Foto: MS/Magločistač
Akcioni plan za sprovođenje Poglavlja 23 u okviru pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji predviđa, između ostalog, da svaka jedinica lokalne samouprave izradi lokalni antikorupcijski plan (LAP). Rok za realizaciju ove aktivnosti bio je istekao u julu 2017. godine, kada su u Srbiji zapravo tek nastajali prvi planovi.
Agencija za sprečavanje korupcije jedinicama lokalne samouprave redovno šalje podsetnike na obavezu izrade ovog plana i vodi evidenciju LAP-ova, ali njeno neispunjavanje ne previđa nikakve sankcije.
Prema toj evidenciji, Bačka Topola se nalazi među 33 lokalne samouprave koje još uvek nisu izradile svoj LAP, dok ga imaju susedna Subotica, ali i Mali Iđoš, a interesantan je podatak da ga do sada nisu usvojila ni dva najveća grada u Srbiji – Beograd i Niš.
Kako bi pomogla lokalnim samoupravama da izrade svoj LAP, Agencija za sprečavanje korupcije je uz podršku Stalne konferencije gradova i opština, a u skladu sa obavezom iz Akcionog plana, izradila model lokalnog antikorupcijskog plana sa uputstvima za njegovu izradu, sprovođenje, praćenje i unapređenje.
U ispunjavanju ove obaveze lokalnim samoupravama od 2018. godine pomažu i nevladine organizacije, među kojima i Transparentnost Srbija.
“Od 145 opština i gradova u Srbiji, 112 ih je usvojilo lokalne antikorupcijske planove, a 38 je formiralo i tela za praćenje sprovođenja. Međutim, problem je što i ovi planovi koji su usvojeni nisu u potpunosti u skladu sa modelom, a neki od njih su već i istekli. LAP nije dovoljno samo usvojiti, već je neophodno i sprovesti propisane mere iz 16 oblasti koje on obuhvata”, kaže za Magločistač Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbija.
Prema rečima Zlatka Minića iz Transparentnosti Srbije, za sprovođenje LAP-a u jednoj lokalnoj zajednici potrebne su politička i administrativna volja, ali i lokalni kapaciteti. Istovremeno, dodaje on, kada jedna lokalna skupština usvoji LAP, potrebno je i da formira telo koje će aktivno da kontroliše njegovu primenu i prati ispunjavanje obaveza:
“Na osnovu raspisanog konkursa se formira jedno nadzorno telo koje se bira iz redova građana, ne opštinskih funkcionera. Ovo je ponekad problem u malim sredinama gde nema aktivnog civilnog društva, pa mi savetujemo da se pozovu sociolozi ili neki penzionisani funkcioneri koji su u toj priči”.
Pored toga, ocenjuje Minić, neophodno je da jedna lokalna samouprava dobro proceni svoje mogućnosti i kapacitete kako ovaj dokument ne bi ostao samo mrtvo slovo na papiru.
“Kada mi radimo sa opštinama, savetujemo da u modelima odaberu mere za koje su sigurne da će moći da ih sprovedu. Nakon toga važno je da usvojene predviđene aktivnosti i rokove prate mediji, civino društvo, opozicija ili neko drugi kome je u interesu da se smanji prostor za korupciju”, kaže Minić.
Nakon pokretanja lokalne inicijative za formiranje LAP-a, opština treba da osnuje radno telo za izradu LAP-a čiji se članovi takođe biraju konkursom. Po modelu je propisano da se ono sastoji od predstavnika ciivlnog društva i lokalne administracije. Nakon toga sledi prelistavanje modela koji je izradila Agencija, i izdvajanje mera koje će se prihvatiti i primeniti u datoj sredini.
Među oblastima nadležnosti lokalne samuprave u kojima se mogu prepoznati neki korupcijski rizici, nalaze se pitanja poput javnih nabavki, javnih preduzeća i ustanova, sukoba interesa, procesa donošenja odluka, interne revizije, javnih konkursa…
Model LAP-a Agencije za sprečavanje korupcije nudi mere kojima bi se mogli izbeći određeni rizici, a među kojima su objavljivanje svih podataka o javnim preduzećima, imenovanim funkcionerima, njihovoj stručnosti ili formiranje registra ličnih interesa odbornika…
Kao ekspertsku podršku u tom procesu, pojedine lokalne samouprave su uključile Transparentnost Srbije koja prenosi iskustva drugih opština i predlaže akte koji su se pokazali kao dobri.
“Mi tu prenosimo iskustva drugih. Savetujemo kojim aktom bi neku stavku mogli da regulištu, da odmah povežu nekoliko mera. Tu je naša uloga. Mi smo na ovaj način sarađivali sa 13 opština, pored toga još neke nevladine organizacije su bile uključene za pojedine opštine, dok je preostalih 90 opština radilo samo”, kaže Zlatko Minić iz Transparentnosti Srbije.
Navodeći primer opštine kojoj napisan LAP mesecima “stoji u fioci” čekajući da dospe na dnevni red skupštine, naš sagovornik kaže da inicijator pisanja ovog dokumenta može biti bilo koji zainteresovan i angažovan građanin ili građanka, ali da je zapravo političko pitanje da li će se on i usvojiti i sprovoditi.
A zvaničnih povratnih informacija o efikasnosti primene LAP-ova u lokalnim samoupravama, gde ovaj dokument postoji, za sada još nema:
“Za sada neka takva analiza još nije sprovedena. Da bi se došlo do te informacije, najbolje bi bilo da se ovo pitanje istraži na lokalnom nivou, gde bi mediji, civilne organizacije ili opozicija pratili sprovođenje usvojenih akata, u smislu šta je bilo predviđeno, a šta je zapravo urađeno i kakav uticaj je to ostvarilo”, zaključuje Minić za Magločistač.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.