Ulazak u peščanu oluju, foto: Magločistač
Jedanaestoro povređenih, od kojih dvoje teže, 14 oštećenih vozila i pričinjena velika materijalna šteta – prema pisanju medija, ovakav je bilans lančanog sudara koji se u utorak, 28. marta, dogodio zbog iznenadne smanjene vidljivosti na putu između Subotice i Bačke Topole, a u kojem srećom nije bilo i smrtno stradalih.
Prema video-svedočenjima onih koji su se tog dana zatekli na ovoj deonici između 15 i 16 sati, vozači iz oba smera su uletali u oblak prašine ne znajući šta se u njemu nalazi i dokle doseže.
Glavni urednik portala “Vojvodina Meteo”, Jovan Čabrilo, kaže za Magločistač da se radilo o tzv. peščanoj oluji, čiji uzroci su meteorološke, ali i antropogene prirode.
“Imamo čestu smenu sušnih perioda i perioda bogatih padavinama. U toku su prolećni poljoprivredni radovi na njivama, a kombinacija preorane zemlje, peska, i olujnog vetra rezultovala je peščanom olujom kakvu smo imali u utorak”, objašnjava Čabrilo.
Takođe, dodaje on, postoji velika i opravdana sumnja da vozači u ovom slučaju nisu u potpunosti vožnju prilagodili uslovima na putu i meteorološkim prilikama.
Glavni urednik Portala “Vojvodina Meteo”, Jovan Čabrilo, smatra da u slučajevima nastanka peščane oluje bitnu ulogu igraju vetrozaštitni pojasevi kojih na ovom području nema, te se praktično ogoljen put nalazi između njiva sa obe strane:
“Decenijama unazad u Vojvodini se samo devastiraju postojeći drvoredi i šume, a ne sade se nova stabla. Jasno je da je u takvim okolnostima, sa tako lošom pošumljenošću i bez vetrozaštitnih pojaseva, malo potrebno da bismo imali fenomen kao što je peščana oluja zbog ’agrarne pustinje’”, zaključuje Čabrilo.
On napominje da je, pored pošumljavanja i drvoreda uz puteve, potrebno uvesti i određenu standardizaciju u poljoprivredi, u smislu rasporeda poljoprivrednih kultura.
Istovremeno, zbog nenajavljene peščane oluje, proteklih dana su na račun rada meteorologa stizale brojne pritužbe, koje, objašnjava naš sagovornik, nije bilo moguće blagovremeno predvideti s obzirom na to da naše područje ne karakterišu veće peščare, niti peščane dine, pa se ni peščane oluje ne javljaju često.
Ono što, međutim, jeste neopodno ozbijno shvatiti jesu najave olujnih vetrova:
“Olujni vetar, pored raznih oštećenja, može izazvati i ono što se upravo u utorak dogodilo. Sve to zbog uticaja antropogenog faktora, što direktno, što indirektno kroz klimatske promene kojima smo svedoci. Dakle, potrebno je slediti meteorološka upozorenja i najave i shvatati ih ozbiljno ukoliko ih plasira zvanična državna institucija ili proverena meteorološka organizacija”.
Prema informacijama dostupnim na sajtu mreže udruženja i pokreta građana “Pošumimo Vojvodinu”, naša pokrajina jedna je od najmanje pošumljenih u Evropi.
“U skladu sa standardima razvijenih zemalja, optimalna površina pod šumom i zaštitnim zasadima je 0,16 hektara po stanovniku. Prema ovom standardu, šume bi u AP Vojvodini trebalo da zauzimaju površinu od oko 308 hiljada hektara, što znači da sada nedostaje oko 170 hiljada hektara novih šuma i zaštitnih zasada“, navodi se na sajtu.
Iz tog razloga, ova organizacija je pokrenula peticiju kojom traže izmene nekoliko zakona koji treba da otklone deo problema koji pošumljavanje u Vojvodini onemogućavaju ili ograničavaju.
Konkretno, od Pokrajinske vlade se traži da podnese republičkoj skupštini predloge za izmene više zakona – o šumama, poljoprivrednom zemljištu i naknadama za korišćenje javnih dobara.
Kada je o Zakonu o šumama reč, zahteva se da opštine i gradovi izrade višegodišnje planove pošumljavanja na svojoj teritoriji, do određenog roka. Ovakav plan, prema informacijama mreže “Pošumimo Vojvodinu”, u našoj pokrajini za sad ima samo Srbobran.
Prema podacima Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, među lokalnim samoupravama sa najnižim stepeonom šumovitosti, koji iznosi manje od jedan odsto, uz Bačku Topolu, o čemu je Magločistač ranije pisao, nalaze se i Kula, Mali Iđoš, Srbobran, Bečej, Senta…
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.