Margareta Bašaragin, foto: NJ/Magločistač
Preplavljuju nas često zbunjujuće i nepotpune informacijame iz različitih medija o polemikama koje se vode oko upotrebe rodno osetljivog jezika u javnoj i službenoj upotrebi – medijima, obrazovanju, administraciji. Znamo da postoje pobornice upotrebe rodno osetljivog jezika i one osobe koje mu se protive.
A da li znamo šta je rodno osetljiv jezik i zašto nam je potreban?
Najpre, rodno osetljiv jezik ili ROJ odraz je naše namere da poštujemo i uvažavamo sve naše sagovornike i sagovornice, bilo da ih oslovljavamo, pišemo ili govorimo o njima, bez obzira na njihov pol/rod, ali i uzrast, obrazovanje, nacionalnost, veru, poreklo… To znači da ROJ nastoji da obezbedi ravnopravnost putem jezika i bori se protiv diskriminacije jezikom.
Često se navodi da upotreba rodno osetljivog jezika podrazumeva dosledno korišćenje imenica u ženskom gramatičkom obliku za imenovanje zanimanja, titula ili profesija žena. To je tačno! Međutim, ROJ je mnogo šire od toga i odnosi se i na načine na koje govorimo ili pišemo o ženskim osobama i da li ih uopšte u pisanju ili govorenju pominjemo.
Zašto je to važno?
Da li ste nekad pročitali u, na primer, onlajn medijima ime Melanije Mikeš (1924-2007) ili Vere Smiljanić (1923-2021)?
Obe su bile izvrsne naučnice koje su svojim pionirskim istraživanjima u velikoj meri doprinele razvoju nauke kod nas – Melanija Mikeš razvoju psiholingvističkih i sociolingvističkih proučavanja razvoja govora, dvojezičnosti i višejezičnosti, a Vera Smiljanić razvojnoj i dečjoj psihologiji i psihologiji starenja, da navedem samo neke zasluge.
Neznanje o postojanju i doprinosima ovih zaslužnih žena posledica je kulture zaborava koja je tradicionalno usmerena na žene, a rezultira nevidljivošću žena i njihovih doprinosa kulturi, umetnosti, politici, nauci, mirovnom delovanju… Drugim rečima, diskriminacijom.
Ako u našoj svesti nema žena koje su važne za neku društvenu sferu, za njihovu profesiju, ili društveno delovanje, titule koje su imale, onda ni ne pomišljamo da postoji potreba da uopšte koristimo imenice ili prideve u ženskom gramatičkom obliku koje bi posvedočile o njihovom životu i radu.
Paradoks je da i te kako postoje u jeziku koji govorimo i da ih mi znamo. Zahteva malo ili nimalo napora da kažemo ili zapišemo npr. ’naučnica’, a činimo mnogo za zva nas.
Dr Margareta Bašaragin je doktorirala na ACIMSI Centru za rodne studije Univerziteta u Novom Sadu, koordinatorka je Udruženja građana “Centar za ženske studije i istraživanja” – podružnice u Subotici.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.