavanja sa njihovim načinom rada i da bismo nešto novo naučili, ali pre svega zbog transfera naših programa koje međusobno delimo”, objašnjava on.

Oni su tako sa njihovom pozorišnom predstavom “Večera za petoro” gostovali i u Beoradu i u Kruševcu.

“Smatramo da je jako važno da izađemo iz Kosjerića sa našim amaterskim pozorištem. Našim glumcima je jako značajno da svoj rad prezentuju i van naše varoši. S druge strane, nama jako znači da se povežemo sa drugim kulturnim centrima, da na taj način negujemo krativne stvari i kvalitetno provodimo slobodno vreme”, zaključuje.

“Važno je samo da vas lokalna samouprava ne sapliće”

Lokalna samouprava u Kosjeriću, dodaje Predrag Diković, ima razumevanja za njihove ideje, ali to uvek kažu sa određenom zadrškom:

“Važno je samo da vas lokalna samouprava ne sapliće. Oni imaju jedan opštinski konkurs namenjen lokalnim nevladinim organizacijama, na koji mi apliciramo. Međutim, naše finansiranje se zasniva na donacijama prijatelja i na projektima”.

Finansijsku stabilnost i nezavisnost, ovaj kulturni centar, naime, uspeva da održi zahvaljujući pre svega modelu zasnovanom na podršci same zajednice:

“Uspeli smo da realizujemo ideju da putem trajnih naloga obezbedimo pokrivanje bazičnih troškova. Reklo bi se da smo sada finansijski nezavisni jer imamo dvadesetak donatora koji na mesečnom nivou odvajaju neke sitne cifre koje nama obezbeđuju ekonomsku stabilnost”.

Iako je u finansijskom smislu “Poligon” za sada samoodrživ, problem, međutim, kako kažu iz ovog nezavinsog kulturnog centra, imaju sa neodstatkom ljudi:

“U malim sredinama, vi imate vrlo ograničene ljudske resurse. Mi zato sada moramo da edukujemo i da radimo ciljano, da regrutujemo ljude na duže staze, kako bi postigli kreativnu i umetničku održivost”, smatra Diković.

Civilna javna partnerstva u Hrvatskoj kao primer dobre prakse

U pojedinim državama kao što je susedna Hrvatska, deluju civilna javna partnerstva poput zagrebačkog Doma nezavisne kuture “Pogon Jedinstvo”.

Ovakve organizacije naši sagovornici ocenjuju kao primer dobre prakse, u kojem one istovremeno mogu da ostvare i sigurnost i nezavisnost.

“Tom hibridnom ustanovom upravlja veće koje čine srazmerno predstavnici lokalne samouprave i predstavnici nezvisne kulturne scene Zagreba. Oni na taj način imaju i stabilnost institiucija i fleksibilnost i raznovrsnost nezavisnog sektora. Mi smo, međutim, jako daleko od nečega sličnog”, smatraju u “Gnezdu”.

Ovaj tekst je nastao u sklopu projekta „Pojačanje“ koji realizuje Udruženje građana „Klara i Rosa“ uz podršku Rekonstrukcije Ženskog fonda.