Blizu četvrt veka od ubistva Slavka Ćuruvije: Nazire li se prva pravosnažna presuda u Srbiji za ubistvo novinara?

Blizu četvrt veka od ubistva Slavka Ćuruvije: Nazire li se prva pravosnažna presuda u Srbiji za ubistvo novinara?

Ivana Stevanović, foto: NJ/Magločistač

27.03.2023

Kategorija: Društvo , U fokusu

Nepune 24 godine nakon što je ubijen novinar Slavko Ćuruvija, urednik i osnivač “Dnevnog telegrafa” i “Evropljanina”, pred većem Apelacionog suda u Beogradu sprovodi se pretres u okviru ponovnog suđenja prvostepeno osuđenima za njegovo ubistvo – Radomiru Markoviću, Milanu Radonjiću, Ratku Romiću, Miroslavu Kuraku.

Novi sudski proces započet je 6. marta ove godine, a i odbrana i tužilaštvo su sada izneli niz predloga za ponovna saslušanja većeg broja svedoka i razmatranje dokaza pred petočlanim sudskim većem.

Suđenje se iz bezbednosnih razloga održava u zgradi Specijalnog, a ne Apelacionog suda, a prisutna trojica okrivljenih su negirala krivicu rekavši da ostaju pri ranijim iskazima.

Pred još jedno saslušanje, koje je zakazano za utorak, 28. mart, iz Fondacije “Slavko Ćuruvija” kažu da su sada moguća dva epiloga.

“Ono što mi očekujemo na sutrašnjem ročištu, jeste praktično da veće kaže šta je odlučilo u vezi sa zahtevima za saslušanje većeg broja svedoka i iznošenje novih dokaza. Ukoliko oni budu prihvaćeni ili delimično prihvaćeni, očekivaće nas naredna ročišta gde će se ti dokazi izvoditi”, kaže u izjavi za Magločistač izvršna direktorka Fondacije “Slavko Ćuruvija”, Ivana Stevanović.

Druga moguća opcija, prema njenim rečima, vodi suđenje ka njegovom konačnom kraju.

“U drugom slučaju, to bi trebalo da bude i sam kraj suđenja, iza kojeg će se sudsko veće povući verovatno na nekoliko meseci da bi donelo konačnu presudu i napisalo obrazloženje”, ocenjuje Stevanović.

Specijalni sud za organizovani kriminal je u dve presude za ubistvo Ćuruvije prvostepeno osudio na ukupno 100 godina zatvora načelnika Resora državne bezbednosti Srbije Radomira Markovića, zatim načelnika beogradskog centra RDB-a Milana Radonjića, kao i pripadnika rezervnog sastava ozloglašene Jedinice za specijalne operacije, Ratka Romića. U odsustvu je osuđen i Miroslav Kurak, koji se vodi kao da je u bekstvu.

Slavko Ćuruvija, novinar, urednik i izdavač, ubijen je na Uskrs 1999. godine, u prisustvu svoje supruge Branke Prpe, koja je i ključni svedok u suđenju.

Ulemek i jedan od Simovića ostali pri prvom iskazu

Novi glavni pretres usledio je nakon što je sud na predlog tužilaštva za organizovani kriminal, ali i okrivljenih i njihovih branilaca, razmotrio njihove žalbe na drugu prvostepenu presudu.

Tako se sada zapravo očekuje presuda kojom će se potvrditi ili odbaciti prethodne osuđujuće presude izrečene četvorici službenika državne bezbednosti za izvršenje i planiranje Ćuruvijinog ubistva.

“Apelacioni sud je video nedostatke u prvostepenoj presudi, pa je odlučio da izvede dokaze pred većem Apelacionog suda, odnosno da sasluša tri svedoka – Milorada Ulemeka i članove nekadašnjeg Zemunskog klana, braću Aleksandra i Miloša Simovića, koji se nalaze u zatvoru. Ulemekovo svedočenje je važno jer postavlja Radomira Markovića kao direktnog nalogodavca ubistva, ali i iznosi posredno svoje saznanje da su Kurjak i Romić neposredni izvršioci”, kaže Ivana Stevanović iz Fondacije “Slavko Ćuruvija”.

Ipak, u novom pretresu, Ulemek nije želeo da odgovara na pitanja.

“On je ostao pri svom ranijem iskazu u istrazi i prvom suđenju, međutim, nije želeo da odgovara na bilo kakva dodatna pitanja ni veću sudija, ni advokatu odbrane, niti tužilaštvu.  Što se tiče braće Simović, jedan je takođe ostao pri ranijim iskazima, dok je drugi rekao da se ne seća ničega i da ne želi više išta da ima sa tim suđenjem”, navodi Stevanović.

U svom ponovnom svedočenju kao jedina osoba za koju se zna da je videla ubicu, Branka Prpa je rekla da osoba koja je pucala u Ćuruviju ne odgovara fizičkom opisu Miroslava Kuraka, kojeg tužilaštvo tereti kao neposrednog izvršioca ubistva.

“Čeka se presuda koja će mnogo govoriti o sudbini kritičkog novinarstva, ali i o nezavisnosti pravosudnog sistema”

Kako podsećaju u Fondaciji “Slavko Ćuruvija”, iza osmogodišnjeg suđenja stoje i dve prvostepene presude.

“Prva je od strane Apelacionog suda vraćena na ponovno suđenje, a godinu dana kasnije smo dobili i drugu prvostepenu presudu u ponovljenom suđenju, koja je praktično identična kao i prva. U tom smislu Apelacioni sud sada i nije imao drugog izbora osim da otvori tekući pretres pred većem”, navodi izvršna direktorka Fondacije “Slavko Ćuruvija, Ivana Stevanović.

Kako naglašava, petočlano veće tako sada odlučuje ne samo o tome da li će po prvi put neko biti kažnjen zbog ubistva novinara, već će ta presuda istovremeno govoriti i o nezavisnosti pravosudnog sistema i sudbini kritičkog novinarstva, ali i o demokratiji u našoj zemlji.

Suđenje je trajalo osam godina tako da mislimo da je stvarno krajnje vreme da, pre svega porodica, prijatelji i kolege Slavka Ćuruvije dočekaju pravdu, a onda i čitava medijska zajednica u Srbiji, ali i svi građani Srbije koji treba da steknu poverenje u pravosudni sistem”, navodi Ivana Stevanović, i dodaje:

“Istovremeno, pravosudsni sistem i država moraju svima da pošalju jednu poruku apsolutne kažnjivosti i nulte tolerancije na zločine nad novinarima. Sve to je sada nekako sublimirano u presudi koju iščekujemo”.

Suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije počelo je 2015. godine, a nakon okončanja drugostepenog sudskog postupka, kada Apelacioni sud bude doneo konačnu odluku, biće to prva pravosnažna presuda u Srbiji za ubistvo novinara.

Podelite sa prijateljima:

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.